Narod
БРОЈ 412.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Наро д« излази сваког дана по подне.
Штампарија се налази у улици Коломбо број б.
В л а с н и к КРСТА Д>. МИЈ1ЕТИЋ
СОЛУН, НЕДЕЉА 30 СЕПТЕМБАР РЛ8 ГОД.
ГОДИПА И.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра^ају. Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број 6.
*■ —
ма овој, инспирисана свешћу о скором иоразу Немачке. Исмејава изјаву нове владе по принципа за чије се о- К0 Ј°Ј ова тв РДи да је Немачка демократизована, чинећи примедбу о томе да је кајзер у ма да подељени тран-|”^ јој ар0 “' 1амациЈв воЈ ' шејама и непролазним °“ ° т вотв « ао ово ^ 1 аукторитет и изЈављуЈе да само безусловна ка-
стварење пролило море крви. Ти племенити борци,
Питање Аустрије, после пораза Бугарске, само се по себи ставља на дневни ред. Аустрија нас двојако интересује, и као непријатељ, који је окупирао делове Србије, и као држава на чијим рушевина- бу> јеД ни у'заје^ници ма треоа да се створи са својом слободном слободна држава Срба, бра - ком ; а други Д ; в Р°Узр°ковача рата моХрвата иСловензца.А- 1Т ‘шкимоопствомиппп Гу бити основа за за мира а један мора
границама, с подједнаком ћ^лнм 1 1 5 ';пи т улација Немачко
и кажњавање постдамских
Јапан потписали тајни уговор, из основа су неистините. ОнетребаЈУ У циљу пропаганде, да створе несугласице ме1зу Савезницима. Дејство ове последње вести бике исто тако ништавно као што је грубо. Сједишене Држове нису никада закључивале, нити Те закључи вати тајне уговорс«.
слободном дру ги .тешким ропством и под ди како задовољсњу о- сеиком аустриских ие-1 “ еље бздва интереса треба1 ш .- г 1 °Д услова за ово да преиоди порав, то! <Ј™ма дру.им припа-; бв1в 0 « В0ВЉ0ЉВ с Је та претходна акцВЈа да прианаље рад под - 1 "«»■’“ «а».с:.ио сада и актуелна. иетих мука и патњи и Р ! Д .. В0 . ВР Л Ј‘. Ј, _ л ° и _ р .***' Паше трупе и савез-јотпорне истрајности, као што и првима рад
ничке врше предано и’
храоро све што је потребно да се у том циљу учипи споља. Узалудни напори удолини Мораве, које чине аустријске и немачке трупе неБе ниуколико моћи да омету досу ђени удар Аустрији на њеним јужним границама; а пошто се дађе до Са-
својих херо]ских дела... Југословенски пукови пронели су славу своју широм целог света и њоме обасјали и опустошена поља наше намучене Србије. И док се на о в о I ‘ страни бије крвава битјка, — дотле као одјек
ве и Дунава први ингерес — ослобо-ђење Србије, каозадовољен, ис-
ратних поклича, као од сев крвавих бајонета, заоне јасно и оштро у-
ие имаовине и нсплате свију оштета проузрочованих, у чему се сла зку и други листови, тра жи се тгко1)е, да Немач ка буде предата суду Савезника као и вели ки злочинцн овога рата рачунајући и самог кајзера и још других пет сготииа, као и то да Немачкој не треба вратити њене колоноје ии под којим околностима. У ФАЗИ РАСПАДАЊА Цирих. — Из Бсча: 1имччки социјалистички посланици изгласалн су резолуцију, којом 'I раже федерализам на тој основи, што ће се ујединити све немачке провинције у једну немачко аустријску држав)', која би уредила својс потребе према својим односима са осталим народима Аустријс и саЛемач ком. Реаолуцијом сс призпаје словенским народима Лопдон. — Јављају о, и 1’умунима из Аустрије другим важнпм вапре п Р аВ0 ма самоопредељење, довашима савезвичкнхД *• ловсмима ј° ш и право армија од, псточпо од! да ство Р с СВ0 Ј е народне Лдаса на северу, до Ар- ДР жаве » искд»учуј) Ки изтога сваки немачки крај. Али све го у границама Аус-
ЗАПАДНИ ФРОНТ
гоне, на југу. Енглезн и Американци јако притискују и гоне узастопце непријатеља на Фронту од 32 километра псточно од 1 ХннденбЈ г ргове линије Камбре-Сен Кантен. Французи напредују од Ене до Аргоне и споји-ј ли су се са америчким Немачкој не тре- трупама, које такође
чезава Поед нае и Н а’1 С Р ед Ра Ј хс Р ата Р ечи ДР* „ г ' Р д 0 јКорошеца; »Ни једна еИСТа -^ук-ка сила не може . Д, У свој ( - В0 Ј°ј; више разделити Сло ОбИМНОСТИ ВОЈНИЧКОЈ И1 1 - ~
венце, Хрвате и Србе.
политичко, питање о, Ма шта сс урадилоонп рушењу Аустрије, што 4 се ујединнш!...« значи, у исто време, и ЈЈ
ослобсђење у њој поробљених народа.
