Narod
БР. 291
СОЛУИ, ЛЕДЕЉА 20 А1АЈ 1018 ГОД.
ГОДИПА II.
П.ГОЈ 15 ЛЕПТА »Народ« излази свакога дана по подне.
Штампарија се иалази у улици Коломбо број (>. Власник КРСТД Љ. МИЛЕТИ^
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вракају.
Огласи и белешкс наплаћују се по погодби.
Реда.кција је у улици Коломбо број б.
1!УТ КА ПОБЕДН
-—
Дописник миланског.да расправимо терито»Сскола« у Солуну г.Јријалиа питања. ИтаЕнрико Лели, како је’лија, велика рзација, мове^ јављено, имао је Еи -ће лако и братскг
јављено интервју са председником југословенског од
РДД ССЦНЈДДНСТА
да се слораз) т ме са новом југословенском дрбора Трумби'ћем, при-ткавом, с којом ћс имаЦир.чх. — »Форворц« пуОликује програм акције не мачке социјалнстичке стра нке, састављем прсма одлуци конгреса у Мирцбургу. Тражи мере да се спре чи пренатрпаност рада по сле рата. Захтева да држава узме у рз'ке све приватје почела у Лрндону, стро-Угарске рекао је:ј не монополе и да се спре»Не сме се чекати до-| ми материјал за нове трга-ђај да падне као чу-ј говачке уговоре, да би се до. У унутрашњости| тако спречио скономски
ликом шеговог послед- ти заЈедно увек к зањег доласка у Солун. јсдничког непријатеља. Главни иотези 1румби- Море нас не раздваја ћевих изјава су ови:ј 3 еЕ нас сиаја. Наши »Римски састанак за- народи станују у једиој печаТен је новом ориентацијом односа изме■ђу Италијс и Југосло
која има исти
кући, улаз.« На пмгање о могућвена, ориентацијом која| НОСТИ распадања Ау-
народе. То ћс бити један од главних узрока њене пропасти. Она ћс пасти под тежином самих својих побода као што је и Наполеон пао. Треба имати в и ере и поуздања.« кад су сеОрландо, као представкик једног великог народа, и представник једног одбора,
дустрашЈФжт VI ео од ооог рата чинити пигање живота или смрги за народе,
Цнрнх. — Опобулина аустријској флоти у Бо-|јер ззводљИви руски мир и мир у Б)'куре-
киКоторској јазљајуна кнаднв појоднностз: »6 крстарица и више контраторпнљера истакли су црвене заставе и до-
шту, отворили су очи и сваком невсрном Томи за европски пацифизам, којим се Нема-
шло је до борбе између чка претвара да је гопобуљенпка и негдачкни това да стисне нс само руку всТ и да загрли
п глађарских елемената, који нпсу учествовали у покрету. Било је мпого мртвих. Иа крају су побз т њепнцз победили, похватали су о->зциро и адмирала, одвели вх :. т а јздан брод и затворили. Брод је био на ередпаи лЈ т ке. Побуњенпци, поставши господари луке, нз-
|дали су наредбе, потпсмонархије тињају неу-|Р аг - Поздравља познате со-ч 0 * не од К0 ' ЛЕ ^ С1,1 поса ' који је ппак израз жи-; гасиве варнице исжарајц«јалистичке захтеве у по- да * - адиограмом кокивих аспирација једног, и само чекају прилику гледу општег права глаеај тет : ^°Р аа Р а еаопштио за жене, нарламентари- Ј в Ве,г ’' г СВ0 Ј е зазтеве и
потлаченог народа уве рили, да је кеопходно потребно оостраиити несугласице и закључити споразум. Г. Орлан до својим отг$о]>еким и искреним држзњем оног је часа избрисао све што се згрешило. Споразум, прокламован у Риму, могао се и ире злкључити; пропустили емо много драгоценога времена. Римски конгрес свечано је прогласио животну потребу заједничке акције за ослобофење ,потлачених народа испод мрског немачко-ма-ђп рског ја рма. Није се хтело том
чекаЈу прилику да букну у пожар. Ми морамо допринети све могуће да убрзамо да планс неизбежан пожар, који ће уништити онај анахронизам, који, кад би и даље живео, био би узрок нових конфликата у Европи. Народи Лустро - Угарске знају за текст одлука донетчх у Риму. ВеЈг знаге да су на италијанском фронту у акцији чешко-словачке легије. Треба уништити Аусгрију и тиме -ћс се задати смртан ударац са м ој Нсмач кој. В ерујемунашу коначнупобеду. Немачка је свс-
побеђеног. Иаши су неп р иј атељ и н а м етн ул и дилему: и ако би се о-
