Narod

Г:Р. 345

_СОЛУН ; НЕДЕЛА 15 ЈУЛИ 1918 ГОД.

Ш>ОЈ 15 ЛЕПТА

»Ндрод« излази свакога да, ;а по подне.

Штампарија се налази )' улици Ко.к*ибо број *ј.

Власник КРСГА Љ. МИЛЕТИЉ

ГОЛНН \ П. БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломоо број б.

«ј

Четири су године Пјншпе, четири годи н е напора, пожртвова(ј,;!, борбг и жртава Четири је године, од ако с.у се сукобили лраво и насиље. У одбрану права од васиља, у одбрану Србеје од Аустрије, устао је и онај део човечанства, у чијој души, ако се хоће — и у чи|им (мчуннма, правда и правј имају своје мссто и руководе дела њихова И нека нам то послужи као знак, колика је непразда учињена нама иу коликој јс опасно сти право, кад имамо ■уз нас толкко браниоца Србије и наше ствари, која је постала усаов за васностављање историске п р а в д е у свету. Стари, крвни и лукави, непријатељ била нам је Аустрија од увек. Али онда, када смо иемоћно животарили, она нас је остављала но миру, не налазећи потребе да нам се испол>и као непријатељ већ к због саме слабости наше. Али, кад год се у нашем националном и др жавном животу појавио знак здравог и снажнијег покрета, ми смо међ прзима, који су нам чинили сметње, имали Аустршу. Наша новија историја обилује документима тога, »брижног старања«,почевши од устанка Кара-ђор-ђевог па да последњих дана. По свршетку балканских ратова 1913, Србија је била у иапону својс снаге економске,

тг

политичке и националне. Економски сређсна, политички организова на на здравим демократским начелима, у националном смислу Србија је постала Пијемонт целог Словенског Југа. И то не пу тем шовинистичке агитације, већ спонтано. по својој појави и своме изразу. Одмах ту, у суседетву чамило је под Аустријом осам милиона становника, који су за Ср бију знали, о њој мисвили, њеним се успесима радова.ш и своје тајне наде за њу везивали. То је била опасност, коју је требало отклонити, а Србија држава, коју је требало униш тити. Аустрија је с к у п о

словенска за-

бодна, става. Велики дани победе којима идемо на сусрет, доне-ће нама и нашој обожаваној Ср бији слободу, а Право, искупљено крвљу нашом и наших великих Савезника, в е ч н о ће светлети над гробовима палих херојз.... ^ п/ј

ГЛАД И ШРЕПОСТ Цирих. — Из Веча: Социалистички посланици ће поднети парламенту хитну интерпелацију о догађаји ма у Плзњу 8 јуна. За вре ме док се прсд једном пекарннцом товарио хлеб на кола, сакупила се једна група жена и деце и почеше внкати: »И ми хо4>емо хле ба! Гладни смо!« Једнавој ничкн патрола интервенисала је по својој иниција тиви ипоручниккомандант исте, без претходне опомене, наредио је, да патрола пуца. Било је уби-

јено петоро деце, а 4 радплатила те сво.)е наме- иика и 2 раднице, који су ре. Ц е Р» удник и Ава- СЛ у Ча ј но ОН уд а црошли, тела остз с. веч.чи сведо- шко С у р ДН >ени. Једанрадци аустриЈског пораза.' ник иало затим је подле . Гребало је сакупити, гао ранама. Посланик Пик по том, три војске Иј е прогествозао код намесМакензенове армије пот ИИШХ оеног саветника у аомоЧзи ПОДЛОШ^у ^ Бу-јПлзњу, од кога је добио гара, да ои Србија оилајодсовор^ да поручиик није савладана. имао никаквих нарећења,

Али оно што је Аустркја хтела, она није могла учинитН. Док је у борбама од Београда до Албаније имала пред собом војску Краљевине Србије, она сада имз одобрану војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Великом крвавом ре ком, чији је извор 15 јули 1914, Србија је ушла у океан светске историје, на чијим се буриим таласима сада вије њена, једина сло-

али да је ипак правилно наступио. До сада свака вест о овом дога!јају били је забрањена. У &УПАРШЈ Женева. — ГТроменом у бугарском министарству откриле су се многе кра ђе које су извршили чиновници Радосављеве владе. Радев јеоптуженпрсд с.удом за утају 120.000 килограма ше-ћера; на-

