Narod

БР. 28Г>

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 14 МАЈ 1018 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампгшија се налааи у улици Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА II. Г.РОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улицн Коломбо број 6.

Мисао о великој Југословенској Држави испирала се, бистрила и кристалисала, док најзад, у последњим данима, са Крфском Декларацијом није добила своју последњу, врло израђену и врло рељефну форму. Кад је најзад та мисао постала интерес човечанства, и природна последица прокламованог принципа: самоопределење и зашгита малих народа, и тиме ушла у домен остварљивих теорија, појављују се »последњи противразлози«, који чине утисак последњих одјека једне велике битке. Ти би разлози требали да оборе оно што се децсниЈама теорисало у нашем народу, што је постало читавом религијом, која је имала своје апостоле из своје средине, и што се најзад чигавих пет година и крвљу ствара. Ми не живимо у времену Сеобе Народа кад су се државе отписивале и стварале по вољи освајача. И можда, литература о питању народности никада није оила богатија него данас. И може се рећи, да је она најве-ћим делом основана аргументима црпљеним из нашег проблема. Кад ве"ћ није помогло просто и злонамерно подметање страха Италијанима од Југословена, ве-ћ су ооа народа примила оберучке Бисолатијеву крилату паполу: »Јадранско Море ће спојити та два на-

рода, а не раздвојити,« —хвата се сада за верско питање. То је последњи, ваљда, теоретски покушај да се политички разједине она три дела нашег народа, који су већ идејно снажно спојени. Клерикална италијанска струја, која се толико противила уласку Италије у рат, није моћна да се еманципује од својих традиција. Клерикална »Корисре д‘Италија« пише: »Докле се Св. Синод Распућина и царице Немице противио унији Хрватске са Србијом могло се мирно спавати. У Хрватској и Словеначкој одељеним од Србије, католици су били у великој већини п р е м а православнима. Али када је пао Распућин и Св. Синод, револуционарна Русија је прогласила слободу вероисповести и више се не сме противити унији Хрватске и Словеначке са Србијом. 0во је невоља.« Ми можемо бити поносити, јер је верски проблем у нас најсрећније решен. Не само да је из хуманитета и политичких разлога наш Устав дао слободу вероисповести, већ су у истини верска питања била увек далеко од нашег јавног и граЈјанског живота. Борба, која би се почела у томе смлслу, била би осуђена на пропаст заједно с онима, који су је почели. Поред свих својих невоља један пространији и сунчанији хоризонт

Ф Е Љ Т 0 Н

П. Д. Милићевић СРБИЈИ

Немој да малакшеш. Ми ћемо доћи, снажни као некад. Ти нас познајеш од колевке. нашој души дижу се твоји храмови. У нашем срцу живиш ти, лепа и млада. Изнад наше снаге само је смрт. Јмрећемо још једном за тебе, насмејани. Али нећеш више имати непријате.Ђа. Заклели смо се вером. Заверили смо се Богу. ' Чујеш ли шум наших корака? Осећаш ли дах наше љубави? Сенка наших застава палн је на гвоја поља. Пушка наша вришти кроз твоје планине. Пошли смо, васкрсли. На наша бледа чела време реже речи: вечити победиоци. Гешко непријатељу који нас. дочека на нашим гробовима. Зажубориће весело твоји потоци ливадама. Замирисаће страсно твоје цвеће планинама. И тебе ће, напаћену, огрејати сунце. Јекнуће стара песма, селом и друмом. И у тишини храстових шума виле ће прести тихо дирљиве и златне приче. Ми ћемо заборавити гугу што нам је у тућини пратила дане, црне као ноћ. Бићемо опет твоја несташна и вечито добра деца. Дотле, чувај нам име, лепо као наша младост, велико као наш живот, име крваво као наша смрт, Земљо, што си нас родила, Домовино, што си нас задојила слашћу слободе, Отиџбино, што си нас славо.ч о□ила, незаробљена у ропству, под гвожђем несломљена, у бесу необешчашћена.

