Narod

ЕГ. 838

Г0ДИ11А II.

С0ЛУ1Ј, НВДЕЉА 8 ЈУЛИ Ш18 ГОД.

БГОЈ 15 ЛЕПТА

»Парод« излази салкога дана по подне. Штампарија се налази у улици Коломбс број 8. Власник ГСРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају.

Огласи н бслешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број б.

Пре четири године уј Ова последн.а три напределу Марие слом-Јпада у самим својим зен је палет Немаца, почетцима давали су који би им, да је онда!израз не тако снажан успео, веТ. дос.ада дао и продируки. Извођени дефинитивне резулта- увек са јаким снагама

те. Али када се онда није могло успети, још мање сс могло очекивати, дп Немци овога путп имају ка Марни каквог успеха. Садањи фронтзападни са снажним левим крилом, које пре четири године имаше само неколико дивизија, чини пемогућим ма какво одлучније напредовање Немаца у центру, пошто је сада д е с н о крило постало непокретно са Својим сплетом одбранбених тачака, мефу којима Верден заузима најважније место. Немцима је требало да са источног фронта прикупе све своје снаге и да, користећи се моменТаном бројном нодмоћношћу, отпочну офанзиву 8 марта, која им је у размацима доносила сумњиве тсренске успехе плаћене сграховитим жртвама. У марту удар се зауставља код Амијена, у априлу у правцу Бајела, В и љ е р Бретоне, док се сасвим ослабљен по том задржава на Ипру. Овај први низ напада,по својој жестини најјачи, имафашеза циљ да ослаби француско лево крило, и да се онДа, као што се и десило, свом снагом нападне центар. Потомссизноди напад МондидиеНоајон, Ремс Соасон, и крајње нодирање коједо

били су вршени на мањим просторима и имали успехе пгћих прегтада. Најзад 2 јуча отпо-

чврсто н нспокретно десно крило западног фронта постане тачка ослонца за онај део покрстног фронта од Ње пора ка истогсу. У том би случају имоли један всличанствен призор покрета маса које би с вој о м стра ш но м те ж ипом притисле неиријатсља тако да би за његово десно крило имало фаталних последица. Та околност чини да-

чео Је напад у пределу иашњу битку и данашСоасон - Шато Тијери- ! њи савезнички успсх Ремс у очевидној на-|на Марни врло важним |ери да сс форсира пут и даје Савезницима јед-

Париза. Али сада је требало само петданаидо Немци доживе једно »изнснафење«, које више за Французе и Савезнике не постоји. Одмаху почетку.примљена и схваћена правилно, битка је давала утисак по свему други од оних од 8 марта. Француски коминикеи су нам јавили за једно повлачсње, које се доцније показало као намерно, по том ва одлучан отпор савезнич

но преимућство више него 1914. Нема сумње да ће неп р иј атељ у п отр е б ити своје крајње напоре и снаге да своју ситуацију побољша. Али, у овом случају више него икад до сада, претсжног утицаја има ће резерве, као што је то, у осталом, и правило за битке оваквих размера и тенденција. С те стране Савезници могу бити спокојни. Неизмерни извори људјства и материјала при-

ких трупа, ири чему сујтичу и ставл.ају се под : _ чврсту руку ћенерала Фоша, »чија будна глава пада, кадкад, од умора на сто претрцан ра тним кпртама«.^! ј

неприЈатељу нанети о громнн губитци, и као последица свс га: предузимање против напада на фронту. од 45 киломстара од стране Савезника. С колико је жестине и одлучности и с колико је смишљености изведен против напад најбоље нам сведоче 25.000 заробљеника и плен од 400 топова и

Солун. — (Званично). У Албанији француске трупе настављају утврђиваље заузетог герена. Западно од Охридског језера, на сектору коте 1050

огромног материјала. Ји на Црној савезничке су Према садашњем ста-Јтрупе одбиле бугарске изњу на фронту, с обзи виднице, које су покушаром на прилике које иале да доћу до наших личине западни фронт са нија. СВИМ другојачим од о ! Обострана артиљеријска нога из 1914 год., мо-'активност на српском и

пире до Шато - Тијери. жс се очекивати, да епгдеском фронту.

КАД НЕМАЧЕА СУДИ

Рим. — Цсла иепријптељска шгампа признаје важиост италијанске акци- —: је у Албанији, показује уз-ј Цирих. — Под изговопемиреност због последњегјР ом Д« донесе културу оразвнтка и тражи да ко-;н° м е коме је потребна, манда пошаље поЈачања. јПемци раде на германизојвању украјинских школа.

