Narod
БР. 256.
СОЛУН, ПЕТАК 13 АПРИЛ 1918 ГОД.
ГОДИНА II.
БРОЈ 10 ЛЕПТА
»Народ« излази свакога дана по подне.
Штампарија се налази у улици Коломбо број 6.
Власник КРСТА. Љ. МИЛЕТИЋ
БРОЈ 10 ЛЕПТА Рукописи се не враћају. Огласи и белешке наплаћу ју се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.
БУРИЈАН
5
Ситуација створена Аустрији п о в о д о м ернина погоршала се наимсновањем Буриана за министра спољних послова, а који •ке привремено унрављатн и заједничким финансијама. Прва логична последица овог акта је оставка ма^ђарског кабинета. Никоме не иде у главу, како је цар Карло могао и помислиги да 1«е ма^ђарска радикална опозиција, која је дошла на владу, трпети на Балплацу човека, кога је оборила 1916. Векерле је изјавио, да је био изложио цару Карлу разлоге због којих би требало да за министра опољних послова дође}едан Ма-ђар, али је искључено да би он за то место препоручио Буријана, кога су као и Тису оборили стубови Векерловог кабинета, Апоњи и Анаши. Каже се да је ергаин саветовао владару да узме Тису. Цар је можда мислио да је све једно ако изабере за министра и једну креатуру Тисину. Брзина одлуке у избору изненадила је све, почевши од Векерта, који је у разговору са уредником »Пешти Хир лапа« п р е д решењем кризе био изјавиодаје потребно бзр десетину дана пгричекати, да се сазна име наследника. Пометњу, којујеЧернинов пад произвео у унутрашњој политици Аустрије п о к а з у ј у и многи други знаци. Док су Немци утучени — довољно је поменути да је Салцбург био оки-ћен
дра Че|
црним заставама — дотле се Пољици држе
венску државу, Нсмци су почели да ујугословенским провинцијама развијају контра-пропаганду. Изме1>у осталога покушавали су да заплаше лаковернс, да
резервисано, ; ЈугоаЈовени и
а Чеси и ј Ј»е бити новчано кажњен
1угословени и даље во- са 20 круна сваки ко пог-
де своју непомирљипу политику. Бечки политички до-
пише декларацију; да 1\е бити бачен у окове или да ■ће га дспортирати у Ср-
писник »Франкфуртер'бију. Немци су и то објаЦајтуш'а« мисли, да је |впли да југослозенски све - * — р ■
због стага
затварања гајХ- 1 штеници воде пропаганду и иојне цешуре аа независну државу, да 6и се могли женити. Влада помаже ову немачку акцију. Целовачки »Мир« каже, да немачки учитељи у школама грде словеначке 1>аке речима:))југословет!Ски пеи« »мздајници Аусгрије« и шријатељи Италије.«
немогуће да се прецизира, какав је први непосредан утисакучинила на народ Чсрнинова оставка. Дописник тврди да сс у владајућим круговима питање сматра само као политичко, и да је решено у смислу нове свечане изјаве о верности савезу. Али их има
ДЕШНСТРАЦИЈЕ
Цирих. — Јављају из ј Берлина, да су у Прагу поново
КОЈИ мисле, да Чернтш^ П()НОЕ ипак ни,е дсфинитивнО дем0НГГ п а ције. Хиљпду ишчезао са шалитичке; особа п Ј ОШЛ о је улицапозорнице. »На,е Фра-1 ма пева ј у1ш че ш.<е пеје Пресе« пише да ће' мс Полиција је интербити иссоришкена њв- ј оенИсала и хапсила. Магова енергија у одл) г ч- : са е ПОК у Шавала да 0 . ном часу. Према дру-. сло б оди ухапшене. Клигим информациЈама цар ; цлло се [з ИЛС(Шу) КлеКарло Је изабрао Бури-ј манс и Масарику. ]ана, зато што су овоме ))Бс ^ шс П ресе« до-| познате у детаљима све т Беч ^ је у чињенице, к ОЈ е претхо-' ие Ј било и 30 чешде питањимаштосуна: ких а разним
дневном реду, и да Је њсгово познавање од велике важности за међународне уговоре који се имају закључивати. *Било како му драго, дошао Буријан, Тиса, Чернин, или ма који други, сигуација у Аустрији све је гора и из тога хаоса никну ке слобода потиштсним народима. краЈсвима Чешке. Посланици немачких странака траже од владе, да забрани нове зборове.
