Narod

БР. 29П

СОЛУН, ПОИЕДЕЉЛК 28 МЛЈ 1918 ГОД.

: ГОДИНЛ II.

БРОЈ 15 ЛЕПТЛ

»Народ« излази свакога дана по поднс.

Штпмпарија се налази у улици Коломбс број (3.

Власник КРСТА ЈБ. МИЛЕТИТч

БРОЈ 15 ЛР.ПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке напла!;ују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо боо| 6. х >

У јсдиом од послсдн.их бројепаоПтн Журиала«, на уводном месту расматра се ннгерееанто пигаше: мШта јс то аМитслеурона?«

не просториЈе нсточие Европе и да другим путем продру у цеитралтелеуропа коЈа је иза- ну Азију, пјјско Украшла у октобру 1915 г. јине, Кавказа и Персипротестангски пасторјје, скрећући северо-исјФридрих Најман посла- точно од пуга Берлин-

Пзвод тога чланка доносимо НИК ‘II ЈСДПН ОД НПЈЈПЧИ} ;1Багдад. Али у тим КЈ)ад .1 г>п сс видело колико имамо ГО ворника } г Рајхстагу. јевима, експанзија 11едолирнич мсста са том фамои- }{ 1ћМга ј е ррдо ЈПКЛ ПОМЛЧКа ЈС ДПКЧСО ОД ТОГЗ богатству мисли, а за-'да не и а и '1 ј е на преносна богатом уобра- преке. зиљом пишчевом. Сви су Немци нашли у овој ,

ном нс.мачком идсјом. Немци су отпочели рат у циљу доминације пад целим светом. Ова нада и ово прсдузскс уништено је мессц дана по оојави ра- П р ИМИЛИ ОВ у ве лику и Ма У ни еД П ° ра3а деју о »Митслеуропи.« 1 Један део Немаца, ка- То Ј е та Ј пројект, који жсмједан део, јер су С У санкционисали цадруги остали тврдогла- Р еви »а свом послед ви при првом пројекту њем састанку, а ово јс господарству н.ад све-!Р сзимс њихове °* л У ке: том, - окренули су с С Р> 0 Д л У чен0 1 е Д а се П Р°' г » 1 г\ пшпи V скакпм ппавим на Исток. Ова група

да колонизирају огром- Савсзиикс што царКар-не.ционалну држхву дојредаој сзднкци, иојој су л о, који јс немоћан, — победе идеје о самоопре-!присуствовали представчије господар У СВОЈОј дељешу карода.« пици свих словеначких земљи. Ни Чеси нн Ју-| Хрватски и српскн странака, одлучено јо гословени ни Пољаци преставницн на збору и- да се заједничкл ра.ди неће дозволити да се зазвала су неописапо ооствари господарстг.о душевљење међу прис?/германско. Па су чактнима изјаЕом, да ниизгледи да и Руси уви- када нећз оставнти Слоћају да се треба лсди- венце саме. У једнојнаћи Али што се тичедру'ог догађаја, ту јс мно-

примегила Је, да јс много згодније и лакше постићи резултат на овој страни; то јест, Немачка треба да осигура превласт у центру и источној Европи, чиме

пе, сателита Немачке, *е се заменити п|>ома-! к> - мм аусЈриских Нешено господарство над|Р» а и Ма *> а 1? а Ч цслим сиетом. Пут за Ј ом к0 Ј а Ј е пот -

Багдад и Индиски Океан заменио је пут ка Атланском Океану и амсричким земљама. Као господар Централне Евроие и пута за Азију Немачка постајс прва светска сила и добија рат. А начин на који ћс сс ово иостићи? Довољно је »искористити« савезса Аустријом и Турском — Бугарска јс веза у ланцу — то Јге рсћи следовати традиционалној политици царевине и осигурати резултате, којн сустечсни почстком рата: а то је потчшвеност Аустрије и Турске Немцима. Его то јс уливао у једној књизи која се зове Ми-

књизи оно што им јс го хеже . Оннаилазина оило з' души. Сви су вслике препреке и тешкоће у Европи.тојест у Аустрији. Не мисли се ту на економске препрске и тешкоће које ћс с} т срести, јер ту они имају пред собом не поданике већ политичке и идејне прогивнике других националности и страховито супротних погледа на њихову идеј} 7 . Кпд сте у једноЈ зсмљи господар железница, река и банака, немате потребу да је анектиртге или заузмете, и можете јој потпуно оетавити њсну политичку сгзистенцију која је потпуно илузорна. То једино и тражи политика Немачкс од Аустрије, Бугарске

шири у сваком праац}’ садањи савез.« Али ни у књизи Најмановој, ни у изјави оба цара, нема ничега новог; има једино то да се продужила политика Аустри-

пуно германизирана или моћаризирана. Два ратна дога-ђаја мењају немачки план и полнтику у току, а то су: победа Енглеза у Азији, заузеће Јеру-

на народном покрету. Идеја, да се од цара затражн аудиенција, одбз,чена је једнодушно од сних страаака.

