Narod

БР. 339 БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« ивлази свакога дп1 јп по подне. ЈЈЈтампдрија се налпзи у улици Колохбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТПЉ

ГОДИНА П. БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се ие враћају. Огласи и белсшкс наплаћују се по погодби. Рсдакција је у улици Коломбо број (>.

Е0 I НЕПР И ЈАТЕ!А

ЕЛОиокска-политачкА ситуација смислу доћи до каквих позитивних резултата. И из саме Немачке

Од интерееа је расмотрити сада у неколико економско поли-

тичку ситуациЈу цсн-јима интсресантпнх дотралних сила и њихо-|кумената. Балнн, припих савезника. Ово тимјјатељ Виљемов, дирскпре што ствари тамо тор »Линије Хамбургне иду онако каковла- Америка,« наједиом садојући желе, и што баш.станку седамдесеториони, на које се пола- це посланика Рајхстага гало за извођење пла- изјавио је: »Ви треба нова у том смислу, да- да настојавате, да се ју највише доказа да су напусги опасан пројект

жеље врао често далеко од стварности. По чисто војничким успесима никад није могла једна држава постаги солидна организација и створити својим гра-ђанима повољне услове за живог. Наравно, ово важи у толико пре кад су ти успеси ефемерки, и не допуштају стабилизацију економско политичких односа. Најбољи нам пример за то пружају Немачка и Аустрија, у погледу на фамозни економски савез, т. зв. »Мнтелеуропу.« Аустрија је била нагнана да том савезу при-ђе колико из економских, толико и из политичких разлога. Али одмах по том опажа се један покрет, који најбоље илуструје солидност тих нових односа. У самој монархији појављују се дна јака чиниоца као противници тога савеза. Пешта протествује, јер неће да остане подчињена Берлину, а кад се овоме дода пољско питање, актуелпо и оиасније но икад, отпа да и последња вероват ност, да ће се у том

ћс триумфовати, ко зна боље да се брани од глади и који сачува морллно једипство.« V гладпрети централним силама. »Мир хлеба« са Украјином пропао је. Нбог тогајеНемачка и бацила тругте у Украјину и растерала Раду. Наде у Ру.мунију нису ни мало постале стварност. Р у му н и ј а, због дефнцига у овогодишњој жетви, неће моћи да да, ии онолико. колико је дала прошле године. Рачунали су да ће добити мили-

који ће поцепати економско јединство немачког народа, и, истојон тона жита од Румутако, да се напусти ре- нмје, а добили су 400 шавање светских еко- хиљада тона. Украјина номских проблема уј е , у место 100.000 тодворишту касарне. Дај-!на цереалија, дала свете нам светлости, ва-та 30.000 тона, и то по здуха и слободе.« |цснз г 1000 марака тона! »Припремасееконом-|Од 3 јуна, днсвни обски рат по свршегку.рок хлеба је у Аустрновога војничког сукоба. 1и 90 грама, а у Нема

Ми не можемо да се оо' римо за слободу мора, и да једновремеко ствара?ло »Мителеуропу.« Нама ће донети користи мир, који би допустио слободно крстање снага.«

чкој 160 грама на једно лице. Што се тиче меса, ' Ј стоје много горе. Услед великог недостатка у стоци, недељни оброк на једно лшде сведен је у целој Немачкој на 200

Тешкоће у Немачкој грама недељно

нису 7 само уономешто износе велики индустријалци и трговци и в ел и ки сопственици бродова. »Форверц«, у једиом од последњих бројева, кпже: »Истина је, да смо имали великих војиичких успеха; али они су потпуно псдовољни да победонссно завр* шимо рат. Нс само да непријатгљи Немачке желе да продуже борбу већ одбацују сваку хипотсзу о споразумном миру. На шта би нам и служила победа? У ствари, судбина сваког народа зависи сд уну тарње ситуације; онај

Овакво је стање код централних силаутренутку, када покушавају последњим војничким напором да сломе отпор Савезника и да и.м н аме т н у » немачки мир.« Савезници, не само да нису дозволили да их сломе, већ сутукли непријатеља и на француском и иа италијанском фронту. Унутарњ~ тешкоће које преживљује централне си ле могу врло много, да помогну војну акцију Савезника. У 1’усији је врењс, Аустро-Угарску потресају штрајкови и побуне. Турска жели