СТРАХ ОД ПОКРЕТА Цирих. — Пре него је објављен декрет којим 6ечка влада забрањује сакупљање потписа за југосло-
ПРОТЕСТ РУСИЈИ Берн. — Аустро угарска врховна команда протествовала је код Лењинове владе против поступка народних комесара, који спречавају измену заробљеника, и што стрељају оне, који покушају да беже. Аустрија прсти Русији, да ■ће. за сваког стрељаног Аустријанца стрељати два руска заробљеника.
ФЕЉТОН 0 СТАРОСТИ — Афоризми Стев. Матијашевића —
И да би руга била јошј већа, замисли сомо, би-ј ло јс једном неког, н едавно, ту пре једне-две године, неког кога знам и ја, и кога зацело знадеш и ти, а који је идући кроз скоро непролазни крш посртао под теретом умора и туге, и најзад се срушио у једној дубодолини, под оружјем и торбом, под теретом највећег губитка целог свог младачког живота, целог свог рода, целог свор завичаја, — па умирући на студеној обали једне дубоке дивие реке, изговорио’ последњим уздахом својим њихова имена, имена баш та два старца и шапутао дуго о њима са пуно туж-
АМОКЕ ЕТ ЦАВОКЕ. не, тужне љубави... О како је то смешно! * И онда, слушај мој веселниче, можда ћеш остарети и ти. Мождп. Јер то није сасвим извесно. Али рецимо да ћеш поизвесно дочекати велики век. И ти •ћеш онда, као сваки стар човек, причати о оном што је било. А ти, баш ти, имаћеш шта и да причаш, јели ? Та и теби самом све то изгледа још данас невероватно и ако се с тобом збило. Ко би и могао повероваги тој причи о једном малом народу, о једној шаци орлова и соколова, како сс крви на три страие са троглавом ажда-
јом! Ко би поверовао у гагку, да је та.мо негде пош;:о у свет 40.000 орлића, а кррз [Страховиге кршеве стигло свега неколико! Чстрдесет хил>ада је миого, а »неколико«, то је сувише мадо. И ко ће веЈ)овати у сеобу једног народа у деветнаестом веку, са једним старцем на челу, који је имао круну на глави, па ју је увече скидао и легао мећ своје сељаке да са њима премркне пребдивене ноћи. 'Па су затим ишли сви заједно; ишли кроз »најцрњу Европу« до беле Африке, 1 кроз заседе и грње, кроз мочу|)је и дубодоље, кроз мрко стење на плаво море, — па ишли, ишли, и жене и деца, и старо и младо, и оружани и празних шака, са парчетом круха или без тога, и преко гора и преко мора, па се још и даље борили, гинули и изборили
АБДИКАЦКЈА Париз. — Према »Цирихер Цајтунгу« абдикација краља Фердинанда румунског, којузахтевају Аустро - Немци и з г л е д а да је неминовна. Рим. — Бечка »Рајхспост« каже да захтев централних сила за абдикацију румунског краља долазио отуда, шго је краљ одбио да призна клаузуле уговора о миру. "енглеска вољТ Амстердам. — Коменгаришуки нови енглески за 1 а>н о војној <>бавези, бечки »Арбајтер Цајтунг« пише: »Никаква нам победа неЈ\е донети мир. Кад је раг отпочео, ми нисмо рачунали на енглеску војску. Централне су силе водиле рачуна о великој енглеској флоти, али онда нико ни помислио није, да би Енглеска могла позвати под заставу и све људе до 50 година. Напротив, енглсска показује исту отпорну снагу и .исти дух пожртвовања, које је показала у великим ратовима прогив Луја XIV и Наполеона. Кад су век једном Англо-Саксонци ушли у рат, никаква жртва није за њих превелика никаква цена није превисока да дофу до цил>а. »Трговци против јунака« ругали су се наши људи Енглезима у првој години рата; али после су увидели да је Енглез спреман да сноси терете, да се јуначки бори и умре .исто као и Немац. Данас Енглсска на немачо, о, то је све голико невероватно, да је чисто смешно. И нико неће сл)шати твоју кажу, твоје старачко занесењаштво, и смејаће се из свег срца, и подсме[Ваће се оволикој невероватној рузи. И ти се нећеш љутити, јели? Разуме се да иећеш, јер ти ћеш се тад сети ги, да си и ти тако радио у младости. * Рецн ми, да ли би сеусне твоје развукле на осмејак пред мртвачким одром остарелога тела? Старост је једно велико згаришгс. Ко би пред оваким рушевинама помишљао на поРУГ}’ ? » Ниси ли се уозбиљио? Не стојиш ди ту иред овим увслим мргвим грудима замагљена че-га? Не осећаш ли у н>има ону ћутљиву сфингу, ону нему тајну,
ке успехе на западном фронту одговара проширењем војне обавезе до 50 година. Има ли још кога ко би веровао, да је лако џринуднти овог неустрашивог противника, да капитулнра«. ЕИГЛЕСКИ 5УЏЕ7 Лондон. — Подносећи предлог буџетн, Бонар Ло ,је ивјавио у Доњем Дому да ј иелцчина суме, п|>елази све јдо сада познате. Расходи су 14 милијарде франака и већи су за 700 милнона. фунти стерлинга, него нрошле године. Приходи су 19,3.) мнлијарди. Рпчуна се да ће нови порези датм 1.693 милиона франака. Упорећујући |>атни рас-' ход Енглеске са расходом Немачке, Бонар Ло сматра да еу скоро једнаки. Немачки дуг за време ратаје (1.200 милиопа ливри стерлинга, а епглески је 7.980 милиона лиири стерлинга.