ИСХРАНА БЕЧА Цирих. — Страшно је стање у Бечу у погледу

Једном од последњих бројева »Нилаг« доноси пест ове садржипе: »Руски Иаставиици, који се налансхране, како се види из зе у Украјини од пре рата рисма, које је из аустриј-Фису у стап.у да одговараске ирестонице посла^гоју културним захтевпма »Берлинер Гагбдагу.« јстановништва, због тога Ке О узроцима овекризедо-кроз кратко битн упукени писник је тражио објаш-други иаставници из Нењења од аустријскогмини-Јмачке и Аустрије, којима с:ра снабдевања, Паула. |ће (Ј ити дужност, да унесу »Чешка и Моравска ^гвропску културу у нову рекао је Паул најпро-јсдовенску државу«.

дукливпије провинциЈе у држав.ч, немогу, да покрију дефицнг осталих про винција. И у време мира централни и јужии део мо нархије увозио је 20 мидиона мегарских центн жита, делом из Маћарске, а делом из иностранства. Иностранство је затнорено, а Маћарска се брине једва за војску.« Како је рекао министар Паул, оно мало хлеба, шго Беч добија, најгоре је врсте, пошго има 20 од сго брашна и 80 од сто кукуруза. Кдо званнчних цчфпра о дељењу оброка у Бечз днсвно: 83 грама меса, 5 грама масти, 71 грам кромпира, 24 грама мармеладе и (ј грама кафе; спега 218 грама целокупне хране. А ни ово није сигурно. Месо нередовно долази; а маса целу ноћ чекп прсд вратима ценгралне продаваонице да у јутро добије меса. Кромчари данас посто је само у теорији. На куповину ајвара, стаје разне живипеи рибе, 90одсто бс

Украјинци 4,е бити, без сумње, врло задовољни шго -ће морати, да за зраке пемачке »Културев дају у замепу своје жито. Али није ни ово најоригинал нија форма размене, коју Иемачка примењује са срећ ним народима, од ње псд-

вати соду, само да јој се стапи на расположење одрећен број радника«. Дакле трговина робл.ем у двадесетом вску!

ЗВОР ЖЕЉЕЗННЧДРА Париа. — Из Цириха јављају »Тану«; »У всликој дворани општинској у Бечу био је збор, организован од свих удружења аустријских жељезничара, у циљу да се чују захтеви радничке класе. Више бсчких социјалистичких посланика изложило је ситуацију због исхране вароши и п|)отесгвовало против мера, које власти намеравају да предузму, ако жељезничари ступе у штрајк. Они су разјарени уверавали, ди аустријски железничари хоће мир нарочито због тога да се заврше патње народа. Загим јс изгласана

јармљеним. Треба доиста, једнодушна резолуција да се изнесе и ова вест.у којој се изјављује, коју донос .1 »Пешти На-.да су владина обећања пло«; »Финскаје влада под- недовољна. Ако влада не

нела Скупштини проЈ'екаг закона, према коме би се Немачка спабдевала заробљеницимн »црнене гарде« у замену за соду. Фински шсг »Хуфзудштатблздет« каже, да је немачка влада

предузме ефикасне мере да осигура исхрану бечких радника, жељезничари тог момента бацају сву одговораост на владу за све оно што би се могло дого-

обећала да ће Финска да-1дити.

ЗАПАДКИ ФРОНТ Еариз. — Јуче пред теља између Фосоа и Еји

вече и у току ноћи Француско-американске трупе продужиле су своје наступање па већем делу линије Ена-Марна. Французп су се дочепала Виерзн ппрешлишу-

му Молоа западно од Вичког стаиовнншгва пе мо [љер-Е л о н е и заузели же ни да помисли. Један Нвји-сен-Фрон и Лисиграм ајвара 8 круне, а је- Клињон. дан ћуран прскоЗОО круна.Ј Јужио од Марне Фран" цузи су одбили неприја

н добили земљишта у правцу Марне. Париз. — КонтраоФанзива Француска се продужава. Загрожени на крилима, Немци су били принуђени, да се повуку с ону странуМарне. Рим. — Листови једнодушно коментаришу ове операције у Француској и не само што признају потпуну пропаст прве фазе

