Narod
РРОЈ 407.
СОЛУ11, ^ 101'лл до сиш
БРОЈ 15 ЛЕПТА
,Н а р о д« излази сваког дана по 48е. ЦЈтампарија се. налази у улици Колоброј С. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
Рукописи се не вр Еаају.
Огласи и белетке наплаћују се со погодби.
Р _ д а к д и ј а је у у 'и.ца Коло .бо број б.
№1.1 К Ш11ТУЛАЦ11ЈЕ —-^чваа^*.— 1 Ј
Огпор нем.чких и акријских Т 1 >упз. на тс®ториј /1 . з.<узотој од травс Бугара, нарочи[о сада после капитукцијс Бугарске,. има, рструког значаја. Кодјко има чисто војни ци,к, у толико више зиачи и јсдну акцију са опсежним полктичјким Диљевима. Капитулација Бугар-
ве-ћ је искоришћсно од стране Немачке и Аустрије, и он поручује: »да се враКа у Софкју да прсдузме команду,« и то онда кад Фердинанд иде из Бугарске, »да би Бугарску извукао из тешке ситуације«, какр то и сам у свом манифесту вели, и тиме »дао пример љубави према Бугар-
ске сама по ссби јесте ској«, како то нови бу
снажан з т дзр за централне силе и кад не би била од великог утицаја на држање и саме Турске. Али овако у свом двоструком деј-. ству она значи за Немачку пораз целог једног политичког систсма га будућност, поред војног пораза Бугареке у садашњици.' [1ема сумње да ће централне силе све учинити што им је у мсгћи да умање колико толико последице бугарске капитулаијс. То се, унеколико, потврћује и вестима нашет Ратног Пресбироа, према коме »Н. С. Преса« вели: »Да централне слле узимају озбиљније мере да оргавизују нови фронт и сачувају п} т Ниш—Софија.« За те своје намере централне силе ће покушати да ангажују и већи број агената, којима би се повериле
гарски владалац наглашава. Чудна трка! Једни вду из Бугарске »изљубави« према њој, други остају а трсћи желе да доф} г и »командују« у Бугарској, свакојако опет »из љубави«. Они, којпма је сада поверено старање о Бугарској, умели су врло добро да процене ко треба и ко ће још требати да иде из Б} г гарске, и исто тако знаће ко треба да до'ђе тамо и да »командује«. Али ко зна Бугаре и њихову подобнсст за несхват.љиве обрте у моралним концепцијама, као што их ми знамо, тај се нећеизненадити ма шта се покушало од њихове стране.. ' Никад се не може бити довољно опрезан у односу са њима, нарочито сада када су на-
Колежу дуго предавање о балканским стварима. Говорник је најпре поменуо, како сенекада мислило да балкански фронт нма више политичку него ли војничку важност. Чак их је било и то много, који су саветовали, да се потнуно напусти ратовање уМаћедонијн. Али данашњи догађаји показују велику важност Фронта. Затим је говорник жестоко напао идеју да Бугарска уђе у групу Споразуша. »Некогуће је — каже он — да ми примимо у наш велики савез један од најиздајничкијнх народа, народ који је напао своју доброчинитељицу, Енглеску и своју
хтевима и стоЈе пред судом за своје злочине
разне функције. Док ће гнани да кидаЈу са сво се једни трудити, да у јимсавезницима,са свосамој Бугарској изазо-Ј нм абнормалним прову протесте, дотле ћ-е други бити употребљени ради уверавања, да ће се одредбе капитулације стриктно извршивати. Меф првима се већ
појављује фенерал Жеков, главнокомандујући бугарских трупа. Његово бављење у Бечу
ГвашнЈ^ Лондон. — Сетон Бетсон (Скотус Екатор), познат због својих студија о Балкану, држао је пред једном одабраном публиком у краљевском
ослободитељнцу, Руси-јкупи око владс свс добрејскоро сви и: .!» : : ; сл. ;о очокуј':. даћс-тоју. На жалост, доказано патриотс. Аграриу ће ка, сем Еивер-паше , дис- пови и савезпнчке арје да су погрешни били
наши стари појмови о Бугарској. Бугарска, не само што је радила на томе да саречи уједињење Србије са Југословенима, као и уједи-
