Narod
БРОЈ 380.
СОЛУН, СР ЕДА 29 АВГУСТ 1918 ГОД.
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Н а р о д« излази сваког дана по подне.
Ш т а м п а р и ј а се налази у улици Коломбо број 0. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке напла-ћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.
( КПЧКИ .1IIН'I
Као Год што је АмеЈ)ика, у одсудном моменту, утииала прете,< 5 г;о на гок рата у материјалном смислу, има сигурних знакова, по чоји* 1 а се монге закљу:1ити. ла Ке она ис+о тако претежно утицати да се на идеалко принципијелној основи иззрши ликвидаиија са * 4 • •
\у! Како правично, снажно и сурово као' Правда, зпоне реИи сенатора јЛоџа: »Мир, који би могла примити Немачка не-1\е моћи бити прихваћен од наших Савезника И Нас; Никада ми нећемо закључити ми[> путем преговора. већ ће то бити мир, који ће се наметнути
шио. То је Линч. Виљемова Немачка На путу је да будс и морално линчована од целог цивилизованог свет
ЈИЖА ЈХ хл и гл »ПЈ С* V« ј | N ПС11У1С А Пу 1 к Немачком и њеним “са-јНеМдЧкој и који ће на ТТТТЧ \ ГЛ // Л п п п 1 * *1 ^ .... _ . . ..
везницима«. Здрави и високи принципи, који се сада у Америци у ГоМ смИслу сћормирају, ма да на први мах могу изгледати сурови и драконски, они су у ствари само правична манифестзција високо 1 моралних схватања јед ' ног демократског друштва. Без сумњеда ове
НЕКОАЦ 0 КЛЕМ
цетш 1 Жо 5
сматрајући да важна унутрашња и спољна питања не могу и надаље остати |ван контроле јавног мнења. И парламенаг мора све јдотле радити и бити Па окупу док се не исцрпе сва питања а не само до решеЦирих. — У истом бро-,н.а пигања која стоје влају »ЦукунФта« у комејди на срцу« пише о Француској, Ма-
ши Савезниции ми дик тирати у Берлину.« Јер: »Судија не преговара са злочинцем о осуди него му суди прз‘ма закону и правди,« каже дописник »Тајмсов« из Вашикгтона у 'једном свом извештају, |у коме расматра јавно јмишљење у Америци, које је свакојако има-
коимнлијан Харден ово каже ва Француоког министра председника Клемансоа: »Стари Клемансо, који у најбурнијим часовима за Француску Иде на боЈно поље, где пробавља све своје слободне часове, које му допушта велика дужност, јесте човек, који [усправно иДс ка цзљу, не водећи на томе путу рачуна ни о људима ни о стварима«.
КОНГРЕС У ЉУБЉАНИ
опште ненормално стање. Такво стање — рекао је министар — не може још дуго да тра|је, морају се предузети енергичне мере да се спасе турска нација од праве пропасти. Ми не можемо више водити сву бригу око рата. Владина је жеља да строго примени закон. Али то није лако, ако се узме у обзир тромост административног
•Ј • ’ I Ј I Ј концепције имају осно-|ло за свога тумача се.... I тт
ва и у величини и снази здраве Америке. Сем тога, она одвратност једне здраве организације, као што су Сједињене Државе, према свему оном што почива на робовању и по-
натора Лоџа У оквиру горње сво[је изјаве сенатор Лоџ, тражи, измећу осталога: »независност Србије.... и Словена.« А као најважнију одредбу угово-
нижењу читавих наци-[р а 0 миру сматра: »да ја, мораће утицати на< словенски народи формирање тих прин-'
ципа по којима ће се мерити злочин Немачке. Како наши велики Савезници, тако, и нарочито, и ми Срби и остали мали народи, могу са узбуфењем и осећањем правичне радости пратити шта се у Америци дешава. Мефу те карактеристичне појаве у Америци, којеникако не могу остати без утицаја на званичне факторе, на рочито је значајна из јава сенатора Лоџа, чија важна и утицајна функција у Сенатској комисији за спољне послове даје још већи значај овој изјави
