Narod

БР. 265.

СОЛУН, УТОРАК 24 АПРИЛА 1918 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбс орој 6.

Власиик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

’ТГ" ' •*

ГОДИН.А Л. БРОЛ 10 ЛЕПТА Нукописи се не враТшју. Огласи ц бел^шкс напла]-,у ју .се по п<руодби.

Род»кција је у улпци Коломбо број о.

< Нико не може да замисли напор који се сам наме-ће, за време ових болних дана.ономе чија је части достојна и тешка дужност да пише, да у новинарство уноси, истога дана, са истом топлрм и редовном лакрћом, фамилијарно охрабрење или просто разонотзење за своје читаоце, који су и његови прпјатељи и који му указују то благовољење, да овостал-, но очекују од њега, као право, јер они траже исту топлу симпатију коју и они њему указују, и захтевају је по цену узајамне привржености. Ништа деликатније и ништа природније! Исто тако и писац схвата, да ни он, данас мање него икр.да, не може да се одрекне своје д}окности, али више него обично он у исто време зна добро, колико је слаб да ,ову дудсност испуни. Њсму је са свим племенито дато право да говори, али он не сме, да ово право речи употреби немарљиво и како се њему свиди. И под каквим насловом да пише? Шта да каже? Да обавештава? Он незнаништа. А има и ствари које треба прећутати. Уливати храброст другоме? Али и он је од од других добија. Про поведајући храброст, он у души тиме и сам себе прво охрабрује: то је певање у шуми. Ах, сироти професор енергије, који не би био, ништа без својих учени-, ка!. Коликотоњегастаје да, под видом поуада| ■ I ч*

ња, даје себи и з г л е д и да преставља пример, кад је он тај, који, узбуфен, узнемирен, треба да баци цоглед горе, доле, .овуда око своје маленкости, ге да се од других подстакне јунаштвом,величином и моралном лепотом, чије без такмаца сасршенство њега опомиње на његове недостатке и на његову ништавност. Кодико осе-ћамо, трпимо и долазимо у искушење, а са истом јачином и са исгим дивљењем! нашим алтернатизама грозничазости и мирноће! Дивна ц е л и н а стрпљења које ми постизавамо! Красан и утешитељски складтуге! :Можемо да кажемоврло обичне ствари, алионе због самих околности престају да то буду. Све се премешта, све се преобраћа, и ми окушамо кроз велика искушења једну врсту болне и тихе радости, која је чиста и која очипгћује, која нас освежава и пере, која пада на наше душе као роса. Анри Лаведан, члан Франц. Лкадемије. ЈУГОСЛАВИЈА Цирих. — У једном допису, упуфеном »Словенском Народу« из Пту ја у Штајерској, каже се: »Представници немачких општина јужне Штајерске спремају се да пофу код цара и да код њега протесгвују против стварања Југославије, јер, кажу Немци, од запада на исгок, од севера на југ, одјекује свуда поклич: Ју-

Ф Е Љ Т 0 Н

БОРИС ЛАЗАРЕВСКИ У ПУТУ

У опште купе је био ћутљив. Два млада каваљериска прапорчика из другог оделења неколико су пута покуш.авали да проговоре са нашом милосрдном сестром. Но ништа није могло бити. Она им је одговорила врло кратко и затворила врата. Сестра није бранила пушење и наш купе, чини ми се, био је за пушаче, но ми рмо сви излазили са цигаретама у коридор, без разговора. Било је нечега царског у њеној .фигури, када би девојка гледала кроз прозор или шетала по станичном перону. Пратио сам је бесвесно и мислио: »Где је тај и ко

је гај срећни, који ке макар кад имати право да обгрли њен горди сгас и да прислони своје лице уз њене нежне јагодице?« Сви смо се надали да ћемо сутра јутром бити већ на месту опредељења, но ноћу се нсгде нешто деси,до у путу, и престојали смо читавих шест часова поред мале станицс, на којој чак није било ни вреле воде за чај. Моји сапутници су спавали, а ја сам улазио и излазио у коридор и непрестано пушио. Најзад, легао сам на своје горње место и решио се да заспим. косо, доле, мирно се одмарало једва осветљено прекрасно сестрино лицс. Пламен у фењеру колебао се