Са таквом вером,\рањени толиким жртва. ма, са истрајнопхку коћолико Је то питањеј- по6Ијуј р Ј у - п Ј мо11 самоиикло и већ Дозре- Ј ших В Ј ЛИ / ИХ савез . ло за дефинитивно ре-( кика ИЗВ р ШИ -],емо вешење није потреоио на-| лик0 ‘ азорења Ау . глашавати. Оно има, ије> и | ' тад Ј 4е П Ј 0 својих бораца и с 1 е Д-' речима Станека, шефа не и с друге стране в -ј свих чешких странака, устриских граница. А- ца р ушС винама Аустрипостолска преданост бо-к “ф ИЈУМ ф оват Ј сЦ. раца, и проливена крв - 1 ЈЈ ’ и мастило увериЛи су све оне, који данас деле судбину света, да је питање слободе и самосталности словенс ких народа уАустрији,
бода и дсмократија«^
ДРЖАЊЕ ЕНГЛЕСКЕ
Лондон. — Лондонска штампа једнодушно и неуморно одбкја понуду питање правде, питање'мира коју је учинио оних високихморалних^канцелар, која је, пре
ТАЈНИ УГ0В0РИ Вашингтон. — Министар спољних послова Лансинг дао је следеку изјаву: »Вести које круже по Европи и у којима се тврди да су Енглеска и
трије. »Ако Југословени и Чеси одбију да преговарају па овој основвци — закључује резолуција — изјављујемо да ће се немачки народ у Аустрији одупреги свим средствима свакој одлуци донетој без његова у чешћа у погледу немачког дри:авног права, била та одлука акт државне власти или наметнута мачем страног завојевача. Према сваком покушају ове врсте, немачки народ у Аустрији 1употребиће неограничено
ношку да говоримо то је она, која говори о потребном времену за осигурање победе. Због тога баш треба да се сетимо, да ово није обичан рат, већ рат великих и малих народа, који се боре, не ради завојевања, веЕ у име принципа. »Све шго се може рећи за сада, то је, да треба да будемо радосни због успеха који смо постигли; да нстреба да умњииме наш напор, веФ да га конценгришемо тако да наша победа осигура трајан мир, без кога би сва трагедија овога р а т а била узалудна.«
брзо напредују. Непријатељ напушта и Шкен де Дам и спрема се на евакуацију Лаона. Л о н д о п. — Критичар »Вестминстер Газет« мнсли да ке Немци извршити по-Јправо самоопредељеша и влачеље таквих обима, које^извојеваке га свим средсе није до сада још видело. ствима« Зависике од хитрнне саве ничких команданата, да то понлачење претворе у расуло немачке војске.
ОПАДАЊЕМОРАЛА Амстердам. — Дописник »Телеграфа« са источног фронта јавља: Последњи транспорти аустроугарских трупа не заустављају сс ни на једној станици у Немачкој, веТ само на отвореној прузи. Изгледа да су на опрези према овим трупама, и теже, да их потпуно одвоје од спољњегсвета, како не би сазнали гдс иду. Шта више, сви војници за време путовања морају остати у вагонима, а прозори се затварају при проласку кроз железничке станице. У АУСТРИЈИ Цирих. — И опет је за-. Цирих. — Описујући бугрмео чсшки првак Станек рне сцене, које су се де-
НА ВАЛКАНСКОМ ФРОНТУ Коминнке Савезннчких армија иа Истоку
Настазљајући гоњење аустроугар ских јединица, које су журно биле по слате да зауставе њихоео надирање, сља ' П оказ}’ју, да наш
САМО П0БЕД0М Лондон. — Командант цслокупне енглес!кс војске Робе])тсон изјавио је приликом о|тварања официрског клуба у Лидсу следеЕе: »ДогаЈјаји који су сс одиграли последњих не
српске су трупе после јаких борби, својиле у вече 27 септембра висове ушно од Ниша. Задобиле су заробљеника као и 4 аубице од 150 м.м. и 2 пољска топа. Француске трупе заузеле Призрен. На осталом делу фронта ништа в а ж н о.