Ш1 П °Д А} 7 стријом, нарочито Ју гословени и Чехословаци добију независне државе, које би са Пољ-
ХУСАРЕК И ЧЕСИ Цирих. — Хусарек нас[тавља са примањем у аудиенцију шефова странака, са којима преговара о са зиву парламента, о коме је било објављено да 'ће се састати 112 септембра, а сада изгледа да је поново одложен. Ових даиа Хусарек је примио социјалисте Адлера и Зајца и председника и потпредседника русинске групе Левицког и Певрушевица. Хусарек је био позвао и воћу чешких социалиста
ском, биле брана Немачкој за Исток«. У једној демократској земљи, као што су Сједињене Државе, није потребно много времена па да жеље народа и његових вофа постану легализоване и о[званичене. Клофача, али му је овај одговорио, да не може доћи пошто политичка питања са владом може да расправља само целокупно пред седништво чешке уније. Клофач даље каже у свом одговору: »После неустав них дела, која је учинио [Хусарек, данас би чешка унија пре свега морала ра[справити питање, да ли се
Рим. — Поводом пансловенског конгреса у Л>уб љани, донисник МИланског »Секола« у Риму интервју-^рганизма.« исао је доктора Трумби-ка,! " који је рекао: »СастаНак у Љубљани од велике је политичке вГбкности, што се види из чињенице што су на састанку биле не са.чо главне југословенске личности, већ и врло упливни политички предстааници Чеха и Пољака. Од Чеха измећу осјталих био је и председник организације свих чешких странака, посланик Станек. Конгрес је одобрио потпуно политичку солидарност измећу Југословена, Чеха и Пољака тако, да ће се од сада у општој полигици имати јсдна једина дврек|тива. Вредност овог покрета [састоји се у томе, што представници три групе сложно заступају политич ко гледишге, да су, југословеиско, чешко и пољско питањс, проблеми међуна родне полигике; што зна чи, да се та питања не сме |ју уврстити и решити у границама полигике аус|троугарске монархије, већ да се имају изнети пред општу конференцијумира«
РАДОСТ Р0Б0ВА
Али у А.мерици има у опште могу започети и једна спсцијална врс-[преговори са човеком, кота суфења, њега вршиЈи је владину политнку ,сам народ без учешћајскренуо на пу-г атентата државних власти и ру- против чешког народа. Чековођсн инстиктом, ко -[си дапас као и у прошло-
Париз, — Победе савезНика изазвале су силну радосг у окупираним пределима Белгије. Према »Тану«, Белгијанци су знали у јдетаљиМа резултате славне битке, која се водила од Соасона до Шато Тиери-а. У пркос предузетих мера од стране Немацв, да ово |прикрију, сви значајнидогађаји знају се у Брислу а одатле се шире попровинцији страховитом брзином. Врло често Белгијанци о[бавештавају чак и саме немачке официре и војнике о догаћајима. У Шарлфоа, кад је дошла вест о победи на Ма|рни, Белгијанци су прикачили листе на немачкој ко[манди места и на осталим надлештвима са овим натписом: »Ускоро се овај стан издаје под закуп.«
ки радник пред судом има исти ранг као и 'министар. Са свих страна света једна велика струја љу|бави и дивљења, јача него икада кроз про;шле векове, тече сада према Француској и иста Немачка је принуфена- да призна да су Французи учинили све оно што је било могу-ће да ојачају своје политичко здравље. У Француској све оно што се тиче рата по[знато је и слободно се о томе дискутује. Покушаји штрајка, грешке команди, сумњива дела највећих фенерала све се го износи на видело, предјавно мнење. Народ хоће кретање, звук гласова, слободно таласање валова и ваздуха. Он хоће да сло-