странку у том циљу потпомагати све странке, које су истих политичких и деја. Лондон. — Из Беча јавља ЈУ. да су се догаћаји развијали таквом брзином, да њеље Јелинства, већ јејсу аустро-угарскс групе, она чак хтела да наметне своју хегемонију на Балкану, да се рашири на четири мора и да добијв заједничке границе са Аустро-Угарском. И да би оправдала свој савез са, централним силама, она је нстакла нову теорију о свок монголско - татарском пореклу. Било би непојмљиво говорити о територнјалним уступцима Бугарској.«
НА БАЛКАНСКОМ ФРОНТУ Комивике Савезничких армија на Истоку
Солун. —У Албанији, и поред страшне кише, француске су _трупе на предовале, упркос огромних тешкоћа, које је природа зешље иставила њи-
коЈе су ушле у Бугарску, на првом месту биле принуђене, да штите аустроугарске војне и дипломатске мисије. Амстердам. — Бивши бугарски генсралисим, фенерал Жеков, за време свог боравка у Бечу, дао је ове изјаве дописнику »Берлинер Тагеблата»: »Бугарски пораз у Маћедонији треба у првом реду приписати тешкоћама око снабдевања. Али одлука, коју је донео Малинов, гора је од војничког пораза.
кутуЈу питање ппедтога за МК Р. Ј е Р знају, дп је помоћ, коју Бсрлин обећапа, веома проблематичиа.С чруге странс они увиђају опа сност која им прети од скорог даљег насл паи са везничких трупа н 1 Балкану и од енглеских побе да у Палестини.
СУБИШЕ ЈЕ ДОЦНАН
мије. Номачкн шилатаризам потпуно ћемо срушити’« СТАЊЕ У НЕКАЧКОЈ Амстердам. — Раније је објављивано о понећавању криминалних дела у Иемачкој. С/ање се тако погоршало. нарочиго у Минхену, да је војна команда у БаварскоЈ' одлучила, да се свако лицс које није си-
Деволи и Камаре, сам Р екао Малинову,
на путу Лин-Елбасан. У току ових бор би задобили смо стотину заробљеника. На осталом делу ховом наступању. фронта владало је Потискујући непри врло рђаво време
] ате љске заштитнице, јако наоружане митраљезима, наше су трупе 22 септембра дошле до Д р и з е, у долини
у пределима, које држе наше трупе, раскаљавшипутеве и спречивши сваки рад савезничких авиатичара. У БУГАРСКОЈ
Берн. — Из Софије: Социјалистичка странка објавила је проглас, чије главне тачке гласе: »Социјалиетичка страпка енергично помаже владину одлуку о примирју и остаје вернд принципу логичног закључења мира. Осућује сваки анархистички пекрст, сматрајући да ћс се само иа тај начин одвратити сваки конфликт, опасан за независност Бугарске.* Странка тражи од
воЈске да остане Јака и да буде хладнокрвна. Позива бугарски народ, да брани уставне гарантије, пошто је уверена., да би свакидкт пјјотив мира и ових гарантија могао довссти земљу до потпуног расула Берн. — Бугарска агенција јавља, да се аграрна странка у Бугарокој, која је до сада била подвојена, обновила и рсшила, да ће употребити све мере да о-
да се )а не слажем са овом одлуком. Наши нам савезници шаљудоста појачања, да се успостави наш војнички положај. Ја сам јавио Хинденбургу и фон Арцу да ћу се вратити у Бугарску као војник и савезник.«
У ПАЛЕОТИНИ
Вашингтон. — »Њујорк Хералд« пише поводом оФанзиве за мар:запослено, а нс »Сувише је дсцкан! гурнгх прИХОДЗ ОДМа.Х Време је било да се го-^упосли па пољске равори омпруујулу 19141Д° ВС године. После реке кр- Ово је всћ почело да ви. коју.је Америка про-јсе примсњује. И незалила на бојном пољугпослене жбне упућују после свнју немдчких!се насилно исто тако дивљаштава и манпје за на ПОЉСКС радове. Слиуништавчњсм, ј е д и :• хјчне мере предузете су ствар.окојој се мозке го-,према свима Цаганима ворити, то је казна. Од-.којих има врло много говор, који Немачка у Немачкој.