увек нам је био пред очима. Наша иолигичка историја је пуна докумената сваке врсте, али она није у стању да нам пружи ни неколико слабих религиозних покрета. То нису никада била наша витална питања. Наш је народ побожан, али није фана гик, .и оеетљивији је много више у националном смислу. Пред његовом националном чежњом пламеном и страсном, изра-ђеном и одрефеном, губе се сви сепаратистични мотиви, па и верски. Конфесионалној мржњи неће бити места, нити "ће поетојати њен у-тицај на јавни живот у држави, која ће животне снаге свога народа упутити рациона.тнијим стазама, којима, најзад, само време иде. Тај »последњи разлог« шго се испречава пред наш циљ, та верска разлика једног истог народа не може бити чињеница. И Морган (Еззајз зиг 1езпа1Јопа1Нез) пише поводом тога: »Код народа који су прожмани вишим осеФањима, који су навикнуги на поштовање туђих вероисповести, народносни дух одбацује све разлике религиозних осећања. Најлепши пример за то то дају Југословени. У опште, већина је Срба православна; Хрвати и Словенци су католици. Сем тога налазимо протестанте у Угарској, и у Босни имамо муслимана. Та разлика у вероисповестима не смета Југословенима да траже, полигичко уједињење свога народа.«

ИЗ РУСИЈЕ Петроград. — Влада руске републике, која је распустила сгару руску војску, сада се бори са непријатељсм нотама, телеграмима и протестима. Ниједан министар иностраних дела није био толико заузет колико Чичерен. Али, цео његов рад осгаје без резултата, јер се ствари развијају веома иеповољно за руске интересе. Чичерин је упутио Немачкој 44. прогест, у комс пига: да ли она признаје мир у БрестЛитовску или поставља нове захгеве и које? Ништа није чудноватије од држања Немачке, чије војске продиру у свим правцима Русије истом оном лакоћом, којом су Руси некад заузели Сибирију. Кад је Чичерин због овога тражио обавештења од графа Мирбаха, он му је одговорио, да то нема никакве важности, да продирање неће имати никаквих политичких последица и да се оно врши искључиво из локалних стратегиских обзира, што неће имати никаквог утицаја на садашње добре одношаје измећу Немачке и Русије. АВИАТИКА Париз. — »Матен« говореФи о последњим сјајним успесима француских и енглеских авиатичара, који су за 48 сати уништили четири немачке ескадриле, истиче како непријатељска авиатика преживљује један несрећан моменат. У марту и априлу она је изгубила 322 апарата док смо ми изгубили 92. И бројној разлици одговара квалитет у жртвама. Никад од почетка р а т а француска авиатика ни-

Је била тако знатно надмоћна. Један заробљени пилот- каже, да је инфериорност немачке авиатике највећа мука за немачку врховну команду, јер озбиљно омета планове опште офанзиве. Коментар »Франкфуртер Цајтунга,« који каже да се с материјалног гдедишта мала Немачка не може мериги еа укупном силом највећих и најбогатијих држава света, доказује колико мора да је дубоко разочарење код Немаца. »Матен« закл>учује,да

|е превласт у ваздуху |дефинитинно испала из [ руку непријател.а и он ;је неће више никад повратиги. Семба бавећи се V »Иманите« општом си туацијом каже: »Ми имамо два велика мотива да се надамо: придолажење америчких снага, и брз напредак наше авиатике. Заједнички напор Савезннка у авијатици већ нам је обезбедио знатну надмоћност, али се приближава члс, када ће ова надмоћност биги неупоредива и кадра да принуди Немце да моле за мир.«

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Париз. — У очн смо страховитих борби. Зна се, да -ће напад бити страшпн, без обзира на жртве. Немци сс надају, да ће задобити коначну победу, ако на ширем фронту обнове ‘своју тактику од 8. марта. Свој први покушај платилису са 600.000 људи, избачених из строја. »Журнал« пише, да је Лудендорф одлучио да жртвује милион, па и милион и по људи. Савезници су спремни, да достојно дочекају не пријатеља. Врховна Команда је спремна. Војници су доказали своју храброст и отпор. Французи су уверени, да ће непријатељ проФи и овога пута, као и до сада. Резсрве генерала Фоша налазе се на положајима, одакле се сваког момента могу кренути онамо, где буде потребно. »Ом Либр« пише, да на сваком сектору има довољно људи, да спре-

