Narod
БРОЈ 391.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
СОЛУН, НКДНЛјЛ 9 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД
»Н а р о д« излази сваког дана по подне. __ Ш т а м п а р и ј а се иалази у улици Колоибо број 0. В л а с н и к КРСТД. Љ. МИЛЕТИЋ
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра-ћају.
Огласи и белешке наплаћују се по погодби. р е д а к ц и ј а је у улици Коломбо број 6.
»Успостављање исто-'ло брзо на-ђу у сокобу чног фронта данас ни-Јса руским народом и је више утопија«, тако ( правом народном инјавља »Дејли Мел« пре-јТелигенцијом, а да, мема извештајима свогафутим, имају најачег дописника из Харбипа.јослонца код Немаца, Ма да је још рано го-Дих непријатеља не саворитио потпуном при мо руског народа, него бирању Русије и мо- целе словенске расе. гукности, да она сама Са тихразлога, овом
немачко-мафарским за робљеничким бандама од стране савезничких а нарочито јапанских и чехословачких трупа, учинило је, да се очисти неколико важних саобракајних центара и важних пристаништа и железничких путева Ствприданас у Русији стојетако, да «Рајн.
предузме какву важну акцију у војном и по" литичком смислу против Немачке, ипак оно што.се сад дешава у 1’усији омогукава да се то у скорој будукности очекује. Јер антибо.вшевички покретсве се више шири и ггривлачи у евоје редове све солидније елементе у Русији. То свакојако, и изазива бољшевичке комесаре дапредузима ју крајњетерористичке мере, које више и не личе на средства за политичку борбу, век имају карактер личне одбране. Те мере негирају свс, до сада познате, појмове о спровофењу политичких убе-ђења, па ма она би-
пркликом иовршно наглашених, моглисуЧехословаци и да постану у Русији привлачна снага за све здраве, сотидче и социјалне елементе. Али бољшевич ки терор, просграност Русије, економске поилике, оскудица саобраћаја и мали број Чехословака чинили су да се акција Чехословака сведе иа минимум. Тек интервенција Савезника у Русији могла је да да наде на пресудније резултате. Одмах по доласку савезничких трупа поче
руским амбасадорима, у коме се могу видети врлозначајне и повољне констатације. Према с в и м досад примљеним вестима,може се сматрати, да ис,точни фронт век постоји, не обиман, снажан и тако утицајан, али - увек у могућности да то постане.
јим савезницима у невол.и јер и Пемачка нема људи да се брапи од Фошовах војиика. Париз. — Војни к])и тичари истичуки теш коТе у онерацијзма на фронту Црнс, чији је терен нераван, прсдви фају, да ке непријатељ, упркос енергичног отпора, потпуно напус-
В .ч гфал. Цајтунг« об-. В езничких успеха на оЈављјује: »да бољшеви-Јсталим фронтовима, о
У низу наших и Са- тити цео масив Црне. Шгампа са радошку
ци ороје своЈе послед ње часове у Русији...« и препоручује с тога Немачкој да нарочату пажњу на то обрати. Познат је век циркулар Чајковског свнма
ва могукност постаје врло важпа чињеница са којом Иемци морају рачунати, и она мора утицати на распоред немачких б о р б е и и х снага.