ЗАПАДКИ ФРОНТ
Лондон. — Пемачки војни критичар Арден признаје у једиом чланку у »Берли ср Тсге блату« д.-ј :'иглеско-ослгијска офанзива на се-
и Биксшута простире се шума Хутхулст, која је била право утврћемо поље, ислрсилетсао зкицама в’начичкапо митраљезвма. И против свих ових препре-
верном сгктору садсм-јка, коЈв Је иагомвлала приничког фронта проуз- Р°Д» и непријатељ, јури-
Нема никакве проме не у општој ситуацији у Палестини и Сирији. Северно и западно од Дамаска енглеска ксњица чисти територију и задобила је у овом крају нових 15.000 заробљеника. У ТУРСКОЈ
Париз. — Према поузданим информацијама, изјаве, које је учинила турска влада после одлука ратног савета да ће Турска наставити рат, немају ведике ваашости, јер су нарочито објављене да би се спасла ситуација. држи ред у земљи и да о- Зна се врло добро, да
рокујв тсшку узпемп реност г.од Нсгаца. Исти критичар такође опажа, да је ситуација на сс-веро нсточном дслу француског фронта далеко од тога да будезад глљавајућ,. Париз. — У бвтци 10 септембра белгнјска је вој ска проби. а не: гп. фронт и постиг.-.а сј-Јјне успех-:. 1Дела је ова <}) пшдријска земља у овој гозишњој сезони прослрааа мочар. . Свуда потоци, гг.налп п.ш рупе направљене од грана та пуне су водс. Сс -. тога Немци су у овом г.ределу на• гомилали бетопирапе а-
шала је бслгијска војска са дивним на/.етом. Немци, взненаћони, попустили су на први ударац. Белгијска војска са великом хатрином у маневрисању, заузсвши прве положаје, иапредовала је нагло преплавл.ујући центре отпора, и тражећи свуда слабе стране, уништавајући елементе који су се олирали њиховсм наступању. Узалуд су Пемци иосле првог изнснађсња, покушавали да против нападима одби>у Белгнјанце и и бар да зауставе њихоио наи])едовање. Пошго су претрпсли крваве губп з
клоне и утврдали велики број мајура. Пемли су били принућеиа Пајзад, измећу Безиигс‘д- побегну га истоку, пз-
Ф Е Љ Т О Н
анри м вдан:
СТРАХ 01 СМРТИ
\У
За креме мога ћзковања у Латииском кварту ручавао сам и вечераиао обично у једној^ малој гостиоиици, на горњсм крају булевара Сен Мишел. Мећу свакодневним гостима бејах смотрио једног господина са дугим седим власима, бледа, нешто погурена, носсћи лсти као и зими оковратиик свога капута уздигнуто Он је по готову увек седао аа сто, који бешс према мени. И ако је био веома велика ћуталица и на опрези, чак и кад је секао мссо, ја ипак успсх да га натерам да проговори. Ја му сс бсјах свидео и по кадкад би ме назинао и својим цријатељем. Од њега дозпадох да има
педесет и девет година; да се зове Октав Мишо; даје удовац, без деце и да је имао ту срећу да ишви од своје реНте. Ја сам га вићао, увек сама, само у времсну ручка и всчере. Шегово блсдо и озбиљно лице одавало је неку болну забрипутост, вечити бол нске уву трашње обсесије. У неколико махова га бејах упитао да га што не тишти. Ко зна.^можда жене?... ...Зар ие V... Боже сачувај!... Повчане незгоде?...Још мање. — Онда, шта ! На то би питање увек у вукао главу у погнути оковратник свога зимског капута до посреди ушију, којс су бидс велике, беле и пљоснате, као од мерме
