Narod

БР. 207

ССШ'11, СУБОТЛ 20 МАЈ 1018 ГОД.

ГОДИИА 11.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« мзлази свакога дана по подне.

Штампприја се налази у улица Коломбо број ().

Бласник КРСТА Љ. МКЛЕТИТх

БРОЈ 16 ЛЕПТА

Рукописи се не вракају.

Огласи и белешке нанлакују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6 .

Увек са офанзизним покрстнма немачких снага опажа се н тако звана »офанзива за мир.« Те две акције иду шпоредо, свакојако, у циљудаједна другуподрже и појачају. Само при нормалном разви•ћу ствари, покрет снага треба да буде узрок, а акција за мир послсдица тих покрета, ако се жели што у том смкслу постићи. Стање у Немачкој и њени четворогодишњи узалудни напори гоне је, не само да нззрћс појмове, о слободи и моралу, него да и нспри;-зодним и насилним спровођењем ствари покуша да до цил>а што пре дофе. Немачки офанзивни покушаји на бојном под>у, изгледа, да су осу■ђсни иа неуспех и самим тим, што се жели, да скори изглсди на иемачки мир утичу посредно на борбену акцију и борбену снагу Савезника. Предви^ајући сву опаспост од појачавања борбсних снага савезничких, које би могле парирати немачке снаге доведенс са источног фронта, као последица »руског мира,« — Немачка, данашњом својом офанзивом, као и раније, хита да што нре заврши рат у своју корист; јер усде ли се од сгранеСавезника, не да се добије победа, веТ да се офанзнва само задржи, и добије се тиме у врсмену, Немачка зна, да ће бити не само тучсиа, иего и нагнана да потпише мир, али

не »руски«, већ мир свстски, мир морала и правде. У том елучају положај Немачке и њених савезника био би раван положају злочинца, коме се суди за његова дсла. Ти .чзгледи свакојако су дали повода, у очи о фа н з и ве 13 м ај а,» Ф р а п кфуртер Цајтунг« — у да нагласц: »дасежели офанзипом постићиизвесни драгоценији резулуати политички и војнички него што бн било за} т зефе Калеа и Ла Манша.« Ти »драгоценији резултати« то су иаличје не.мачке о<јранзиве. Они би се, пак, могли свести у једну реч: време.

мачког '1јсиералштаба'друго, него једну обичиује рекорд у пољопривјесте време, — не дати!административну реформу, времена или бар могућ-јкојп се с националног глености да се, ако всћ га-дишта може примити. Али има, корисно употреби.Јданас пријатељски оссћај према Споразуму захтева,

СРПСНИ ЗВДНИЧАК ИЗВЕШТАЈ јда сс ф0 „ аа одбац „, јср Нокис је »еприЈим. по-| с чсшки „ а „„ д , сле јаке припрсме артиле- г 1 Ј ријом напао са јуришним в Р ше,! -У. противнетрупама наше ровове у об-!мачке мисије. Управо с толасти села Зовича али смо га, судбина реформе завигл одбили пушчаном и ми- си 0 д исхода рата.

траљеском ватром и бомбама наневши му осстпе губитке. И у области Кравнце растерали смо ватром

Ако нс з’спемо црисилити Споразум да одустане од својих планова за униЧеси, Јаче оделење неприЈатељ-штење германизма, ске пешадије које јс поку-! ОС лањају*и се на своју шало да сс приближи на- бр - сна и нц одоно . шим рововима. ~ Ј ~ Ј ша|е са Споразумом, покуУ одговор иа чссти-Јшаће да преуреде Аустри-

редној исгорији Енглсске. Од 1872 год. никад толико земљишта није било поссјано кромпиром. Јавља се са свих страиа, да су изгледи за жству изванредни. 1918.-1919. Енглеска ће сама производити четири петине жита, потребног за исхрапу њеног станоЕништва; док је 1917.-1918 производила једну четвртину а 1916.-1917. само једну петину.

