Narod

БР. 251.

СОЛУН, НЕДЕЉА 8 АПРИЛ 1918 ГОД.

ГОДИНА IIБРОЈ 10 ЛЕПТА

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улицн Коломбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукопиви се нс враћају.

Огдаси и белешке наплаћују се по погодби.'

Редакција је у улици Коломбо број 6.

ЈУГОСЛОВВНИ И ИТАЛИЈА 0 ИНТЕРВЈУ Г. КОСТЕ СТОЈАНОВИТА У „МЕСАЉЕРУ 4 *

Ми српски посланици, који се после пропасти наше земље налазимо у иностранству, можда смо најрадоснији од свих, што можемо присуствовати овом конгресу, због познатих говора Вилсона и Лојда Џорца, у којима су се излагале идеје да се одржи животу Аустроугарска и да се једноставном аутономијом задовоље националне аспирације потиштених народа. Ми знамо, да аутономије, које је Аустрија већ дала, не вреде ништа, јер ова царевина не трпи ни независност евојих суседа и чинила је све могуке да спрс чи развитак Србије и Румуније, угрожавајући чак и развитак Италије. Аустри ја и Турска до сада с} 7 биле анахронизми, који не постоје у модерним принципима права и правде, и оне су у правој противности са основним и здравим принципом народности. Аустрија и Турска су само стубови Немачке, која је бруталном силом хтела да наметне своју власт Европи. У договору са Немачком оне су припремале и хтелеовај ратда униште цивилизацију и мир народа. Велике се демократије боре за стварањеједне слободне Европе у којој мора бити места независним државама: италијанској, пољекој, чешко - словачкој, румунској и југословенској, које "ће заменнти 1

средљевековну а} 7 строугарску државу и у мссто овог стуба кемачке силе подигнуће брану п р о т и в надирања немачког.Да саломе ову превласт ови увек потиштени народи пролили су толику крв. Надамо се, да ће у овом рату лагински народи зајсдно са Словенима успети, да дефинитивно триумфују над варварском надутошћу. Овај конгрес нам је показао, да је могуће ујединити све снаге за борбу против заједничког непријатеља, Све је већ ту што треба, да се до1зе до потпуног споразума измећу Италијана и Југословена. Од ередњег века до наших дана само су постојали пријатељски односи између наша два народа. Наша цивилизација, наша уметност и наша књижевност су као цветови италијанске цивилизације, уметности и књижевности. На крају 19 и почетком 20 века Италија нас је помогла. Јадран је био увек заједничко море за Италију и за нас. Ми немамо разлога, да долазнмо у сукоб. АусгроНемачка је вештачки правила тешкоће приказујући свету, да ово море не сме припасти ни Италији нн нама, јер је Немачка, дугом руком — Аустријом, хтела да њим господари. Она је говорила да је немогуће наше зближење, јер је хтела да нас држи раздвојене. Ми се надамо, да ће сви наши савезници би-

ти врло задовољни овим споразумом између италије и потиштених народа, нарочито између Италије и Југословена, чије су културне везе врло велики у прошлости и којима је италија својим Мацинијем и Кавуром била учитељица у оној националној идеји,ради чшег су остварења односно одбранеушлисви они у рат против Аустро-Немаца. Надамо се, да ће овај страшан рат за свагда уништити предрасуду о потреби даљег опстанка такве државе, као што је данашња Аустро-Угарска. Ишчезавањем ове државе нестаће разлога неспокојству наших нација као што је истискивањем Турске било искључено из Европе Источно Питање. РУМУНИЈА и мир Цирих. — Као ублов у уговору мира измећу Централних Сила и Румуније, Немци су поставили и то: да ће трупе Централних Сила имати право да остану за више година у Румунији. КОД ФОША Париз. — Дописник »Журнала« јавља о посети генералуФошу: Отварају се врата на једном трему без степеница, без предсобља, без заклона, и одмах се наћете у соби где ради ћенерал Фош. У гој тесној собици, превученој тамном хартијом, коју осветљава само један нрозор, пред нама се наћс, сасвим сам човек, на кога је од неколико дана на овамо цео свет упро очи, савезинци и непријатељи.