јбодно дише идасекреће. Хоће да опстанак нације буде бујица, а не мртва вода, непомична и пуна заразних клица. И зато је Француска са неспремном |и са индустријом слабо урефеном била изненаћена инвазијом са белгијске стране,изгубила своје индусгријске центре и осетила последице руског пада, а ипак је остала здрава и снајжна, упркос тога што јје изгубила своју нај;лепшу младост.«
У БУГАРСКОЈ Париз. — Лондонски листови јављају, да су бугарски револуционари успели, дабаце унедељу уваздух један део краљевог дворца у СоФији и да је у Бугарској револуција напрагу
СТАЊЕ У ТУРСКОЈ
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Цирих. — Бечки »Арбајтер Цајтунг« публикује један интервју са новим турским министром финансија Ис- Ц| маил Цемал бејом, који тамо искључиво подрепризнаје да у целој Тур- ђени графанској власти ској влада анархија,раз- Француски пролетари— —. <*Л пп
ХАРДЕН 0 ФРАНЦУСКОЈ Цирих. — У последњем броју »Цукунфта« Максимилијан Харден посвећује дуг чланак Малвијеву процесу, и ево шта каже о Фран |цуској: »Злоупогребе поли гичке котерије много су мање у француској него ли у немачкој појлитици и војници су
ковођен инстиктом, ко-јси данас као и у прошло јглчј ОЛОДи ^ § ји је врло ретко гре- сти тражс сазив Рајхсрата, бојмиштво, беда и у јат је једна сила. Сва-
Париз. — Французи гонећи без прекида немачке заштитнице прешли су канал Крозат на коме су се Немци умар|ту 1917 снажно одупирали. Прешавши Терњие, Французи се у том крају налазе на три километра од Хинденбургове линије. Северно од шуме Куси код Руи они јсу само два километра удаљеии одисте линије Северно од Француза, (Енглези су стигли у Роазел, на 7 километара да'леко од линије, одакле су Н е м ц и предузели мартовску ОФанзиву.Ни какве природне препреке немају више Фран(цузи на свом наступању између канала и пута Сен Кантен—Ла Фер. Париц. — Немачки војни критичари констатују озбиљност ситуације. Пу ковник Фон Остен-Сакен у »Рајнише и Вестфалише Цајтунгу«, пошто је признао да су Немци у повла
[чењу изгубили велики број људи и огромну количину материјала, додаје: »Маршал Фош има пред собом удаљеније циљеве. Њему није бпло довољно, што на.м је поколебао фроит на Соми, он хоће да нам припреми исту судбину и на Ени. Ако у овом послеЈдњем плану маршал успе, не само да ће наши положаји на Ени постати неиздржљиви, већ ће и наше повлачење иза Ене изазвати за собом под Шмен деДама. Ситуација је крајне тешка. Очекују нас страховите борбе. Ово је најозбиљиија криза коју преживљујемо и било б т * лудо затворити очи пред овом стварношћу. Генерал Фон Арден. предвића могућност дубоког немачког повлачења, којим би се осигурали Немиима бољи путеви у позадини који им не достају данас. Париз. — Резултнти које су Савезници постигли, од најтће су
КАТИА МАНДЕС:
Ф Е Љ Т О Н
БЕРТИНА
2 јлагаио опружао и скупљао иа гоплоти. Ми би извесно остали испред прозора до у вече, да Берта, дрскија од мене, није иајзад, не окрећући се к мепи, проговорила тихо: »Нећемо малко разгледати књиге?« Сва моја плашљивост ишчезе: јурнух храстоиим полица.ма, док је роћака ишла за мном тапшући рука.ча и радосио узвикујући: »Да видимо ову«, рскох ја, стављајући руку насумцс на једну дебелу књигу. Али то је била прва свеска ГЈорскла Граћанина. Оставих јје. Узех другу: то су били Мемоари из фрзицускс историје; другу: Опис Ип-
Кад сам једног мо.мента испод ока погледао роћаку, она се журко окрену)а ма другу страну, кријући лице рукавима. Нзјзад иоћемо папред, али праио ка високом и широком прозору у дну сале. Ветар јс љуљао ру*е у партеру и гране по Дрвећу; а тице су брзо и оштро, са криковима, слечале с дрвета на дрво; по Цвећу је био читав облак белих лептирова као снег к «ји сс још иије спустио “а земљу. Показах Бертипрстом једног малог сивог гуштера, ко1и се сунчао на камену; и наслоње н и челом о прозор, гледа смо дуго и С НН|)ОЧИТ«*М , , .. _ и нтересом задовољпе по-достана; зати.м: И\иииг ( в. к ретс малог репа, који сс Атанаса; другу: 1аблица