тку Вршиоца Крал.евске Власги, Његоиога Кра ље в с ко га В исо ча нства Наследаика Престоаа Алсксандра, поводом скорашњег грч-

ког успеха, Његово Величанство Краљ Јелина На то се јсдиио и ми- Александар упутио је сли кад се бесомучним бацањем у смрт стоти нама хиљада људи искупљују незматни теренски добитцн, на то се јсдино и мисли кад сс уопом туче Паризи бомбардује »готама,« и кад се чине јавне понуде за мир и кад се интригира. Ове данашње битке, колико год значе борбу живих маса у циљу да једна другу надјача и

ову дс-псшу: »Молим Ваше Краљевско Височанство да прими изразе моје велике захвалности на топлим честитањима која мије изволело доставмти поводом победс коју су послсдњих дана задобите Гј)чке трупе. Овај сјојни ратни подвиг заиста је сигурна залога да ће, једна за другом, овакве победе допринети у велико оства-

наметне јој своју вољу, Р ењ У и Д еала зл ко Ј е се у толико исто изража-; наше храоре војске оовају једнунарочиту тен- Р е Р аме У 3 Р аме денцију: док Немци же-Ј АЛЕКС А НДАР ле да заврше борбу иј тиме утврдс своје досадање релативне успехе, — дотле Сапезннци жс-

ПОДЕЛА НЕШКЕ

Цирих. — Бсчки допис1 шк »Франкфуртер Цајтунле да доОи|у у времену ј г . а д 0В0ди у всзу с.а свети тим самим дофу до ским ратом наредбу о адмииистративној подели Чешке. Судбина те реформс зависи од исхода озога рата. Пре нгколико година и

дефинитивне победс. Цела се борба сада своди на искорингћавање времена. Један од најсудбоносних елсмс-Јсам Крамарж у данашљој ната V илановима не-|реформи иије видеоништа

НЕОСТВАРЉИВЕ ЖЕЉЕ Цирих. — Приликом предузимања овс офанзиве па Енп, адмирал Тирппц држао је гоеор у Дисслдорфу, да покаже још јсдном, да је Немачкој потребно да

уништи Енглеску. »Вслика одлука —рекаоје адмирал — може пасти Само на зопаду. Битка која је понова предузета, може да се за Псмачку завршл само нобедом или поразом. Мител Европа не би могла спасти царевину од рахитизма. Наша индуетрија не би могла живети ни напредовати без мора, норочито без превласти над морима. Наши савезници и нсутрални не би могли остати нсзав(фни, кад би Немачка морала подлећи.« Адмирал закључује, да оно, зашто се Немачка данас бије, јесте Белгија. Војнички, политички и економски, Белгија се мора присајединити Нсмачкој.

ЗАПАДНК ФРОНТ Лондон. — Немци су би-јцат није потребна, јер ли предузелл сзе могуће је генерал Фош принумере предострожиости, дајфсн да одбија непријаби сачували у тајности својјтељеве нападе на целом плаи за напад. Нсмачкејфронту. Савезници -ће

трупе, којо су билс тсон центрисане у позадини, нису знале, да ћс бпти бачепе у напад на сектору Рем-

се задовољити да одолевају наплдима док и.м стално придолажење америчких појачања не

јУ тако, да мало по мало постане оруће против Немачке. Лко, напротив, плапови споразума пропадну, треба се онда разрачунати и са Чесим т, и Немцима ће пасти у дужноет, да за сва времена онемогуће такав један покушај. Моћнће се, дакле, разговарати само после рата. Све до тада, споразум за прширење аустро-немчког савеза пмаће проблематичну вредност. ОБЕЗБЕЋЕЊЕ ИСХРАНЕ Лондон. — »Тајмс« пише, да слабији квалитст хлеба није имао рђавог угицаја на народно здравље. У Енглсској има толико брашна, да је исхранапотпуно осигурана до нове жетве. Изгледи су за будућност веома добри. Жетва у Аргентини била је ооилна. Жетва у следње недеље Немци иису Канади и Аустралији показпвали никакве знакобиТе добра, а тако исто'ве нарочите активности. и у самој Енглеској Шта више Нсмци, да би много већа, него лиЈодстранили сваку сумњу прошле године. У оп-Јкод протнвиика, пушталиј 6 р ЗПНОМ докалним снагама ште, постоје сви разло-су за вишс дано, да енглес | додао 17 нових дивизија. ЗИ, да будемо задовољ-Јки аероплан* слободно ле |т име се тумачи, зашто сани са питањем живот- те над њиховим линијама. иезпичкц команда није моних намирница. I Рим.—Дописник»Ме1917-1918 године об- сафера« из Париза јаврађено је у ЕнглескојЉа, да савезничка кон4 милиона хектара. Тм тра офанзива за моме-

са, и о томе су биле оба- будс осигурало бројну

вештепс тек поћ п|)е офанзиве. Заробљеници из последњих даиа пред офаизиву нису ништа знали о екорој офанзиви, шта пише бојали су се француске'контраофанзиве. У току по-

надмоћност над непријатељсм. Лоидои. — Фронт, на коме је извршеи непријатељски иапад, у очи битке држало је само осам пемачких дивизија. Пошто изгледа да је број дивизијц, које је непријатељ ангажовао у нападу од 14 маја, износио око 25, излази, да је непријатељ муњеватом