НА М.ШД0НСК0М ФРОНТУ Коминике Савезничких армвја на Истоку
Солун. — У току ноћи 7 и у току дана 8 овог месеца, наше су трупе, на стављајући свој о наступање, постиг-
су оољшевичка. Издати своју земљу непријатељу, ставитије /\
ле нове исјајие ус ле су ницати у Сиби- пехе. ПотискујзЧш ])у, баш у центрима;бугарске заштитни бољшевика, владесаста-|це, појачаце негаа вљене од свију других^чкимпуковима^срп елемената, само не бољ ске су трупе избиле ла како »висока и и-|шевичких. Све те вла- ! на Вардар. Важан деалистичка« као што де , и оне доцчије ство-’чвор комзшикација рене з г Русији, биле су|Кавадар, у њихо против бољшевичке,Јвим је рукама. За против немачке и без последња 24 сата у потпуну економску; С спаратизма. Све су о 'напредоваше на незевисност свом веков-! не показивале тенден -ким тачкама преланом непријатељу и про-цију за спајањем у је- ! зи 20 к. м. лити море невине крви|дцу општу владу, која за то, и све уименекеЈби прихватила управу »више социјалне прав-;Русије, да је организу-:добили смо зароб де,« — све је то мора-!ј е , и ослободи од Не-'љеника и 15 нових •10 довести дотле, да се; М аца и наметнутих о-!топова, од којихнесваки отреса и тс »ви- бавеза брестлитовским|колико великог ка ше социјалне пранде«!у Г овором. Све те владе либра. и њених спроводника. Н ашле обилату ио- На Црној и севеЈер нашто најзад и та мо к код Савезника, под ро западно Хуме, »социјална правда,« кад чи ј 0 м је заштито.м ве'к|француски и грчки се под п.омс гасе осно-; 0 тпочето ослобо-ђење одреди такође су
Ослобођено је ви ше од 20 села. За
вни услови за норма- Сибира и суседних по ланидивидуалниживот? јК раЈ‘ина од нсмачког уТај социјални пара-тицаја докс учинио је, да се
врло знатно напредовали На врху Дзене
Неколико пораза, ко- запленили смо 1 "здски топ. носиоци {)еволуције, вр-1вичкој црвсноЈ гарди и* У току свога вр».
бољшевици, ти лажнијји су нанети бољше-.брдски топ.
толомног повлачења непријател. ба ца у ваздух или пали своја слагалишта. Много села је у пламену. Савезнички авиатичари актизно у чествују у борби. Они гађају из митраљеза без преки да непријатељске колоне у повлачешу и јако бомбар дују најосетљивије тачке непријатељ ске позадине. Ен глески авиатичари
ноздравља савезничкс војнике, који се у храбрости такмиче у наступању протпв заједничког непријатеља. Париз. — »Журнал« предвифи на македонском фронту један маневар великих размера, који је сада могук на левом крилу.
Француској. Мсђу рекрутима — милионерима налазе се: Џјн Рокфелер, РециналдВандербилт, 1,1 еј Гучд.Дуглпс Ферлек, Фредгтон и многи други. Многи од рекрута пријавили су се у прагн»и својих родитеља депоима за рекрутовање, којих има 4 -јо 7 . Да би сс имала нека слика о вгличини рекрутних опеЈ)ација, довољно је казати, да јс министарство војно II 'ДСЛИЛО разним депоима 133 милиона ризних формулара ко]и се имају испунити за разне случајеве клаеификације.
УСПЕХ У ПДЛЕСТИНИ Лондоа. — (званачао). Прошленоћн еаглоска је ПОЗДРАВКИ 0ДГ8В0РИ коњнца наставила на ступање. У пространом 1Б. Кр. В. Прссголонаследник Александар одговорио је Господину Бенизелосу следсће: »Ваша честитка и жеље које сге ми дзставили по»одом успеха ерпске вој ске дубоко су мс дирнули и захваљујуки Вам, срећан са.н да могу консгатоваги леп аолет јелинских трупа које суделују у заједничком делу. Александар.«
и снажном патирањуна север, згузела јо Лаза рет н Ел Афулет. Остачиаши довољно трупа у ( колини Ел А-
Фулеха, које ће онемогућити непријатељу Д» се повуче са пута Самара— Јепи —Ел Афулех, један део коњице допро је до Бејсана, где сада држи у својим рукама пут, који долази из Хаплузе, као и пут долином Јордана. који долази из Јиср— Ел Дами. Свуда је сломљен нспријатељски отпор и свн су му путеви затворени, изузев прелаз преко Јордана. Пут Самара—Јенин већ је закрчен транспоруом плена, који смо задобпли, стигавши у Еп Афелах. До сада смо задобили 8.000 заробљеника и много других још придолази и тек ће се после неколико дана моћи да утврди тачан број. Заплењени материјал није могуће још оценити, али, до сада се зна за 100 топова, 4 аероплана, волику количину железничког материјала, више локомотива и материјала за транспорт. ЗАПАДНИ ФРОНТ Паоиз. Дописници са кови су примили иа себс
ЏИНОВСКИ НАПОР
Вашингтон. — Кпко је век јављено нзгфшесу оборилза 1 не-|на је Сједињеним Дрпријатељски авион жавама рекрутација љу
код Струме.