чалник СофиЈСКОГ окру ',би осигурала сс«л саобод Чиховг добре одпосе п»с га смсшенје. Начелни- ис рукс „а Истову. | рат „, „ ,,„д а м ./ д а *. ЦН округа у Бургасу »С тс ич«с глсдвшта - е ,с рат., обноаати срдачне Плсвни и Једрсну пз 'додао Је Терсшчепко — ја ведени супредсуд зоогјсам за интервеицију сви.ч кра'ђе и утаје, које су Савезикка а не самог Ј »вршили као председници комисија за реквизицију. »Зарја« пишс: »Корупција, која је реширила своја крила у унутрашњостиземље, треба да се отклоии чврстом руком И б[) зом акцијом, док још има времена.«

ИЗ Р_УСИЈЕ Лондон. — Лист »'Гиденс Тегн« у Кристиачиј« публикује интервју саТереш ченком који се сада нала зи у Норвешкој. Терецтченко прича, да је гроф Мирбах 20 маја понудио вођама кадета као и вофама либералних странака, да ће срушчти бољшевике, ако поменуте странке нромене своје држање и постану расположеније према Немачкој. Предтог је био одбијен, и четири дана доцније бољшевици су ухапсила 70 послаиика ка дета оптужавши их, да су стварали заверу против владе Совјета. Циљ Мпљуковог пз г та у Кијев био је, дг кадетске посланике, који су пристали да ућу у владу ћенерала Скоропацког, наговори да даду оставку. То је и успео. Према Терешченку циљ Савезника не ба смео да буде да започну нов рат на зуском фронгу, већ да потпомогку ускрснуће ру ског једикства, пошто треба имати на уму дз јс бит нн циљ Немаца: распарчавање Русије, да би спречили Русију, да на конгресу мира учествује као нациоиалии фактор. Кад би у с п е о т р и у м ф немачкс политнке, Немачка

пана и зато сви Руси као и сви оии који симпатишу Русијн морају потпомагати националнн покрсг у Сибнру«. У ЧАСТ С ЈДЛЕРА

одпоес. Али на ово писмо добво ;е овај заелужени одговор: »Вас, као члана нације, која је п ггазила све божје и људсче законе као и цинчлизацчје, моја породица никада ни у ком случају нећс внше признати за роћкка, уп()*,ос тога шта се ви надате обнав.љању пријатељсквх односа између нас после рата. Ви сге, као и други чланови в:пле проклете расе, прими.пЈ гостопримство Енглеско у јецЈом циљу, да шпијунирате и да радите па уништењу Енглеске. Велика јо иесрећа што јнистс платили својим животом нечувенс страхоге, које су Немци чинили сву, да где су стиглв! Разрачу-

Цирих. — Накнадно се сазнпје. Кад је Сајдлер, при отварању парламента, ступио у дворану, један чешхи социјалиста јс повикао: »Ево председника ми чистарског савста по милвсги ђзпола! Напоље с њиме!« Ове су рсчл биле си гнал за повику и звиж дање. Стотине гласов је понављачо: Напоље!! . . 'п I гг I т г (навање јс близу и надам Пфуј! Напуље! Кад се , * 7. - ХЈ 1 Јсе да ље се извршити без

оура стишала, и кад је председник ку-ће дао Сајдлеру [)еч поновише се узвици са солх клупа где седе Чеси. Југословени и Пољчци. за вечнд тши... Солун. — Један немачки официр, којн је зароб.љен аа маћедоиском фроиту у путио је писмо једном свом рођаку енглеском официру. У писму га потсе ћа на старе родбинске везе и на

милосрћа«.

поалдннн туш Цирих. — На дискусији у првом читању о провизоријуму чешки иосланик Т} г сар између осталога је изјавио: »Рат ће се свршити не само оснивањем чешке државс, већ и победом демократских идеја а поразом милитаризма и деспотизма.«

ЗАПАДНИ ФР 0 НТ

Париз. — У пркос очајних напора Немаца и увоћењем у борбену линију огромних резерви, као и понављзњем бесних напанапада, победа савезника увећата се пз дана у дан. Не само да смо одбили све нападе п да емо очували наше положаје, већ смо на целом борбеном фронту на ступали.

