Narod

Г.’\ 337

СОЛУИ. СУБОТА 7 ЈУЛИ ТЛ8 ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

ГОДИНА II.

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улиди Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МКЛВТИЋ

јуставотворну скупштину,

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вракај}'. Огласи и белешкс наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број б.

поврати рсд, очисти Сибир ; од бољшевичких идеја, уеашш> • ■ |всде опште право гласа, После дуже неодлуч-Аустроугарска, мора се установи нровинцијалие саности међу Савезници- желети распад. То тре-јвете, раздели веу.љу измема је недавно поетиг-јба унети и у програм, !)}’ оних који јс пемају, г, нуг потпун с-поразум о ве1\ и због тога, што'акл буде могуке, избсгнс ни после толико веко-Ттрану иитервенцију. ва владавиие није ус- ! На тај би начинуруској историји С иб ир псстао прва демократска држава. Новасибирска влада иаставиће борбу против цси тралних држава.

судбини Аустро - Угарске монархије. То није нн бпо лак посао зи пела, да меЈју својим

КДД НЕ^ДЧНД СУДИ

Савезнике, нарочито с тога, што је ривалитет м'4у народима под Аустријом бно до скора у пуном јеку, а маса ме■ђусобниходноса и спорних питања етајала отворена и перегулисана. Крфска декларација е залечатила за навек единство Југословена, а с п о р а з у м са Италијанима, по коме се Јужним Словенима признаје право на Јадране, отклонио је за вечига времена Кобарид (Кашјрето). Аустроуга рска ‘е могла владати малим народима, ослањајући се час на једне час на друге, само за то, што е умела вешто експлоатисати њихову националну искључивост и неразумну суревњивост. Ако Споразум ослободи ове народе, сачуваће будућност од новихи пеизбежних ио-Ј 4 е в Р еме У ЧИН! ' Л0 СВ0 1 е -;Пајтунг<< ни иајмање један Аусгроугарска није ни; се не Ч уд И цтто су со-

поданицима створи колико толико сношљиву моралну заједницу. Њена бирократија, ситничарска и брутална, није ми била способна за тако деликатан посао: разним народностимп нодарити једну душу. потребнуза колективан. државни живот. Под изговором да сачува народе пд јарма турског, Аустрија је на лаке начине добијала мандате од Европе, да поседне и окупира мале народе, да би их могла подчинити и експлоатисати, не показу јући никаддобру вољу, да код н>их пробуди и љубав за себе. У току векова народи у Аустро-Угарској имали су стварно два господара, Немце и Маџаре, и не може се рећи који је од њих свирепији и лукавији.Али

Цирих. — Немачка није зл^тевала од Русије рптну оштету, већ само.... 7 милијардирубаља (око 18 мнлијордм франака) за причињену јој штету у овоме рату. »Фосише Ц а ј ту н г« пише, да се 2 јуна састала у Москви ликвиднројућа комисија, предвифсна у уговору о миру у БрСст Литовску, и да је установила, да Русија плати Немачкој оштету сд 7 милијарди рубаља. Пошто је Немачкој новац потребан, то тражи да јој ее ова сума исплати што пре. Цирих, — »Арбајтср

вода за рат. Цео један “Ј 4 " “'чсе не чуди ш го су век већ балканско пи- хтела ни У мсла Д ати |цијални револуционартање, благодарећи по- на Р одима 000 што км јци убили Мирбах. Ујенрипада, и сваки поку-| дао ј 7 изјави> ^ оју су прс шзј у овом времену и ; не колико недеља посласмиелу биз оч узалу- ли француским соција дан, јер се зна колико листкма соци ј. 1ЛН и ревреде и колико траЈУј волу ц ИОНа рц 1ц целе , да аустроугарске Р с Ф°рме.; бо . ЂП1е[ЗП ц К владај 1о је сзд у осталом и доцкан.

литици двојнс монархкје, замрачује хоризонт Езропе, докле је ка крнЈу крајева није довео до сзога. Речено е скоро, да сс распарчавањем Русије ствара други Балкан, али ако биприлике у Аустрији остале по старом, онда то бити трећи и најопаснији Балкан. Ма како ствари посматраве, једној великој држави, као што је-Н>сн је програм: да сазове : ког влада руским наро

УЈОГА СН&ИРА

љшевици владшу помоћу немачког победиоца, под протекцијом немачког посланика. »Они су увек тврдили —- пише лист — да

Лондон. — »Тајмс« једобио извештзј из Токија, да*је Мирбах прави госпосе нова сибирска влада'дар у Русији и да он сместила у ВлидивостокЈнреко Лењина и Гроц-