, гоглдви ја!... Паштрмапчсте мисле, ,као утопљеници да се сиасу, хватајући се и најмањег трунка сламке и обраћају се лично цару. Нека прочитају Вилсонову посланицу и увериће се, да не : ће бити мира, док сс не уреде односи И8ме’ћу народа, док и најмањи народ не добије слободу. Словенци, Хрвати и Срби имаће такофе ову слободу. Југославија је на помолу, југословенски се народ пробудио.«

ЗАПАДКИ ФРОНТ Лопдон. —: Дописник Хавасове Агенције на француском фронту јавља: И да не износимо цифре које сс тичу снага Споразума можемо ре-ћи да смо много мањим бројем људи успели да зауставимо бујицу страшне н е м а ч к е масе од 2,500.000 људи и да смо спремни да нападнемо са бројем савезничких дивизија већим од немачких још не ангажованих. Пре немачке офанзиве, снага енглеске пешадије била је једнака француској. Непријатељ је рачунао да ће ући у борбу са једном малим противником,али он је цашао и нацћи ће свуда на уједињене снаге коалиције. Тако се уско додирују францускс и енглеске армије да их нико нс може одвојити. Подела резерви је потпуна, а команда једна. Французи и Енглези очекују сада нове непријатељеве иапоре и приправни су да их одбију, Лондон. — Лојд Џорџ, вратившп се са западног Фронта изјавио је новинарима између осталога и ово: »Кад непријатељ и заузима терена врло скупо га пла-

ћа. Цена, коју су Не? цк до сада илатили, баснослозно је целнка и ; расте стално«. ! други тон Ц и р и х. — Немачка штампа коментаришући о опшгој војничкој ситуацији све више еп} г шта тон. »Фоеише Цајгунг«, која је у почетјку офанзиве прогласи[ла, као неоспорну, чијЊеницу, да је надмоћ! ност у људима и артиЈлерији и у генијалности Јвофа на страни централних сила, данас пише много скромније, кад каже: »Морамо запамтити, да цео западни фронт иде од фландријских обала до Јадранског мора и да се данашње борбе развијају на једном малом делу целог војничког фронта. На овој ратној позорници Француска заузима центар, Енглеска лево, а Италија десно крило. Имамо дакле шта да радимо са војскама од милиона људи, које су снабдеване одговарајућом количином топова, муниције и осталог техничког материјала. Уништење ове јаке непријатељске војеке тежак је задатак, који се може вршити само комад по комад.« РАТ ЗД К0ЛОКИЈЕ Цирих. — Професор колонијаане географије на универзитету уЛајпцигу, др. Ханс Мајер публиковао је у »Лајпцигер Нахрихтен« један чланак, у којсм тврди да је Немачкој потребно да анектује поргугалске колоније, без којих би било немогуће стварање једне велике колонијалне немачке државс. Немачка, не мох’ући сломиги Португа-

и ја сам видео црне обрве, строги профил, полуотворене но и у сну озби.кне усне. Кога сања? — мислио сам и ништа нисам могао смислити. Не сећам се вишс с каквим сам мислима и ја задрсмао и нашао се негде у пољу, поред железничког насипа. С десна подизала се стрма сграна, а с лева је зјапио пуст и дубок понор, обрастао безлисним џбуњем. Још даље нидели су се сламни кровови далеког малоруског села. Шинс су правиле лук. Старајући се да разумем како сам и зашто овде дошао, пошао сам напред страном и дошао сам до правога пута. Сада је лево и десно била лисната шума, по где где на дубовима жутело се лишће. Чинило ми се, да се налазим у по-

дољској губернији, но у исто време место је личило на шуму поред станице »Козиова Засјека«, недалеко од Јасне Пољане. И ја се нисам зачудио опазивши како на засеченом пању седи Лав Николајевић Толстој. Нисам се зачудио, већ сам се уплашио и помислио: »Да, али онјеумро«. И одједном, осетио сам, како велики старац зна све моје мисли, зна како мрачно гледам у будућност и како сам дубоко уверен, да до саме смрти нећу преживети ниједан тренутак праве личнс среће. Још је страшније било, када сам срео његове младо тамне очи, и зачуо његов глас, којим је говорио са мном прс петнајест година: »Не бој се за сутрашњицу, јер сутрашњице нема, постоји само сада, живи за њега, и ако је гвоје сада добро,