ш- ипак ои бпло увек лепше пасти славно гледајућн непријатсља у чело, него ли спасти свој опстанак по цсну крви а нечасно. Али идсје које су никнуле и за које се боримо, саме су по себи нослоци победе, оне се не могу угушити никаквом силом. Из ове катаклизме никнуће бољо доба, а не опо, о коме је непријатељ са-
вај двооо) морао свр-јњао у свом махнитом шити са потпуном иро- сну "светског господнародајства.« пасти наших
ЗАПАДНИ ФРОНТ
зацију владе и да Рајхста-', зат ^ ансио одиах закљ У гу припадао право, да од-, иењ9 ми Р а ' Влада Ј е та ’ лучује о рату, миру и уго- да У п У тила У Ботор јеворима с санез}', да укниеЈ дн ^ г Л - ВИЗП ЈУ флоте Т ‘°Д
приликом расправљатијјом политиком у Русио територијалним пи-|ји дала већег полета тањима, јер прво треба Савезницима за борбу постигнути циљ, бездо краја. Немачку за-
кога ни Италија не-ће никадбити сшурна, нити -ћемо ми икада имати своју независносг. Ако успемо — у што перујем — да бтерамо еа Јадрана узурпатора, онда ћемо пријатељски
слепљује љена прождрљивоет. Она грзби све што дохвати. Немачка, која располаже изванреднпм оргаиизаторским духом, нема никакве психологије. Она није способна, да по.-ша
тајпу дипломатију, да уста-, командом адг:и Р ала ' ^ 0 ' један нспа; нови арбитрарни суд, да сле п Р егево Р а измеЈ>у а д ради иа рнзоружању и т. дЈ кр Р ала и побуњеника,
НЕРЕД1Г У ЧЕСКО Ј
Цирих. — Тешкк у нутрашиш нереди расту у Ческој. Бечки листови јављаЈу, да је у Хозену маса, разјарена бруталношћу полиције, запалила бараке и хотел, где је становала коњичка жандармерија. Осам полицијских агената нашло је смрт у шшмену. Дописник »Штутгартер Најесте Пахрихтен« из Прага јавља, да догафаји, којн су се одиграли прошле недељеу ГТрагу, својом тежином превазишли су све досадање манифсстацнје.
'ови су присталк да пре■даду бродовс, кад нм је ћхаизсмено обећано да ће се задовољитп некн ^њчховп захтевл н да нипо неће бити казкњен.«
0РЛАНД08 ГОВОР Рим. — Приликом прославе трогодишњице уласка Италије у рат, Орландо изм.е-ђу оеталога рскао је ове зна-
Лоидон. — Једно наше одељењс извршило је испад преко ноћи, у пемлчки положај северо западно од Араса и заробило је леколико војника. Задобијеио је такоће зароб.веника и један м.чграљез при сукобу патрола северо источно од Ипра. Непријател
на почетку имао синоћ 40 километара од Соасана до Савиња; од врха до дна од Веле до Марне био је дубок 35 километара. Оваква ситуација неће се моћи одржати дуго времена. Листова мредвађају даклс, да ће Немци, да побољшају ситулцију, покује извршио^шати свим средсгвима да наше поло-|рашире лево и десно уцижаје северо истотпо одРо- љу да ослободе своја крибека. Неколико нашихнема. ла што је могуће пре. Пеиријетељека артиљери- Догађај који се очекује ја је била активпа на сек-Ји који ће зауставнти нетој>у Виљср Вретоне и Ал- мачки вал, бике интериенбера и између Фсстнбера и)ција фрапцускцх резервн. обзле Клараисе. !До сада је ангажоиан саПар.из. — .(исгови у Ко-јмо ограничен број трупа, немачко до-
ментарима о ситуациЈИ на фронту, констатују нарочито две чињеннце: С једне сгране, у центру, непрнјатељ је насгавио напредоваље све спорије, али ипак још увек брзо у прав-
чајне речи: »Ми добро ду долине Марне; с друге познајемо сву тежину стране, на оба крила он часа, сву зеличииу о- нијс до сада успсо, дапропасности. Осећамо да шири своју акцнју. Ова ионспријатељ, скупивши следња околност очсвидно све резерве, спу снагу му смета, јер његово насвојих средстава, напа- предовање прави једну г>рда на нашс Савезнигсе с-гу џепа. и .ча нас очајиим не-| Вероватно је да ће нсчувеним мапором. Ми пријатсљ чипитн велике назнамо да је непријатсљ поре да прошири тај меп. много више него ми Овај немачки џеп измерсн
гато и оправдава напредовање у правцу лине Марнс. Париз. — Абсл Фери пише у »Пти Журналу«: Немачка команда имала је на своме рас.положењу 200 дивизија у офаизиви од 8 марта, ла је ипак непријатељ прегрпео потпун пораз. На источном фронту Р\ т сија је пропала саМа од себе, јер никада она није имала толико артилерије и рагног материјала, као у тренутку пропасти. Све-