Ф Е Љ Т О Н 1Н0РЖ А‘ ЕСПАРЕЕС: ПОКЈППЈЗ ПОКОРА ; Енглсзи, поседнувши из- двлдесет корака пред сн»е1>у маиастира Бусако и глеским стрељачки.м строкланца, гребене планинејем. Изгдедаше, као да је Алкобе, доминираху пот- тих 1000 људп долстело од вуио француским положа- некуда на огромпим кјјијима. лима. Еаглсски положај Малте- 1 Без

оклеван.а рикнуше не беше нсзаУЈИ.мљив, па топови и црвени картеч ипак, наредба беше да сс засу француску колону. освоји. ! Ладихани услед дугог пе27. септембра наррдн њања, Иеј и његове трупе Даршал Неј трубачима и кидисаше на топове. Јас Добошприма да даду знак 6и сс стропоштали у плазајуркш. 'мсн, час сс гун аху у диму Дижј ћи се скоро у небо, трчаху, падаху, да би ее, а окружен неизмерним по- неустрашими кио лавови, Нп 1'вма, енглески положај појавили пред наперсним П| гитио је целу планнпу. цевима енглеских пушаке После непуног сата пе-! Док су се псњали уз плш.а, два пука францус- стрмс литицс, 300 воЈНИка к,| х гренадира са марша- беше избачено из строја. 4о« 141 чслу искрсиу на Јурлш им уништи ЈоШ :»0<).|љоно л>\Дска јец 1Ње...

јфранцузи су падали као :Снопље али су ново надолазећи попуњавали огромне празиине у редовима. Најзад умукоше преморе ни топови. Иепријатељска линија се заталаса и црче нокоси артиљерци, повучени високим сТрелцпма, нагоше бежати. 5а мном загр.мп маршал и отпоче дивљс гон>ење по висорашш. 11а јодан пут се земл>а затресе под хиљадама ногу и читав један огроман део висоравни заљуљд се и сругпи у понор. Не могући се зауставити у бесном јуришу, огромна множина л.уди — 1000 Енглеза и 100 Француза — стрмоглавнше се у амбис. Они од бораца који осташс на висоравни, чуше кзко се разлеже јсдан сграшан крик као неко удаљено и

иагуб

На платоу одјекпу потмули трссак, а ужас заиеми престрављепе трупе, које устукнуше. Око 3 часа по подне, сишавшп са Алкобс, једаи енглески парламеитар затражи да разговара са Нејом.Велингтон је жслео да се споразумеса маршалом одмосно ју грошњс погибије. Изгледало је, да сс тек тада Неј освестио, јер све до тога часа бешс као у не ком ааносу. Н>егов посил пи пред шатором не пушташе никогн к н.сму. Најзад се диже. и нареди, да доће командант другог корпуса. РеЈније, пофи са мном и поведи једног капетана са четом. 'Бенерал се поклони. Иеколико тренутака затим чета с.е полако пела у планкич*. Окружен својим официрима, још увск блед, очекиваше га на врху Велингтон. — Господине маршале, сигурно да и Бас јако ин

огромна провала, окружена стенама, о које се одбијаху вечерњи сунчани зраци и продираше дубоко у земљу, у неизмерну дубину. Неј, Велинггон и остали

гересују они јунаци, којијофицири нагоше се над се јутрос стрмекпуше у понором. амбис. У овом часу нема Хладна струја ваздуха извише непријатеља, зајед-Јбијала из овог страшиог, ничка негрећа иас је збли- непокретнчг и иеосетљижила. 1вог ждрела, још увек разНеј му приће н оба за-јј ап л>еног у очекивању но-

поведника се руковише — Треба им овог часа притећи у помоћ.

ве жрлве. 'Гребало би да се не-

ко спусти доле, рече хлад— 1о јс требало раниЈе, Ј Ј но маршал. учиииги, одврлти маршал, г

али шга 'ћеле, страх ми беше скаменио мисли. Први пут у животу, да јаосетим страх, 1'азговарајући се тако, генерали се зпуставише с.ч

Велипгтон задрхта, неколико офици])а из н.еговог штаба пребледише. Иеј, уиек сп])емаи на све, осврте се. — Дајгеужад! Капетапе,

својим прачиоцима до саме •* м ате ли погодног човека? ивице понора. Као какво разјапљсно ждрело, зјаг 1 ила је на са-ј мој површини иисоравниј

Настави-ће се —