гла испосредно исгавити довољне резерве, те се с тога одлучнла иа повлачење. К1ТНЈ1 ИАИДЕС:

Ф Е Љ Т 0 Н

ПУТ У РАЈ

Пошго је одбила да пође да јадује; не само затошто за пшокца цаЈ>а Горских су је одвојили од њсних ћода, метлн су принцсзу, другарица са којимајојбечо наредби њеног оца, у ше задовољство да игра за иајклШл.у собу једне ирло столовима или да са сокоиисоке куле, тако високе да лом на рукавици, лови јаоблаци лсбдс ипже, а самсфебице или чапље, иего и ДЈгорепе ласге нс долазе зато што је била одвојена дп на њој пране пнзда, о- од једног лспог пажа, зва- својој пријакчч.пци р\ковс.т ссћајући дд су им КЈМ'ла ког Ајмерн, плавих 1 »ог.ј»-.пољско 1 цвс.. ., јл жељах замореиа прс иего што би џица а о6ј)пзз тако румс- да будем славан да мо. оиа Д» н>е стиглс; они који из них комс опа бејаше по-јзато на 1 [)ади једпим осмс

изговори жалостиво речи: — Иа што ће ми живот, кад с.у ми отргли ону која бејаше Ј - едипа срећа мога живота? Кад ми је билодопуштено да будсм поред ње, беше мн пријатно да очекујем дуге данс пуне племићских битака и победничких пустоловина; ја жућах све славе, које бн јој понудио као пастир који се враћа из равнице и даје

га на-

ДЗлека вићпху белу хаљину клоиила своје срце, да ззробл.енице како легфша^никад више нс узме 11; ) доксату на 110 . 1:1 пута траг. У небо, зероваху п[)е да је| Са своје странс, Ајмери »жав анћео који је пао из пс боше душе мањс утсш1 ,а ја него ли каква младајне, и, једанпут, налакћеи Девојка која се попела са на прозор тамчицс, где 1а зеил.е. ! беху залворили, сагибајући

хом. Али, сад кад су мн јс узели, ј.ч се пс. бринем за победе ни за моје чувсно име по целој зсмљи; пашто брати цвсћс које нсће пољубити обожавана уста. Можете сс заклопнти јадне очи којо нећете више ви-

И цсо даи, и целе ноћн главу ка камепптој провалп.дети Билхелм.ше! ћил.челшша пе престајаше која окружаваше тамннцуЈ Завршивши !овор, ои се

о в е.псае на наслон прозора, и 'паде у камеиу провалију. Али, од пре једног тренутка, три ластавице беху стале недалеко одатле на грану јсдиог багрема у цвсту; лупајући крплима и поиављајући три пута у лспршању лишћа, оне не бсјаху заборавиле ни једне речи из разговора Ајмериовог, нокрај њиховог изгледа да на то пе обраћају пажње. — 11нјс ли то вслика штета... — Што има толико пеноље. — У тако младом срцу? - 11 да пма толикосуза. — Толико горких сузи. 5' тако леиим очима? Што се овс тг.це разговараху, то иије ништа чудновато; јер то нс беху ластавнце одиста, већ анћсли који су узели њин об-

ла; догаћа се често да се небеспп духови промећу тако да слушају у грању или кроз оџак оно што се говори овде на земљи; али они то не чипе у злој ’ намери; они би били веома задовољни да чују и да имају да попове уљуднс речи; по нски пут чак, да би уштсдели казнс нашим дуи ама, они се усуде да слажу Бога, који се због тога не срдн па њих. — Бар ви не мислиге као ја... — Да би било пјишо да снасемо Ајмерија... — Од гакоужаснссмрти? — И да би ми, а да се не замсримо 1'осподу. — Могли да одпссемо овог дечка... — У иаш рпј? — На 10, опе одлетеше све т:>и ка очајенку у гре-

дик; смањујући евоја крн-.путку баш кад оа падашс

с прозора, и, пре иего што би се срушио на камење бездна, и понешс га к небу, на својнм опруженим крилима која сада беху крила анћелска. — Свршиће се —

IША Н ЗДБАВА Једаи чувеии ПЈ)офесор иа часу физнке објашњавао је електричну машину: »Снаса овога апарата јс голико велнка, да једно пражњење електрично струје може да убије човека илм да онссвести вола«. У томс се профгсор дотакне случајно кондукто{>а н струја га обори на под. У салп настане паника. Али после неколнко секунада професо)) огпој)и очи н процедн: »Лије нишга; сау.о еам оиесвсшћен!«