Ф Е Љ Т О Н

ЖСРЖ Д‘ ЕСПДРБЕС: . ПОКЛИЧ ИЗ ПОНОРА

2 — Можс ли се? — Може, пуштајте у:ке! У истом тренутку прија-

— Имам, маршале. — Дајге га амо. Капетан погледа у своју^ чету. Једам гренадир всту-'ви ес и један Ечглез, да се пи из редона. и он спусти у провалу. Бе— Нико није у стан.у дп^ше то брђанин. Велингтон изнрши бољс ово нредузс- га лично предложи

ће. ()н је из Пиренеја, ре че капетап, престаил.ају'Ки војника. Војник скиде копоран, опаса се крајем ужста, отпоздрави неспретно свога капстана и уже се отпоче одмотавата. Могао се пиДети један тренут како, у евојим гренадирским чакнтрама, са огромпом буу руцц, снлази пиз лиГис У, затим га нгс;аде у м 1'нку. Н:к'>лнко пасопа Влгнл;

Пије потребно одврати маршал. ЈЈаш Шкоћаиин би сејош могао и нсхотице сударити са мојим војником, који је, призиа1,у нам всома незгодан човск. Сматрао би да је изазван и тако би се нашн обешењаци, висећи о ужету над цонором, још могли и пот> Ки. У мссто очекина-

теже и теже. Уже се је с маха на мах лабавило. — Бићс да наилази на дрвсће и стење, које му смета, добаци један од официра. — Ој, ој, завикаше војници. Уже сс поново затеже и глас војников, сад већ из дубине, одјекиу: — .1ош ништа не видим, спуштајте и даље. Ужс, рекао бих, тајанствено задрхта. Чегири официра, порефани једап за другим, попушчаху с часз на час копопац. Ишло је врло лагано. По свој прилици да војник у дубини иишта није видео и да се при спуштању морао искључиво служиаи с прсти ма услед непробојног мрака

— Ој, ој, пеникаше слоног пзнеппаја, ипвук.ги би жно грснадири. лсша. Нелннгтон пс; Из велике дубипе, сада

дна одговори ништа. С'п' шгаи.с бијашс

I . вет. потму ! 1 |је, сге ников глас.

допрс вој-

мир. Бугарска јс нсзадовољнп иеличином своје пљачке. Јаиан је на нрагу Сибирз, трупе чехословачке ушле су свуда у акцију, Пољаци се појављују на сцени. Очекује се само реч Америке, па да поново оживи источни фронт. А тадл, тада ће Савезници имати јсдновремено и час побсде, и прсма томе — и час мира. СОЛУНСКИ ФРОНТ 1’им. — »Тајмсов« критичар фенерал Лакроа, бави се последњом италијанско француском акцијом у Албанији. Непријатељи субили покушали да ометају и прекину комуникације измефу италијанске и француске војске југозападно од Батоља и аусгроугарски одреди потпомаган« од албанских плаћених чета стално су проваљивали у тај крај водећи једну врсту гериље, коју нарочи то олакшава терен. Требало је поправити путеве, подигнути магацине хране и т. д. Све је то учињено прошлс зиме. Офанзивна је акција почела тек у јуну. Пред Валоном су Италијани демонсгрирајући забавили Аустријанце на фронту Малакастре, који Је тешко освојити живом снагом. Напредујући дулс обале према Фиери, потпомогнути савезничком флотом, заузела су Берат. Услед пада Фиери и Берата Аустријаици су напустила Малакастру. Комуникације између Берата и Елбасана биле су загрожене доласком француских трупа па Деволи. Маневар, којн су извошиле италијанске и француске трупе, утолико је нрло важан и таквепри— Јосош, попуштајте. Наново застаде! Уже се олабави и оцрта неколико сгшрала, као да се опросгило свога терета, затим сс поново затегне. Попустише још неколико метара. Нестрпљив, Велингтои се окрете: — Приведите калуфера. Један мајор се удаљи и за трен ока се врати у прати.и једног калу1,сра. — Господине маршалс, поче Велингтон, ево једиог калуђсра, који ћс нам моћи казати, да ли на падинама Алкубе постоји какав излаз, кој‘им би се могли послужити, да спасемо што пре нпше људе. Овај калуђер је ухваћен јутрос. — Запитајте га, одвраги Нсј, — Оче, изусти Велингтон, говориш ли франпу-! ски? Калуђер дпде зиак да разуме. роде, да ке проузроковаги чад највећег дела јужне Албаније у савезничке руке. Француско италијанске трупе загрожавају сада непријдтељску линију од Шкумбе до Охрндског језера. СДЈДЛЕИОВ КАНЕВАР Цирих. — Пангерманистички лист »Лајпцигер Најесте Нахрихген« пишу, да ће Сајдлер, да би добио потпору немачких социалиета, пристати иа опшге право гласа за покрајинске саборе и општине, и да ће установити радничке коморе и оеигурање због неспссобности н старости. Сличне концесије — паставља лист — биле би на тросто катастрофалне по немачкн слсменат. За већи број вароши као што су О-