0 НАШЕМ ФРОНТУ Париз. »Еко де Парц« коментаришући операције у Маћедонији, каже: Вна се да је бугарски краљ Фердинанд ту скоро обрагио пажњу кајзеру на гешку еитуацију и душевно расположење бугарске војске и да је траасао појачаша, али данас је пјјошло време, кад су Пемцн могли прискочиги у помоћ сво
ди од 18 до 18 године. Рачуна се да број нових рекрута износи 13 милиона људи, са чиме укупна америчка војска броји 2^5,400.000 људи. Министарство војно рачуна, да ке се младики од 19 до ‘20 године н људи од 3.2 до до 36 годнне без раз лике социалног положаја, од радника до милионера, наки идукег јуна на бојном нољу у
фронгл шаљу интересантне поједчнвсги о уласку а устријскс пешадиЈе у борбу иа за (адчом фронту. Ове ауструје.ке трупе биле су лошс среће. Од ефектива, ангаа;ованих па американском фроагу, добрд их јс полазтсна мећу заробљеницама, н друга скоро це ла је побајема. Ца сектору Ивре-Рсчквил, Аусгријанцл, који при падају ј дноие од пајбољах аусро-хтарских корпуса, д »че.чали су ударац једне америчке бригаде, ко јој се прндруж.ЈО један иук француских колонијалиих трупа, налаишз ебока. Пепретуранл па линији Виш кур—Лиме, Аустријанци су узалуд покушавали да се одрже и .1 брду Моигар и и севсрно од Сешлре. 1ен
зздатак, да дефинативно Vниште сваку вољу аа њихов отпор. Један батаљон, који је дао озбиљан отпор у правцу Лаевила погпуно јс уништен. Цчрих. — Аиеричка офанзива, која се појавила у моменгу, када су полузванични Волфови извешгаји утврдали да јс дефинитивно заустављена непријагељска офанзива, очезидчо је неугодна немачким лисговима, који се труде да објасне нов пораз. Они кажу да је немачка команда предвићала офанзиву на ло.ч сектору, јер је била позната ирисутност јдких анерчких конгингената и због гога су биле предузеге све мере да сс евакуише загрожена гериторија.Али наравио ти лн-
Ф Е Љ Т 0 Н ШС И АЛЕКС фишер: НОБ ВЕЧЕРЊИ ЈШСТ
Потреба за једним новим вечерњим листом осећала Се увелико. 0 томе није бвло сумн.е ни за мене ни за Лебрена ношло смо обојица покушавали, али узалуд, да сараћујемо на онима, који су всћ посто јали. Несмо већ изабрали и наЗ ив нашем листу. Један Шгампар нам дадс кредита З а чигану иедел.у дана. ^ Редакцију бесмо изабрали оно цјго је најбољс. Лебрсн јс сараћивао под Разним именима: Лебрсн, •Теблан, Леру, Један стари арофесор, Врсднн домаћи Ра и најзад Тетка Целкна. ^1то се мене тиче, ја бе себи резсрвисао псевАониме: Ото Мобил, МиниС1 «рски врагпр, Викторијаи
Бсфаду, Марсел Прсво, и X . На зачељу листа стави! ћемо: Управа, редакција и адмннисграција у улици Фобур Монмартр бр. 3(3. У једиом дућанчету у тој згради беше једна прчварница, у којој смо се костирали разуме се >на креду«. Једне недељс, у вечс, ја и Лебрен констатовали с.мо да нам не стоји вишс на путу пикаква смстп.а да избацимо прни број »Мессц«-а. Ваказасмо једно другом сасганак за сутра у редакцији новина. У понедељак тск што бесмо ручали Лсбрсн отиоче преиисвва ’1 н за ирву и грећу орапу »Мсссца« послс дн.е всс 1 и из Лирнала, Еко
дс Пери, Еклера и 1’олра.јСкоро у всти мах он бсше Ја се мећ>тим бејах дао паљећ пронашао нрви наслов: посао да, из равно четрде- »Парнз без всде«. сетстрана Фигаро а, *Ен- - Можеш одприлике већ 1 рапзижана, Либр Пароа, замислиги број оеспослсЕтидијана, Ауто, Мо.штора ника, којс ће овзј наслов — истерам дванаест што интересантнијих стубаца.