вр-

дом. Миром у Брсет- захвалити рагу ус:ед кога В1Н свет. Зато и јестс Литовску тешко је ув- је царекн ратни савет по-: ло значајното, штосмоми р<->>ен национални по--стао стварност. Колсније с колонијама у потпуно.м

нос руеког народа, ко- добијају право гласа за о ме је том приликом о-|д Р еђивањс услова прк. затргнута једна трећина кључељу мира. 11а саветоц>С1 ове ЈерИториЈе. О- вашима ове и прошле госорни тон, којим сс не- дипс са колонијама ми смо мачка влада служи у ноказали, да ес потнуно

својим иотама, наноеи нове увреде руеком народу. Борба социјалних ре волуцио на раца п рот и в бољшевика, са социјалног гледишта, то је борба малих поседника и сељака против раднич ке диктатуре; са политичког гледишта, то је борба за Уставотворну Скупштину против Со вјета; са гледишта свст-

слажемо и да не ћемо хроми мпр. Треба нлм реалан мир, а не лажан и злонамеран. ! 1емачкаје до сада три пута ратовала и свакад је добијлла теригорије што је њу охрабрило да поново почиље. Ако јој овај рат доиесе само Један метар земљиш

споразуму. Бога силе греба једанпут за увексрушити и сажећи га у својој сопетвсној ватри. Лојд Џорџ је завршио: Енглеска се бори за најузвншеиије циљсве, то јесг, учвршћивање слободе и права у свету.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

ске поли гике, то је бор-јале, којима је спда жртвоба за обнову рата на Истоку против сепарат-

Париз. — Листови истичу огромне немачке губитке у првом дану офанзиве. Призор на сектору од Ремса до та, најмање појачање њс- Маеижа прави је ужас. На више километара виде се гомите лешева и остатака сваке врсте.

не снаге, то ће само иовећати милитарпсткчке иде-

ног мира; а са психолошке стране, то је револт руског народа завршава лиет — против наметнутог мумира у Брсст Литовску. Мирбах, којијеизгубио живот у овој борби, жртва је брест-литовског мира. ГОВОР ЛОЈД РРУА Лондон. — Лојд Џорц го иорећи на банкету приређеиом у чзст канадских но ввиара, који су посетили Еиглеску, одао је част на пору Канаде и изјавио, да је Канада од почетда рата ћрабриковала 55 милиона граната 45 милиони шрапнела и продуниша и даље да их ради. Лојд Џорџ је казао: Ми смо ушли у раг у тренутку кад нисмо има ли времена, да пптамо за савет наше колоније. А ш су колонијс прихватиле нашу одлуку. У будуће оне су у праву да учествују у саветовању о вођењу политике. За ову промену трсба се

УРБАНОВЈ_ИЗЈАВЕ Лоидон.

Требало би вика, који иастоје да уњихову нациоире интервеицнју у Русији, налну организацију и да

да савезници предузму штојпропасте

док су им врата отворена. Не може се захтевати од Чехословака, који су та врата отворили, да их дуже времена држе сами отворена. Ако се озбиљно намсрава поноао успоставити исгочни фронт, оида се не сме з .боравити, д.а се то може постаћп директним учествовањем савезпика. У том погледу веома је поучан меморандум, који је чешки пуковмик Владимир Урбан, на пролазу кроз Токио зл Америку, предао у име чешкословачког народног одбора јапанском микистру спољних послова и савезничким амбасадорима. Урбан, који је командовао једним делом чехословачких трупа, овако се изражава о сигуацији у Руснји. »Чехословачким трупама црети одасност сатри страце: од Немаца, који желе да их униште: од бољше-

их уврсте у своју црвену гарду; и од противника бољшевика, који желе да помоћу Чехословака униште Совјете. Озбиљан сукоб између Чеха и Совјста мора да се реши на начин да се Чехословаца не мешају у унутрашње рЈ^ске прилике и то из следећих разлога: Нашиодредиу Русији раде по наредбама чехословачког националпог одбора. Тенаредбсможе да модифицира једино председник Масарик, у споразуму сп осталим члановима одбора. Према данашљој наредби, ми морамо своје труие да пребацимо са бившег руског фронта на француски. Чехословачка војска састављена је од добровољаца, и њој је једини циљ, да се бори против Немачке и Аустрије и ослободи чехослорачки царод. Ми ћемо на Т°ме радити дои траје и једног Чехословака, али,

Ф Е Љ Т О Н

мишсницниЈ:

У ж — (Монолог) —

*ИГИЦ(Л одг.кле ће би ги н до1 јС , МД их маман купује.,. и 0ВЈ Ј °с угасила... остала Ј е ДИа, последња... ако се и 0Н! * угаси... Других жигииећеш наћи у целој куи ‘ нуиица се боји пожаР а и због тога издпје жиГи Че на број... За сваки - Ча ћ потражићу... може а А'| је на моју срећуфгипатском