јлију на коптипенту,, мораће д.ч тражп п захчевн ,уступац,е португа.ктшх колонија. На конференцијп мира — закључио је Мајер Португалија ће бити прва, која ће морати да плцти с к у и о своју (Лакоумност, што, се усудила, да дигно руку гфотив ,Немачке. У ЉУБЈВАНИ Цирих. — () демонстрацијпма у Љубљани добијене су ове појединости. У јутро је две стотине жена отишло до зграде проринцијал!ног гувернера да ^ ражи хране. Полупали су ! прозоре на ку ћи аустрофила Шустерши;ћа, затим се маса увећала и пошла до немачкс читаонице, где јс разлупала еве прозоре. Иста је судбина нослтама инеке кафане и труовине. Интервенисала је војска, али су се демонстрације наставиле и

после подне. Уцсцтвосу, пр.ма фургср Цајтуш-у« ц дечаци п дсвојчицс, носефи с.кшенскс зпач!;с и певајући цацирдцлне песмс. Полиција је забЈ)цнила саџуп.адњсљуди и наредила затвара! ње кућа у 20 а кафана у 21 сат. 0 оитужби протш: надбискупа љубљацског Јсглића имамо ове појединости. Кацоник кацтола катедрале у Љ у б љ а н и, Лампе, тужио је паиином нунцију у Бсчу сврга старешину надбискупа Јеглића због његове активности у н ационал ном п огледу, приказујући тај надбискупов рад као противан инторесима всре и цркве, пошто се надбискуп ставио на чело југословенско г покрега. Нунције је повсрио градачком надбискупу да извиди ту ствар.

ФАЈ13ИФИКАТ0РИ

Аустриски дворски саветиик и маћарски магнат др. Вишонтај, прећашњи члан Кошутове партије покушао је поводом дискусије Андраши. Рајнах, да у Пестер јЛојду« фалсификује полијтичку идеологију свога у• читеља, тврдећи, да је Ла|још Кошут целога свога ;живота препоручивао савез Маћарске са Немачком. Мећутим ево како је Кошут мислио о политици своје земље: »У времс кад се угарски Директорат одвојио 1862, појавио се план за Дунавску конфедерацију, чпја је публикација изазвала велику узрујаносг. Због тога смаграм за потребно да испричам шта знам о томе. Италијански министар

Дурандо рекао је мом пријатељу Ирањиу 1862, »да се ми морамо да споразумемо за коифедерацију са Србијом.« Кључ ситуације држао је у Београду цар Наиолеон III, италијанска влада била је послала у нарочитој мисији Касиииа сарадника »Трибуне«у Београд, Букурешт и Јаш. У мају, враКајући се са погреба своје кћери, пуговао сам к жени уШвајцарску и тада сам се задржао у Турину и разговарао неколико дана са Касинием. Моје је старо убећењеда Маћарска, да би осигурала своју слободну индивидуалност против руске силе и Панславизма, мора да створи какве гаранције. Ми смо окружени словенским силама. Географија се немо-

биће увек добро«. Тако сам се збунио, обрадовао, и хтео прићи ближе великоме старцу и — пробудио се. У вагону је било хладно, стакла се ознојила и поруменила под зрацима сунца на раћању. Сестра н доктор спавали су на доњим лежиштима, а мој шв-а-шз на горњем лежишту нешто јс мр љао. Опет сам изишаа у коридор и запушио пигаречу, Свсжина и јцчина јутра ућоше у душу и било јс пријатно сстити се свога сна, хтело ми сс да мислим да он није у лудо, и да нас чека нешто врло лепо. Сам сам се смешкао својим мислима. У осам часова у јутру дссила се промена воза и опет смо престојали око три сата, но овога пута на већој станици, где је чак

и топлих котлета. Путницн се размесгили за дугачким столом, јели и пили. Далско од свих, седела је моја сапутница сестра, намрштила се и озбиљно пила бслу кафу. Бела марама мало отшцла у страну и прамен рдфе, косе спустио се на обрве. Девојка спустила кашичицу и наслонила се на наслон столице. Опет се замислила. Полако сам прошао поред ње н погледао је, можда и сувише л>убопитљиво, а она Гс окрснула од мене и ја сам понова осехио, да ме она не презире, »не жали ме, и у сваком случају, сматра ме за ниже биће, као да је на ово имала неко право, (Наставиће се) Књижара М. Рнстивојевића издала је мали џепни календар »Србија«. Ц е ’ на 0,40 драхми.