привући. Једиим јединвм потезом, и ми смо себи оНеуморно " исписивасмо сигура.ш све оне читаоце, шлајфпе. Редакцијски мо-Јкоји не иију чисто вино; X гедох рећи: но- а да и не спомињем оне, који имају обичај да ее перу. Просто је немогуће да их оваква вест не узнемири! Истовремено привућићемо и еве оне безјаке који се никад пе умивају. »Ето нам најлспшег изговора!« рећи ће они. А шта ли ћс »Преса« растурала у 12С000 тек бити са судоперама, са
мак служитељ у прчварници носио их је непрекидно у штампарију. На један пут ее Лебрен удари по челу. Сто му мука! 1 а заборавили смо на најважније! Наслове! Лашто се
примерака? Једино због наслова! Ако будемо избацивали сензациоии е наслове него ли што су они у »Преси«, прегераћемо 130.000 бројсва. Нсма су мње, Лсбрсн јс био у праву. Морам у осталом одати иризнање орзај уобразиљи могв колсге
онима што заливају улице! Сигурио си приметио да сам у овом кратком иалагању изоставио све‘фабриканте алкохола, који сепије са водом. Усхићсн овим, ја се по чсх фудити да пронаћем јсдан сензашк ни нас.лои,ј ..цх своЈу: хојп би нриву као општу I — Рспубликн
нажњу. Најзад предложих: »Смрт услед зиме«. Лебрен само слеже презриво ра мснима. — »Смрт услед зиме!« Они радннци, који умиру од мраза немају сигурно ни онолико новца колико је потребно да се купи »Мееец« У .осталом сад је лето. Ако баш желиш нешто у томе смислу ондастави: »Жртва врућине« и гледај сн посла! Дес.ет минута доцније Лебрен ми показа прву серију наслова, која је гласпла: — Пад Министарства? Пожар у Јелиссјској палаги. — Завера. — Прекид дипломатских односа. Црвсна ссрија. — Пестанак Коклена, млиђег. Нови Тропман. — Ш га мислиш, можо лв? запита ме. • — Одлично! Пошљи одмах, за слог, без прсмишл.ања! И ја бејах нешто нзра дио. Потто сам прочитао н>егову листу, ја му пру-
— Мопархија у Фраицус-ј —Хм, хм, малосмо прегекој! — Стј)аховита катасгро |ралв! помислих у себи. фа на ссвсрној железницв! Донесоше ми трећу.па за-
Русујн:
Ужасап суднр возова на Орлеанској прузи! — Острво Велика Бртапија пого нуло у море! - Пикола 11. женско?! — Проналазак једног до сад ненознатог О кеанп у Швајцарској! — Шта мислиш, може лн? запитах га сад ја. — Одлично! Пошаљи одмах зт слог. без премишљања! Ције мч познато: да ли кројачи хлпжу за справљање оукава онолико труда колико то чинс редактори за своје шлајфне! Непре кидио, св п;а четврт часа, један од на је пи гао: »Шта мислиш. може ли?« док је други ОД 1 Ч варно: »11<ннаљи одмах за слог«. Ја сам био одрећсн да нршнм к<>: < к<уру »Мсссца« Тачпо > Г ч: сова до1>ох у штампариЈу. Узсх одмах прву ст])<пу. Браво! У животу ннкад нисам видсо о вавву прву страи.у! цслаје била нстњснн само наслоиима! Домесч шс ми 2 с г])ану.
гам и четврту страну. У три маха мој поглед савесно прелеташе од горе до доле, с десна на лево, с лева на десно. На свакој страни беху само наслови, исгшсани црчим, великим, масним словима. Јсдино на завршетку лоследње стране беху остали неколико празних редка. Шгампар ме упита: Шта ће.мо ту ставити? ( итуација је била веома деликатна. Огроманброј наслова гарантовао нам је нзврсну продају. Ипак зато, стрепио сам да се читалачка публика пе наћс. уврећена. На који п>чии оеигурати и ва сутрашп.ицу оволики број примерака?! Окретох се штампару и рекох: Сгавитс иа п]>азниии курсивом : »Обраћа сс пажња поштованој публици, да ће у сутрашње.м и прекосутрашњем броју »месеца« изаћи чланци, чије смо наслове данас донсли.