Он устаје. Његов изглед нема ничег свечаног. Средњеграста, снажан, с покретима неизвештаченим, ни весео ни озбиљан. Његово држање је такво, као сваком чове.ку, коме су прекинули посао те да да извесно обавештење. Ту је нас неколико савезничких новинара. Он нас призва свом писаћем столу, а затим нас поздрави: »Срећан сам што могу да вас примим. Ви радите с ваше стране што може бити боље за општу ствар. Потребно је да продужитев. Посматрали смо радознало ово лице потпуно војничко, са изгледом скромним, који даје израз снаге и предвићања. Овај човек је додирна тачка где се сусрећу енергије два велика народа. Француски п енглески. Наоружани народ сачињавају под овом главом једно тело, спремпо да победи. Десно и лево као две руке са стиенутим песницама, пружају се наше две армије. Два пулса бију истим ритмом. Непријатељ ће осетити целу тежину ове новине. Од оваквог шефа, у сличној прилици не могу се очекивати дугачке декларације. »Ви познајете еитуацију, каже он. Наше ствари не стоје рћаво. Немци су заустављени, задржани. Талас се сломио на препреци. Он је умро на обали.« На зиду, различнтим бојама уцртано је наступање непријатељево, од почегка офанзиве. То је у ствари нацрт плиме, која расте у слојевима све тањим и тањим, и последњи делић земље француске који је узео Хинденбург изгледала је као какква каприциозна огребогина, слична последњем таласићу који умире на обали. Генерал нам показа прстом, ово кретање тако јасно обележено. Затим се окрете и рече: »Сада ћемо се трудиги да урадимо боље. То је све што треба да кажем«. На пољу, пљусак, беспрекидни удари у прозорска окна. »Желим вам боље.време, рече генерал, пружајући нам руку. Али треба га разумети овакво какво је. Рђаво за једне, добро за друге«. И пре иего што смо сви изашли, он поново умочи перо у мастионицу и продужи рад. НЗ ФИКСКЕ Лондон. — Нерочити дописник »Тајмса« у Штокхолму јавља, да је тако звана финска бела влада, која

Париз. — Последње вести с Фронта јављају о противнападу Енглеза у околини Нев-Еглиз, који је крунисан успехом. Непријатељ се на томе сектору зауставио и труди се да пренесе свој пртисак северо-иеточно од Ипра. Париз. — Јављају из Амстердама да су све болнице у Немачкој пуне рањеника. Оиицири су изјавили дописницима, да ће отпочети поново офанзива на фронту Амјена. Војни критичари француски потврђују ову веет, тврсећи да ће нова офанзива почети на сектору Мондидиеа. Већ од почетка офанзиве на Армантијеру непријатељ концентрише своје трупе за нову офанзив} 7 према Амијену. Париз. — Морис Барес, пишући у »Еко де Пари«, предвиђа нов немачки по-

управља батаљонима беле гарде, једна организација искључиво у немачким рукама. На прогив црвена гарда, састављена од револуционарних елемената,;постаје из дана у даи све непријатељскијом према Немцима и увића потребу да се ослони на Споразум. И шведски живаљ у Финској такофе је наклоњен Споразуму јер се боји, да Немачка спречи опреде.нивање, које према другим скандинавским народима намерава Финска да заузме у скорој будућНости; и трговачке класе такофе неће да у економском погледу падну под немачки утицај, знајућн с друге стране добро да су силе Споразума, а нарочмго Енглеска росполо-

кушај са великом снагом против савезничког фронта. »Англо-ФрДнцузи су, каже он, потпуно снремни да га дочекају. Захваљујућл уласку у борбу и америчких трупа, доласку нових енглеских појачања и, нарочито, мудрости наше команде која је сачувала снагу нетакнуту, они 'се могу свуда иставити и против највећег непријатељског налета«. Барес тврди да Немци нису способни да издрже још дуго у овом ставу, а још мање да предузму нов}’ офанзиву. »То кажем као тумач мисли људи са највиших места, врло памегних и нимало незаслепљених надама, људи који тпм гоном нису говорцли има дссетдана. Две германске офанзиве су сломљене. И трећа неће бити боље среће.« Лондон. — Дописник »Морнинг Поста« у Француској, описујући

слободу у том погледу.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Е. ароести:

Ф Е Љ Т 0 Н

СОЛУНСКИ типови

ТТТ КГ.МБАР

Голун је највећнм делом варош амала, таљигаша, пиЉара, ситнога плебса. Из тога света даваће наш сарадник с времена на време по коју скицу. У дну једног уског дућанчета, и кадкад чак и на улици, обучен у бело одело 3'брљано масним мрљама, шкембар ради изврсно свој посаб. На ражањ, на коме су хармонично порећани комади џигерица и јагњеће утробе уплеће он лаким покретом црево, а одмах после тога умеће ражањ у ведро слане воде. Без журбе, он стеже овај свежањ танким и пљоснатим цревима која се преплећу једно преко другог, а затвара отворе малимј

парчадима меса. Затим, пошто је свршно ову оријенталску кобасицу, он се одмара много дуже. На широкој пећи он сада окрећс, без прекидања, своја два ражња, али без журбе и не нг.глећи. Шкембар окреће свој ражањ не мислећи ни на шга. Он прави илузију неуморног радника. Певушећи, печецревца иад врелом жеравицом, у коју овда онда капље маст. Мало по мало, црвене бројанице од меса лагано румене, злате се и најзад постају угасите. Последњи обрт је већ готон. Шкембар^стаје, намешга своју зелену кецељу и, замахујући са своја два ражња као

са два миротворска коп.ва, ево га где оде. Он не иде код Флоке у аристократску кафапу, јер га Флока као човек од моде, не прима. Шкембар пролази поред овог поеластичарског раја, препуног смокинга, и одлази у народскије кафане. Тамо он очекује и своје муштерије. То су војници одевени у каки, мали граћани који ручавају свега чашу пива и мезе. Шкембар опрезно сече један режањ и пушта га да полако склизне са ражња и да падне на четвртасту хартију која представља тањир па чак и салвет. И живо он облети и другс столове, препоручујући дискретно своју робу. Посао иде већ добро и шкембар, и сам, пазари за један грош.

АНЕГДОТЕ Бивши генералисим руске војске, велики кнез Николај, који страшно мрзи Немачку био је — и због тога — у ошгрој противности са царском породицом .а нарочито са царицом. У време, кад су Руси славодобитно нипредовали у Галицији, Немци, уплашени, употребилн су сав свој 'уплив да би царица радила у корист сепаратног мира. Изгледа да је гласовити калућер Распућин имао задагак да придобије и великог кнеза за ову идеју упркос тога што је знао,“ како је Николај према њему нерасположен, добије препоруку од једне високе дворске личности и посети великог кнеза у Главном Стану. Пошто је образложио великом кнезу, да народ тражн мнр, Рас-

пућин је прешао на овај други предмет: »Прошле недФве — рече — имао сам привићење. Света Богородица је сишда к мени, приближиласе кревету, где сам спавао и рекла ми: »Грегоре, устај, иди код цара и код великог кнеза. Кажи им, да треба под сваку цену закључити мир са Немачком. То је за спас Русије«. — »Ах! пази — одговори Николај — и ја сам ноћас имао привићење. Света Богородица је и код мене дошла и самном је разговарала«. — »Па шта ти је рекла?« — Рекла ми је: »Распућин ће доћи у јутро к теби и говориће ти о миру са Немачком, а ти ћеш му место одговора дати ногу у лећа н избацићеш га напоље«. То рекавши велики кнез позове свог аћутанта и нареди му да одведе ка-

лућера. Распућин дрхтајући од бееа, промрмља: »Тужићу се цар....« — »Тужи се коме хоћеш, али пази добро, ако ми опет доћеш на очи, наредићу да тестрељају«. Од овог часа Распућин је страшно мрзио великог кнеза Николаја. НЗ СРЕНЈЕ ПРИСПЕАЕ фотографије Моле се нижс именована лица, да изволе ј а в и т и Обавештајном Бироу у Солуну своју тачну адресу н назначс’ под којим је бројем фотографија. 320 Урошешгћ Ч е д о м и р од Бране. 321 Филмповић Мнлан од оца, мајке и сестре. 322 ФилиповиК Милнвој од Маре, Јеце н Аницс. 323 ЦветнФ Филип од •ћерке Драге—Краљево. 321 Чку.вевић Рајица од ћерке Ракиле—Крал>ево. 325 Чумић Јанићије од Рајке, Ратка и Јеремије—Руднне. 326 Чу.мић Младсн од ссстре из Кусадка. 327 Шекел.нћ Стеван од снаје Анке—Чачак.