че непријатеља да постигне циљ, за који је претрпио толике узалудне жртве. Бомбардовање, коЈе је пре неколико дана било веома интензивно у Фландрији и Пикардији, опетје постало нормално. »Ехо де Пари« доноси, да је непријател. концентрисао око 80 дивизија ирема француско-енглеским положајима и из тога закључује, да ће Лудендорф поново отпочети сасвојом офанзивом. Несумњиво је, да се овде ради на једном очајном покушају Немаца. Они ће употребити све могуће, да заврше рат. Никад писма, упућивана немачким заробљеницима у Фрамцуској, нису била тако очајна и толико брисана од цензуре, као сада. Париз. — Велика се офанзива очекује свакога ч а с а. Војнички критичари нагафају где •ће се извршити главни напад: Да ли у правцу

МАРСЕЛ ПРЕВО:

НЕВИНИ САСТАНАК (БЕ ЕЕ^Е2-701ЈЗ ВБА1ТС)

Госпоћа Дитеј г-ћи деТранс. Ти си отворила ово писмо, моја Кло, говорећи радосно: »Гле, то се свршило...« јер ја сам ти обећала да ти напишем чим...се то сврши — и веровала сам, а и ти исго тако, да то неће ни мало задоцнити, јер смо се раставили има већ десет дана. Ти си отпутовала за Диеп, а ја остала у Паризу, где мс је задржала нада, да познам ускоро »радост од авантуре«... Изгледало ми је да оам изабрала најзгодније време, почетком августа Париз је празан. Жилиен, који није баш увек глуп, — увсрићеш се доцније да је понекад, —т врло ми је

|1 вешто доказао, да нисам могла да изаберем згоднији моменат за наш незаконити брак. — Пре свега, казао је, никаква опасност не постоји, да пас. сретну, или нрате... Има само паланчана и Енглеза на улицама... Затим, циклон светског живота — (Жилиен говори на тај начин, за време страсти од четврт сата) — не вуче вас више... Може се предаги јрдио другоме тих дугих послеподнева, а после, има се у вече потпуна самоћа за сањање!... За сањање1 Он ме је већ гледао, сањајући на милину послеподневну, прове-

’ дену у његовом наручју. Го је значило журити много. Ја са своје сгране одлучила сам, да пробам ове сласги, чак шта више, ја нисам била сигурна да ћу их окусити у његовом наручју; Јер, исто тако, као што сам желела љубавника, сматрала сам да наћем, овога пута, више него ли мужа. Ах! и колико мало људи ми се свића! Желела сам да нзаберем доста лепог дечка, светског, елегантног, весељака, спортсмена и чак шта више нешто мало духовитог... Али већина људи, који ме физички, нису одбијали од себе, били су глупи као њихово одело. Упитана за савет, мудра Кло, ти см ми одговорила: »Среди се.... Узми онога који је по гвоме »укусу« најбољи... »То је био Жилијен, одлучно... Он је био по моме »укусу«

као што ги кажеш, али, направила сам већу грешку. Он ми изгледа погодаи љубавник за макоју од мојих пријатељица, али за мене, ја сам сањала о нечему особитом, јединственом: ја сам сањала љубавника. Љубавник један пут изабран, остаје избор стицаЈа околности, где се сусрет извршио. Зар не греба, да љубавник буде изнад мужа и да украс прељубепомрачи онај из брака?... Али, шта нам пружају, просиоци наше леве руке? Кола. \отеле, неудооне собе за самце.... Јам напоменула ово Жилијену.... Веруј ге, одговори, ја сам готов, ако од тога зависи ваша одлука, узећу подзакуп једну палату у Венецији: али, верујте ми, нишла не вреди као једно нри земље брижљиво изаОрано и намештеио од младића који зна свој Париз, као ја, у кварту дискретном и са вратарима поузданим... (Наставиће се)