Шгампа ово констатује са највећом радошћу, и примећава, да се ова победа повећаиа пе само заузимнњем терена већистрате птско м надмоћ ношћу.Сви критичари сматрају да се Лудендорф труди, да заштити одступање сеојих трупа што сведоче многи знаци. Листови тврде да ће Це-

Ф Е Љ Т О Н

к. м. усконовии:

БОМВА — Успоглена из Београда —

15. јули јновинара и чиновника. Они су сумњали у објаву рата, — — — 'али су спажњом коментариКод »Србијс« срете нас јс-Јсали фамозну депешу из Дан дечко који пподаваихе Беча, не одричући јој сваку

телегра.ч »Страже« и викаше колико га грло доноси: — Рат је објављен! Дакле, свршено. Са стварношћу је као са с.мрћу. Сви знамо да можемо свакога наса умрехи и да тај час

нажност. Разговарали смо тако, читали по неки лист који је још успео да доће из Румуније и Грчке и пили кафе, кад се на јсдном зачу један удаљеи пуцахљ. Минут два доцније, чу се

н°ра једном доћи, али не!јасно лраштан.е пушака.

Ве рујемо у смрт. Осетих се снсвим друкчији тога треа Утка него један минут рнније.

После вечере одем у Пресбвро. Ту нађох неколнко Ао^рих мојих пријате.ља,

1П. јула Не беше још четири часа, а сунце грану и пуче

топовека пуцњава са аусгриске сгране. Наша артилерија поче. одговарати гакоће. Уставио сам се на сред пута и зачуђено гледао, шта се око мсхјс збива. Г1ре део ми је био врло познат Колико сам луто њим про лазио било у ћачким екскурзијама, било као студент с какпом лепшом пријатсљицом, било всћ као озбиљан човек, кад би ми за требало гишиие, зеленила одмора, ваздухз. Боже мој, и сад јс све исто као шго јс тада било: зелена по.ља, кукурузи дишу жудно вла жан јутархви зрак. Ено шеве, дижс се из пожњевсие пшенице и ћурличе. Бсли путови вијугају уз брдо. Риса се просула по јаким бо

дан по њивама и пољима, јама дивљсг цвећа. Небо врло светао и свечан, као високо, плаво, недостижно. да је неки празник С дмев- А сунце сија, топи се и раном свст.хошћу п- јача се и стапа, си.пајући својС бли-

ставе зраке. Ништа се није пр/оменило у природи, и ако пуца топ за топом... I ако је рат у пуном јску Па и ми људи нисмо се променили. Ено једххе жене како музе у свом дворишту крану, фуруихдија пече хлеб као свако јутро, кафеџија служи кафама х-оете који су поседали пред кафаном. У логору војпици се нресвла че, примају оружје,- пријављују кон.е и кола. Итотако иде све обично и природно, да топовски пуцњи нзглсдоју просто смсшни. Никакав дубљи утисак не хипи ни чегртање митрал.ези. У осталом, ми смо се иа њих навикли. Толико смо их слушали са Калимегдаиа, кад год загусти измећу нас и Аустријс. Тек, гхуцлн. бомбе импоноваоје човеку. Сићох у варош. И ту је сад ишло свс у реду и мир-

но. Бојна станица отправ-ј.лику фраицуску тробојку љала је енергвчно своЈепо-,на њеним вратима. слове. На свачијем лицуј Ова истииска милосрдна беше написано дубоко уве- гестра, без црвеног крста рење: док јс иае, неће око руке, »снрича ми и

Шваба у Београд! Код »Лондона« сретохче1 ири дезојке, Носе носила намећу с е б е. — Познадох једну измећу њих, јед-

прве новости, које су кружвле по граду, и које су се доцније више ман.е потврдиле. Четири мопитора поку-

ну озбиљну госпоћицу ко-јшали су да пристану уза ја је Ј>адила ча писаћој ма-. сам У пашу обалу. Али сј шини комс сам и ја радио. Понудчх се да језамепим, али

у министарству, у их » комите к остала воЈска јуначки дочекали. Наше батерије су цотопиле један од њих, а остала три знатно су оштетилс, и приморале их да ее повуку. Убијен је њихов

ме оиа весело одби и рече мп, да има три рањеника. Овај је лако рањен, тако исто и други, а трећи је геихко, и боји се да нећеј главни крмаиош. Од »Лондона« бацих ио-

остаги у животу. Упитах је куда га посе. — У Амбуланту. Ту смо привремено памесгили иеколико кревета.

хиед на железничкк мост. Оххај бели зид који је стајао на самој нашој обалп, није постојао, а половииа

Подигнем очи у правцу гвоздене конструкције вкОпшткнске Амбуланте, ко-|сила јетужно у правцу водс. јз је XV блгз';, и ге-| Одатле сс шчкурич да ви-