Целокупна сума изванреднич пореза у Немачкој је 365 милиона фунти стерлинга, а у Енглеској је 744 милиона фунга стерлинга. »То што Нсмачкл нијс аодигли ову суму доказује, да-није могла да издржи. Она не може да нокријс 385 милиона који су остали. Кад 6и наша финапсиска ситуациЈа лнчила на Немачк)% ја не кријем, да не би били далеко од банкрогства. /Срећом нема порећен-а у финаисиској ситуацији измећу нас и 11емаца. Бонар Ло је завршио говорећи: После чети])и године рата ситуација Енглеске првлави спе надс највећих оптимиста. Ту је доказ о нашој економској снази. Х0;?АНДНЈД У РАТ Амстердам. — »Цурие д‘Амстердам« лредвиђа да ће Холаидија бити цринуђеиа да уђе у рат противу Номачке.
ЗАПАДНИ ФР0НТ
Париз 'званично . - Видка се огорчено цродужује око села Аагар-анСантер, на које је ненријатељ преконоћ концентрисао са.в свој напцд. Наше труце су храбро одбијале, и прртив нападале више пута не| пријатеља с успехоиг. Село је изгубљено, затим лоново повраћено, а остало је на крају у рукама Немаца по цену врло великих жртава. Ми држимо ивице села Ангара, где непријатељ не може да пробије и поред безпрекидних покушаја. На обалака Авре артиљериска борба се продзчказа врло огорчено. Французи су извршили више успешних препа-
да, иарочито западно од Дасињи, јужио од Куси ле Шато и у Лорену. Артиљерисна борба врло жива у Бевру у пределу Флирн Рењзил. Париз. — Према исказима заробљеника, који с\побсгли из Немачке, губитци проузроковани у последњој офанзиви попуњавали се људима из Ландштурма и чуварима заробл>еника као и великим бррјем граничара. До сада је узето од свих овчх око 75 од сто. Париз. — Клемансо је поново био на Фро.нту и вратио се потиунозадовољап утисцима које су на њега оставиле трупе. Кдеманоо јеконФериеао са савезиичком врховном командом.
дуготрајнију одживота, вечнију од векова? Стојиш ту пред тим хладним и мирним одром. Осећаш да стојиш пред једном великом гајном. Срце ти је у двоумици, али она ћути; очн твоје питају, али одгсвора нема. * И ти, што ту посматј)аш, и ти би чврством руком држсћи крму хтео да превезеш свој 6ј>од преко оне велике |>еке, као овај овде. Јеси ли се побринуо да умреш мцрцо, као овај овде? * И сад стојиш пред овим мртвим грудима немо, као оне. О, и у њима је горело некада оно, ипо сада загрева и твоје срце. — Очи су се давно угасиле, још пре него шго ће се цад њима сннти умоЈгни кацпи. О, и у тим очима је го-
- "-"Ји 1 . -лажии | ма|дв!>. јјл,>јкл" рео некад одсјај бржијега дана, као и у твојима еаД«. — Глава лежи непомичио и хладно, спуштена на последњи одмор, са којег нема усганка. 0, и у њој је бујало оно, што сад распаљује тврју машту, јоштс пуну полпа, јошге пуну наде и поуздања у победу. Поглсдај како сад та глава лежи неумрљиво нема и пепомичио унорна. 1и се устежеш да са својим још руменим усиама загрсјеш за тренјт ово студено бледило, а жсљан си да се и на твојс охладцело чело једном спусти онај последњи мали дах са усана оног који ти је био драг. Зашго стојиш сад аогружен пред сликом смјпи, кад си преће подругљнво глсдао на слику изнемоглости? (Наставиће се)