из успаваности и спасавати парод од 180 милиона. Биће и жртава. Само је Пољска мрцварена од три цара вишс од јсдног века. Ови народи знаће да се боре протии овога и да издрже у својој отпорности до краја, к[)аја који се приближава«. Народи, које ми треба да подржавамо, са чували су отпоран дух. Самим састанком два цара није се иставило ништа друго пред Европу, изузимајући један протокол са неколико потписа више.«

НАРОД ОЕ ЗАКЛЕ

Цирих. — Као што је било већ јављено, отишла је једна депутацнја корушккх Неиаца да протествује код цара Карла против пдеје о јуи гословенској држави,поТурске. Одмах се у то-!ју је цар Карлауашрио, ме пројекту опажа ор-!дајући па знање, да ће

салима а нарочито Баг- ганизација пространс спречити сваки покушај дзда, чиме је спречен додине Дунава и зна- којп нде на распарчаваНемцима пут за Индију чај Румуније и сад се ље монархнје. Као први

заустављена Мителеуропа на Босфору; а други је држање Словена у Ауст])оугарској, који се овоме одупиру и траже независност. Немци су покушали да поправе први дога•ђај тиме што су Руси, напустивши фронг, ди-

тек може појмити, за-

одговор па ову Карлову

гли брану пред њима.је да се прошири у сва и они сада виде огво-јком правцу ток Дунарси пут на Исток. Па ва, артерија »Мителеуовај начин они мисле!ропе«. Срећа је за нас

што је отст предео уш- претњу, на једпом збоћа Дунава — Добруџа, ру у околини Љубљр.не, коју не жели Немачка Корошец је држао го да "да чак ни Бугарској. Није ту потреба да сс. »прошири у сваком пра вцу савсз« Аустријс и Немачке, он јс довољно простран, погреба

вор а потом изглаеана јвднодушпо резолуцнја, у лојој, помињући аудијенцију код цараКарла од 12 маја, Словенца изјављују: «Унационалној борби ке знамо за повлачење. Кунемо се, да ћомо неустрашнво издржати у борби за

ЗАПАДИИ ФРОНТ

Плрпз. — Дописник » Хавасове Агсиције « шаље са француског фронта: »Иемци не смеју да се заваравају са неколпко брзих успеха, које су постигли. Пе могу оии да верују, да су уништили снагу и вољу савезничких војсака, ако су потисли неколико наших дивизија, које су се бориле у размери 1:6. Наша снага остала је нетакнута. Немци добро знају да ми располажемо са више милиона људи, са целим армијама за маневрисање, које су састављсне од првокласиих војника одличиога морала. Немци ће једном морати да се сукобе са овим трупама. Ми смо у почетку употребили веома слабе ефективе против немачких маса. То нам је омогућило, да сада располажемо са огромним резервама, које ћемо употребити у најзгоднијем за нас моменту. Непријатељ је изабрао терен за офанзиву, али ми ћемо изабрати терен за битку, у којој ћс сс решити судбина Немачке. Пемамоникаквог разлога да се узнемиравамо. Сада смо у првој фази велике битке, за коју би Нсмци, а и ми, хтели да буде одлучна. Разумљипо је, дакле,

зашто се наша команда не жури. Садашњи је моменат озбиљан. Сачувајмо своју хладнокрвност као у почетку рата и поверимо се нашим гепералима и војницима, у чијим је рукама судбина земље. У њих, њнхово знање и њихово јунашгво треба да имамо највеће поверење, јер су то исти генерали и војници са Марне, Изера и Вердепа. Париз. — Ерве пише у »Виктоар-у:« »У отвореном пољу наШИ су ВОЈНИЦИ бо.Т .11 ОД немачких, као што ће се ускоро и видетн. Нисмо впше у времеиу Шарлеро-а, кад је непријатељ поред огромне бројне надмоћности био надмоћннји и у пртиљерији свију калибара и у муницији. Иегина, Иемци и да.час располажу са огромним материјалом, али располажемо и ми; они имају одличну лаку артиљерију, али нмамо и ми свој 7о, који Ке јс ућуткати; имају добру тешку артиљерију, али ни наша није лошија; имају отровне госове, имамо нх н ми; имају генкове, имамо их и ми; имају аероплане, али не у толиком броју колико ми и наши савезници; имају железница. На терсну где ће се развиги нова марнска битка и ми располажемо са великим бројем железиица. Поред тога имамо куд и