• 2 (/Кмури). Па наравио, све !и заборавила овде кутију! нзрева је жена била у зе- (Иде и слотиче се на стоЈе «ом одолу: нисам успсо лпцу) '1’сс... 'Гише! Сеги се зажмурити, а пођоше зеле- 1 мој друже да си у замци а 1111 круголи... Како је овдеФе у визитној соби... бићеТа мно... Треба мало освсл- мо опрезни (седа) и зауЛ1!Ти ... (Пали жигг.цу, оиа ставићемо на време истрасе гаси; такођер друга г- живање. ‘Ј>у, како је тешко рећа). И какве су р^ааелгосле јубнлејпих ручака. Здравице, говори, бокали, после тога опет бокали в поново здравице и поново говори... Свсчару је чак лице помодрило од тих говора... Смилујте се, зар је угодно слушати сваку бесмислицу, и шта вишејош одговарати на гву од свега срца.,. Свистков је например сравњивао свечнра с пирамидом...

Ђаво ће га знати, шта је то! »Као што је — говори он, — египатска пирамида пуна драгоцеиих мумија и разних рстких папируса, тако јс и наш многоуважени сречар пун врлина и талената.« Питдм после оратога: зашто пиранида? »Па тако, — говори — ћаво да јс иоси, ни сам не знам ззшто; дошла ми на језик!« А лосле тога, да ее решимо глупих пирамида, отишли смо иза града... затражили флашицу, дошле певачице... ах, кад би маман видела ову елику: јед ним би ме погледом претворила у пепео... Хи-хи... Опа је приличпо лепа. Ре цимо да ми је то слсввм свеједно: ја имам врло лс

је, што ја, захваљујућк лоповима и лсиим капетани ма никад нс доллзим са модрицама, но кад ие би било тог срећног догађаја, она би... Варењка... Ђаво би јс знао, шта би са мном урадила! Смешна! Хи-хи-хи! Не Варењка, већ

чскаЈ, нашал сам! Тфу! Пра зна кутија! уверен сам, да је маман намерно метнула празну кутију, само да ме наједи... вараш се, мамап Прво, ја сам данас добро расположен, а друго — и мам у резерви жигицу! Ено

арењка, ве - ћ певачи- је! Требамисамо креснути ца,., »Јсси ли жењсн? — и... ова се угасила! Али, пита ме. — Јаој, козаосам зашто је од једанпут по

сгало светло? Бл, та то је месец... Какра жалост, што гнм тако рано отигцао нз друштва... Нема пишта поетичннје, него се враћачи кући нри мссечџпи. (Опази лампу). Та то није месец, нсго лампа... (гледа на пу!ШЧШ< портрст, који виси на зиду). Доиста, кцкво је гадно лице у наше маман; на челу написано: интрига и зла намера! И како зло гледа па мене... Гледајге, маман, учините услугу! Не вас се данас ;шо, се штипа, ој-ој-ој! Добролицс). Пемн... и овдо нсми...1што спм малко иесео и...

јој . — »Је ли досзднатЕоја жена?« — Досадно!... »Јадниче, доћи ми на насеље, тск што сам цромснила стап, — код мене ће бити нсселоЈ...« Ха ха-\п! (Затвара уста руком и уплашсно гледа на завесу). Тише, лудаче ! Ах, магарче ! — Чини мц се, да сам пробудио?.. Не, епа-

ва... спавај, Варењка, спапу жену Варењку, коју вр- в.чј, анћелчићу! Та треба н ло волим, али... смешна.Јтеби кадгод одахнути од не Варењка, већ га пева-јлопова и бродолома... (Иде чицп... мале ручицс, а какоц <|>ажа по сголовима жи-.бо|им

малко аи !)оп соигауе... Сад могу чак разговарати с вама, као добар зет, који уважава своју пуницу... с<’■гра не могу. а сад, колико хоћете.Да. Знате ли маман, ви би били прекрасна жеиа, да нистс пуница... Мамаи, зашто сте ви пуница? Лс, иије то... Зашто ви правите од моје жене такву исту пуницу, к ш што сте и ви сами? Ие прекцд.ајте ме, молим вас... дајге ми макар у три сата иоћа, да иогопорим с жсном, без вашег гоплог суделовања... шта је то у самој сгварн, за Бога! Дању ми не дате мира, ноћу, тако истог.. ви сге ме и упроиастиле! Варењка! Мила! Тп сс сећаш, шта је било после тога? Не! Мо, ја се сећам! 0, како се сећам тога »после«... Иије ирошло чини ми се ни чри мссеца од наше свадбе, а анђео се претворио у ћавола, и још у каквог ђавола, друже! Ти си пустила капџс, које ти је гако брижљиво наоштрила маман и