Ф Е Љ Т О Н
кдш цјанд ЕС: И30ЛИНА-И30ЛИН
1
помислио да су рајске ти-
на;лепше и-
це, играли су гре на свету. - Да, да, ја сам одавде чула звуке виолина. И спа како, да би наградили тако вели код вашег пријатеља пријатно гостопримство, вијлевцп, тако малу и њежну, Две виле су ћаје сретоше ! краља Матакена. | ете поклонВли 'малој кнс-сличну тичету бсз перја, 1 Боље смо се провели гињици.вашој кумици, дра- јД а вам се је насмешила
— О! сестро, пе чинитејсвадбц, престаћс да буде јој какзв кббни поклон! Пе девојкп и посгаће мушизрецигс јој клкву страшну.карац! реч, коју не би могли о-' Би помишљате да се до-
I
порећи! Да сте видели ма лу кнегињицу у и.епој ко-
се јодном ла граннци Једне шуме крај једне велике него што би човек могао вароши; јсднаодн.их, којаји замислитв! ( обс су билс се зааше Урганда, бејаше тако дивно осветљене да сувише љутига што је ни-би помислила да смс \ на
су позвали на гозбу приређену о крштењу краљеве кћери; али другп,— њечо име бејаше Уржела, псећ!?ше се веома задовољна јер су је молили да их лепо забавља; з, код ви•’а, као и код људи: доброг
шој подземно) палати гдс су зкдови од драгог камења а таванице од кристала осветљених сунцем; служена су пајукускија јела у влатним тањирима, на чаршавима од чипке; у чаше криновог облика наливана
Сј* срца кад су задовољче, су тако слатка и тако ми
злс кад су тужис. Еј! добар дан, сејо, рсче Уржела. — Добар дан, сестро, нрогЈ-пћа Урганда. Мислим
рисна впна да сдм мцслила да сишем мед из цвећа; а, пссле обеда, младкћи и лепе госпођице, тако лако и тако дивно одевени у свк-
гоцене поклопе? — Па то се по ссбн
,'својнм плавим очитдамл н боје као у
Нсношм устима ■Шг ] зуме, сестро! кмггињица ћејдивље руже, кн бисте се битн лепа као дан; кад го-разњежили и њ би имали
вори то ћс бити као да сс.ница пева; када се смеје, биће као ружа у цвету; најзад нема савршенства тгоје јој нисам дала; и, кад буде стигла за удају, удаће се за кнеза тако лепог и тако заљубљсног да човек нигде на свету неће видети тако дивног и тако заљубљеног.* — Дивота! рсче Урганда шкрипећи зубима. Оћу и ја да се покажем велнко-
Да ае се всома лепо прб- лу свих боја да би човек душна према ввшој кумици.
срца да јој учиннте зло. — Да, али ја је нисам никако видела! Пека буде лепа к.-јо дан, пошто ниједна вила не би могла спречити оно што је друга вила решила; имаће глас сладак као глассепице а уснс као ружа, удаће се за најлепшег и најзаљубљенијег кнеза; само... — Само? понови Уржела сва узнемирс.ча. — Само, чим се уда, истога вечера о њиховој
бра ку.ма уплашила овог усуда. Она мољаше, преклињаше, али Урганда не хтеде ништа чути и пото пу у зсмљу еа церс-кањем којс псплалш све тице у шуми. Уржела погпуте главе наетави свој пут, питајућч саму себе кпко бп могла да . атптитн своју кумицу с.д тако непЈ-.ијатног случаја. П У шеспајсстој години кнегип.ица Изолитга бешс гако лспа да се по целој земљи, гопорило само о њеиој лепоти; они који су је видели немогаху ссби одолети а да је пе обожавају, а они који јс ннсу видели никако не пропуштаху а да нс буду занети услед славе која се прочула.
Из свг.х земаљћ пако рећи, иосланици долажаху у двор Матакенов да просе руку кнегишице за најбогатије и пајмоћније владарс. Иа жалост! краљ и кралшца, извешгени о будхћности намењеној н.иховој кћери, пе знађаху шта да о;уоворе; непријатно би бнло удати девојку која би, свадбене ноћи, морала тако чудновато дл се промсни. Они испраћаху посланике са всликим поштован.ем, без иристаака иди одбиван.а, беху ожалошћсни не може горе бити. Што се тичс Изолине, којој нису казали њену свирепу судбину, она се слабо бринулп да лл ће сс удити или не; н.ена наивност се ннје узнсмиравалазбогтога. — Свршиће сс —