фрамцуске трговинс од 1827 до 1830; другу: Смесице академске, философске, критичке и историј скс, од Гзјара; још другу: Ап ЈпсЈПЈгу 1 ито 1ће па1и
у фотељу, широку скоро таман за двоје, и бесно отворих књигу. Какав наслов! Историја Напуљске Краљевине, преведена са италијанског, од
•е апс1 саиаез о1' 1ће ЛУеа- Пиетра Ђаноне, напуљског Нћ оI' паИопк, с1у Ас1ат адвоката. 8тИћ; друге, друге, друге:! Не мари, ја читам, по Историја Швајцараца и вишени.ч тоном: Целокупна дела императо-' »Књига 1\', глава IX. Ми ра Јулијана, преведена с видимо да оу Ломбарћани, |Грчког на француски. Уза-.под дугачког и мудром вла[луд идох од полицс ка по-дом Ротарисовом јако на- 1ж
лици, бирзјући сада мале свеске, иосле овог неЈ 7 спеха са великим. Сталло Историје, житија светаца, анали. ()х, из тих књига ми нсћемо иаучити чсму служе румене усне, и зашто гице праве гнезда. Обес храбрени, с.ч опуштсним рукама, ми се погледасмо ћутећи. Е на леио. ми ћемо ипак читати. Ми смо дошли да читамо, и читаће.мо. Зграбих прву књигу метух јс на сто, дадох знак Бсрти да ссдне поред мене
предовали у Италији; али под владом његовог сина Родоалда, која је била кратког века, рћава управа и поцепаност, учинили су те сс сасвим изменио ток ствари и све се окренуло сј 7 новрат«. Глуна књига! Бертина је |са свим уаа мс, тако близу, нагињући се над књигу; њен лак и мирисни дах, као нспарсље цвета, слатко мс голица г:о о[бразу. Наставим дн читам:
»Кад је Родоалдо умро, није било више мушких потомака Ротарисових. [Ломбарћани изабраше себи за краља Адолберта, сина Гупоалдовог, а брата Теодолиндиног«. Било нам је малко тесно ,у фотељи; да бих оставио [вишс места роћаки, померио сам руку и ставио јој ,око појаса, Она се прави|ла мања што је могуће више, стискајући се уз мене. ЈБенс косе, топле и меке као прамсни свиле, грлилс ме око врата. Још читам: »Према сведоџби Вамефридовој, он је владао го[дину дана; али анали нам не дају ништа....« Она малко подиже главу, врло лагано. Паше усне »Али нам а н а л и не дају « 11аше усне, мало мало То вече нисмо даље читали Историју Напуљске Краљевине, од Пиетра Ђаноне напуљског [адвоката.
ШАЛА И ЗАБАВА Олакшавајуће околности Судија: Имате ли што год да приметите на тужбу државног тужиоца? Лопов: Молим, да ми се узме кзо олакшавајућа околност, што ја нисам имао
У великој нужди Шипарица: Кадбудемдо била главни згодитак, узећете ме за жену. Зар не г. капетане?! Капетан:Ох, драгагоспоћице ја вам желим, да добијете два главна згодитка! Промена ваздуха Пре 8 дана био си запо-
намеру да украдем сно-' слен у једн0 радњи са ха (лико, колико сам нашао У рингама. а данас те Ви ДИ « каси! Јасан знак Реците ми келнер, да ли
пе онај странац приметио ]да сам му сео на шешир? — Наравно да је примејтио — пошто је узео ваш шсшир! Предусретљив ...Хоћете ли и вн г. Перо што год да учините, да [би моји гости били данас што боље расположепи? — Сазадовољством г. директоре, ја сам ириправан, да се прогласим за вереника ваше најмлаћс кћери!
у овој радњи где се са.мо сир продаје; од куда та промена од једном ? — То је за то, што ми [је лекар прспоручио одма" промену ваздуха! С правничког Професор: Ко КОНОМ ДОЗВОЉ Но стопа? (Канд Професор
:ата
ЈО Ј8«
• Т» V
|још били да увимате КандидЕ са каматс љеном!
/ЛОЖВЈу, ал« нв А 2ШОО*