ломуц, Брно, Троиава и Тешин, демократизација П|)зва гласа значи да ћс оне из 1 'убити немачки карактер чим се цензус укине и уступи место броју. То ирсди и за остале крајеве. Сам Беч бп дошао у опаеност прсд прострамим чешким масама, јер Бсч има 600.000 Чеха.«

У К?АК 0 ВУ Цчри.ч. — Из Кракона: Ма седиаци опшгинског одбора председнвк је изјавио да хиљаде дезертера лутај’У по околини, пљачкајући. Варош је пуна лупежа и, пошто нема хране, мораће се отворити затвори, пошто је кемогуће хранити затворсне злочинце. Нема брашна, ни угља, ии других шширница. Предвифа се, д.ч Ге се ситуација због исхране још погоршати.

ЗАПАДНИ ФР0НТ

Рим. — Швајцарски листови коментаришу ситуацију иемачке војске на д е с п о ј обали Марне и кажу, да она но свему личи на сигуацију аусгријске војске на Пјави. Рим. — Полузваиична нота каже : На западном фронгу у току 5 јула игалијанска су одељења учествовала у успелим контранападима, које су вршилефранцуске трупс у долини Ар дре. Колтано. — Једнаполузванична нота каже: у ве ликој битци, коЈ’а се развија у Фраицуској у корист

Један од најважнијих сектора у зони западно од Ремса бно је поверсн италијанским трупама, т. ј. одбрана долине Ардра. Овом је линијом најлакше продрети у долину Марне. Напредујући поменутом долином иепријагељ би био могао доћи до Епернеа, а неминовна последица била би пад Ремса, чија одбрана зависи нарочито од Еперпеа. Док су Савезници штитпли долину Марне сезерно и западно од Епернеа, итадијанеке трупе, које су биле у кооперацији са француским јединицама, бориле су се невероватном храброшћу прогив снага куд и камо надмоћнијих. Ига-

оружја Споразума, втали-, јанске трупе су узеле ве ! ликог учешћа у огорченом лијанске трупе штитиле су отпору који је сломно не- пут Ардра давају ћ огорчен мачки налет на крилима огпор и ианосећи неприположаја код Ремса. јатсљу тсшке губитке. Оне

>1. веснии; СА БУГА

Погнутог врата, кошча те и обријапе лобање, са великим упалим очима као крагуј, калуђер приступи ивици понора. — Ви сте домородац. Позпајете сигурно Алкобу. Ка-ј лућер кимну главом узнак," С1 ' 1,пм се пото ' :; , тиме, одобравања. з том треиут- . ., * 1 ‘ 'што постаемо брлодва најбоља ку уже паново попусти и. друга, војници који га држаху нс; осетише више под руком 110 смрннутом сиегу, док пахутерет. Лидија У маломе граду, на обали Нуга, упоаиали смо се једпс руске зиме, почелп с.мо

к у тами сенкс

л.е ве.Ју, ".сзбројне сс гонс, јурнле су санкс. И док авонца звоне, није било крајавсссљу нсмеју. Али авај на.ма! јсдпог кобпог дана мој друг нсраздвојни љубавијс хтсо, и док јој јепоглед молио нклсо

Ој, ој, захори се из двадесет грла. Пасгаде тајац и један удаљени, једва чујни глас допре до врха. — Јооош попуштааајте Калуђер не бешс чуо овај глас. — Свети очс, велика нссрећа сс догоднна, рече му!и П лакалаболиодушарастрзана, Бслингтон. Нп мрсту где ја сзм побсгао далеко, пун паја, сада сгојите бораху се ју-. бе: > чол.убца јсдиог и С»-Ј 4 /и и\ " аагр.т>а«а. трос 4000 људи. ЈШ — Свршчће се - ! Позиссснск.