ра —и одговарао, дубоко уздахнувши: »Шта ћете!« Затим би ућутао, са укоченим погледом управљеп ма на који било предмет, са мислима изгубљсним у даљину. Једне вечсри кад изаћосмо заједно, он ме изненада упита: — Хоћете ли до мене на мали разговор? Ја примих ионуду. Он призва фијакср и даде му адресу, Јелисејска поља. Свс док смо се возкли ок не беше проговорио ни речице. Фијакер сс заустави пред једном веома лепом зградом на којој бсху гапци спуштеии. Пад једним
Ућосмо. Пошто смо се успели уз једне широке степенице и прошли кроз неколико соба, чији сам раскош у густој помрчини приметио по веома дебелим ћилимовима и густим и тешким завесама, које нас у пролазу удараху по лицу, ми се аауставимо прсд једиим вратима. Све дотле мс је водио, држећи ме за
пота одбије од њих. У ваздуху је владао неки узбућујући мирис прошлих времена. М овај човек се звао Мишо1 И он је ручавао само за три франка! Ја га почех јиосматрати. Више уваљен но што је ссдео у једној фотељи, блећи но обичио, без каг.и крви у лицу са очима дубоко усаћеним, овај~ме човек поче плаши-
руку. Он се заустави, упали лампу и пошто ме п 1’ 0 -' ти Покајах се скоро што пусти, он ми рече: »Ево, м дошао> (ј и ми даде руово је моја соба.« ! ком зиак да седнем крај Ја сс бејах запрепастио. ' њега . Изгледало ми је као да је. Затим, у немој тишини, дивиа и заноспа чаролија ме ћу овим затвореним вра18 века са својим кокетним тима, пе обзирући сс иа зидом грање V дрвета се ! и узбудљиви.м стилом, са сјнј, који насје окружавао, надвијаше а тихи повета- својом фриволном слобо- он поче говорити полако дом, управљала украшивањем ове собе. Тапети беху ишарани дивним увелим цветним гирлаидама, велика огледала и психе као да беху У очскивању жене, да проћс мимо њих и да се њена ле-
— То је свс због једнсј идеје, кој . се • садил: — покабујући прстом на] чело — која ни да мткне. Ту је непрестако. Затим се наже к мепи иј ухвативши м : за плећа он| ми прошапта једва чујној као да се стидео . војих ре- ( чи: »Боји- се см 1 « Ја уздрхгзх. Да би ми штоб 'Љ' иредставио страхок :м значај ОВИХ рсчн ОИ •' 110 Ч СТ IIдирајући сваку реч: »Бојим.. . се. . смг т!.« сад 0 ц У -» уввћате ка-.о сак несрећаи?, Ово беше изговорно го-| она тово очај* о као доте, које' сс жили и трижи-ла га тсшимо. — Свршићс се —
рац њихао |е дивљу лозу, која беше обавијена око балкона. Всома зачућен, ја сс уеудих да га запитам: — 1'де смо то ми! — У мојој кући, беше кратак одговор.
необично тихо — Потребно је да неком поверим тајни узрок мојо туге. Всћ дуго и дуго година мој живот иије ништа друго до читав низ страховања. Погаћаге ли за што? Да Вам кажем....
— Иера?! ГЈа њен шакоПИС НС МО>. : III! '.О Ч. Г;‘Ти1 1Та баш за то татаЈ Разумљнво »...Знатс ли језаке драги прнјатељу?« — »Наравно — ја знам да исујс.м на св иа језпцнма иа свсту - ја сам знате шофер!« Сдзка у будунноста »Тиоја брв; -с -.ка нс
се ваљда зоунити противразлозима државног ту-
»1>ог.е са уваЈ с ПјСго 1 а п_, касна
ШАЛД \\ Д Одговапајућа улога — Шта радитс. то децо? — Играмо со, тага, док тора! Ја прехледам, а 1>е ра пишс рецсиг!
Заслужо Ои: жЛепом -1 је тч д .: , т ћинство! Хчео сам даачс да очисгим флеку. на ту ц у кући 11 . Ј с. . 11 зина! Она: »Тако ти и , еба Кад стм те ја молмлг, д. ми ..а роћеп даи куик ш , томобнл, ти ниси хтео!«