Ф Е Љ Т 0 Н

п. чехпо :

ИЗ ЕШЖАКА ШТАВА ЧОВЕКА

Ја сам човек озбиљан, и иој мозак има филозофски правац. По занимању сам скономнста, проучавам финансијско право и пишем дисертацију под насловом: »Прошлост и будућност псећег пореза«. Дозволиће№. збил,а ми није до дсвојака, до романса, месеца и Другпх глупости. Јутро. Дссет часова. Моја маман налила ми је чашу каве. Ја пијсм и излаа "м на балкончић, па бих °дмах отпочео дисертацију ћпремио сам беле хартије, Уначем псро и ставл.ам па'■лои: »Прошлост и будућвсст исећег порсза«. 1’азнт.сливши сс мало, пишем: ^Исгорије.ки прсглед. Су-

1 дећи по неким назреван.има још у Херодота и Ксенофонта, порез на псе води своје порекло од...« Чујем нечије веома подрзрипе кораке. Погледам доле с балкоиића и видим девојку дуга лица и дуга струка. Зову јс, чиии мн се, Паћа или Варја, штоје уосталом, потпупо свеједно. Она нешто тражи, држан.е јој, тобоже пе ниди ме, и псвуца: »Ссћаш лн се опс песме негс пуне...« Проверавам написано, хоћу да продужим, ноутај мах девоЈка, бајаги сад ме је примстилп, прогонорп тужним гласом:

дрсич! Вамислите каква несрећа! Јуче у шетњн изгј т била сам кчћанку с браслета. Прочитам још јсдаред;

нин) и одликује се гим, да вам се обеси о руку свом тежином свога тела и, као пијавица, приљуби уз бок. Пролазећи мимо Карељи-

почетак своје дисертацијеИних, јд видим велнког пса, поправљам репић у слова!који мс потсећа на »ггсећи »б« и хоћу да продужнмЈпорез«. С болом у души се-

но девоЈка нс мирује — Ннколај Лндреич рече она, — будите љубазии, отпратите ме кући. У Карељиних је тако грдан пас да се не усућу"ем ићи сама. Шта ћу, оставим псро и сиће.м доле. Наћа или Варја, узе ме под руку и по ћосмо ка н.еном летњикоицу. Кад мени паднс у дсо, да с дамом или девојком идем под руку, то сам увек у улози всшал,ке, иа коју су обесили тешку бунду; а аћа, или Варја, мсћу нама речсно, лрпрода јс стра-

Вдраво, Ннколај Лн-!сно (дсд јој је бно Јерме-

ћам се започетог посла и уздишем: — Вашто ни уздишете? — пита ме Паћа, или Варја, па и сама уздише. Овде морам да вам исшто објасним. Паћа, илн Варја (сад еам се сетио, зову је, чини ми сс, Маша), уобразила је, да сам заљубл,ен у н.у, и с тога, већ из човскољубл.а, вазда ме саучссно глсда н својом

руЈте, та девојка, коју ви љубите, дубоко вас уважава! На вашу љубав она нс може љубављу да одговори; зар је. оиа крива, што је њено срцс већ одавна другом обећано? Машин нос румени и шири сс, очи наливају се сузама; види се да очскује мој одговор, али, срећом, ми већ стигосмо, Па терасн седи Машина маман, жена добра али с предрасудама; спазивши узбућсно лице своје кћери, она ме гледа дуго, уздише, жслсћи тиме да кажс: »Лх, младеж, ни скрити ие умете!« На тсраси седе још неколнко разноликих дево-

брбљквошћу покушава дајјака, мсћу н.има мој суссд,

лечи моју душсвну рану. — Глушајтс-, — говори она застајући, — ја знам за што пи уздишсте. — Ви .љубитс! Да? По молим вас, тлко ми нпшс дружбе, вс-

умировљени официр, ран.сн V последњем ратЈ г у десни кук и 1 сву слспоочиицу. (Јаај нссретнкк, као и ја, решио је, да ово ле то поевсти .штсрарном ра-

ду. Ои пише »Мемоаре ратне«. Свако јутро, као и ја, он се лаћа свог поштеног рада, но једва ли је написао: »Родио сам се у...«, кад се под балконићем појављује нека Варја, или Маша, и рањсни слуга Божји већ јс под стражом, Друштво на тераси чисти неко тричаво бобичаство воће за туршију. Ја се праштам и хоћу да одем, али разнолике девојкс уз цику отимају ми шешир и по гражују да останем. Ја седам. Додају ми гањирић и внлицу. Чистим и ја. Разиолике девојке дебатују о мушкима. Овај је красап, онај лсп, трећи нијс леп, али је симпатичан, четврти, опст, био би лсп, да му нос нкје као напрггак ит.д. (Наставићс ее)