напор почиње да се осека. То још нс значи, да смо добил рат, али указује, да се пораз Немаца почиње да оцртава, што јесамопред знак за задовол>авајуЕи мир. »Једина тачка о којој не можемо са сигур-
у аустрвЈском парламенту. Он је измећу осталога рскао : »Врхунац страшног рата век смо прешли. Пеминован је .свршетак, који су Чехословаци предвикали.Историја води у пропаст оне који су то заслужили. Сви народи, који љубе мир и елободу, ујединили су се да одбаце и за свагда учине нешкодљивим немачки дух, ннкарнацију аутократије и милигаризма. Предвић ал ° се ма к °ј°ј ке страни бити коначна победа. Када су Чеси тражили, да узму учешка у преговорима у Брест Литовском, 11емци су им запрегили вешалима. Али сад ке чешки представници учествовагн на великим преговорнма. Не Чеси из Аустрије, век представници чехословачких дивизија, са којима ке се морати да разговара о чешком питању. Заслуга је ових организација што Француска није још вишс опљачкаиа од немачких трупа и што Париз, срцс Француске, и Кале нису постали плен 11емаца.« силе у аустриЈском парламенту, »Локал Анцајгер« пише: »Кадд је председник министарског савета у свом говору истакао савез са Пемачком и немачку лојалносг, насгала је ведика бура на чешким клупама. Чех Калина је викао: »Доле Немачка! Доле Кајзер! а Соукуп је довикнуо: »Немачка је опљачкала целу Европу!« Калина је добацио Хусареку: »Ви сте робови Хоенцолорна и Берлила! Немци немају више савезника, ни меку Турцима.« Цирих. — Шефопи Чеха, Југословена и Пољака у аустријском пар • ламенту упутили су заједнички један телеграм одобравања политичарима изјугословенских земаља, који су знали да смсло пред Тисом понове своје националне аспирације. »Поносимо се — завршава се телеграм — што су наша брака, на начин достојан представника ра1)ајуке демократије и народне слободе, одго-
ф Е Љ Т 0 Н
МАНС Н АЛЕКСА ФИШЕР :
ПРАВО НАШТРАЈК имао прилично робе, ипак ;дукег м есеца могао рахат
Поеле ручка 20 априла 1!).., штампар Теноар, пуштајући густе димове из своје цигаре, баци и пехотице поглед на свој отворени дневник. Чинило се, да му није било најпријатније. Релативно велика сума новаца улазила је свакога дапа у његову касу, али, на вељу жалост, већи део је одмах одлазио радницима. 20 априла, примањс франакл .... надница радницима 27 априла, примање франака .... надница радницима 2К априла, приман.е франака .... надница радиицима
100 70 100 70 07 70
И ако јс на сховаришгу
»Другови, тражитс осмоминутни дан. 11а полеђини истсга Теноара отпоче рачуиати. Помножи 100 франака са 30 дана. Збир му је јасно говорио. да би и
је премишљао како бн би-ј П р е д ати на чување Парод ло, да бар за цигло један; но ј Банци 3000 франака, месец сведе на минимумјни више ни мап.е. трошкове око свог радног особља. Но убрзо увидс, да нс би никада имао срца да изнеиада остпви без зкраде и хлеба 12 наљаних људи са женама и децом. При спе.ч том науми, да и;; чистог љубопитства пзрачуна суму, коју би оставио на сграну, кад би сте:ао срцс и извршио оно о чему је премиш.љао.
Као сваког јутра, тако и 30 априла, шегрт почисги радионицу шгампарије Тсноар. Ледно парЧснце харгије привуче његову пажњу, ои се саже и дохвати га. < једне стране углсда цифрсју исписане оловком 100 пу- закуца га 30 =3000. Па ово и не вра та.
бјаву по пеколико пута. I Ви се шалите, драгм приОко 10 часова један ће.јатељу! 1а Пи ћете ме досе од п.их усудити да ре-јвести до баикротства!... Ви кне. Аох, камо лепе среке! кете појми ги, конкуренциАла би то била уживација! ја са стране и...
двостручила, тако је могао Али, ништа не мари. Првог маја идуће године, наша
Кад би заиста од сад радили само 8 минута дневно. Око једног сата изјави други: »Опо је да те Бог сачува од ране зоре, па све до мрка мрака човек Бирајте! пјјосто цркава на послу! Око -1 часа промрља треки: Тако ми свега на свету пропашкемо! Онај ке иас рад упропастити. Кад су се загварале радионице, најстаријирадник штам пар ији »Тс иоар« на каицсларијска
— Газда, ја нисам дошао да преговарам. Или кете нристати на овај наш предлог или га одбитн. Осмоминутпи рад, или шграјк!
обрати пажњу, већ отпоче Прсд њиме на ‘столу лс-јчитати иолећину на којој јатсл.у.. жалоје једно парче хар-је стајало: »Другови, тра- - 1 азда.. тије. Беше то рачун једне'жите од сада осмоминуши иорумбине испослатс ире рад!« У намери, да сс на10 месеци Савезу Ујсдип.с-Чиали. ои залепи ту дедуни.\ Гадника. С јсдае шра-љицу о зид. мола ДСВС1 нс тога листика бсшс ис-.часова присшгоше радмиписано великим словима:.ци и почешс чита.и ову о-
Слободно, драги при-
како да кажем... ја и другови смо се решили да од сад че радимо нише од 8 мииута днсвно. 8 мкнута! узвикиу го
Сутра дан и осталих дана господип Теонар забележи у свој днсвник следсћи биланс: 1. мај примнн.е франака .... надница радиицима 2. мај примање франака .... 207 надница радницима 3. мај примање франака .... 210 надница радпицима 1 јуна госиодин Теноар одс у банку. Услсд радиичког штрај-
сподин Теноар.* 8 минута!,ка цеиа роби се бсшс у-
положити у банку на своЈе име 0.000 франака. Стовариште му беше гогово исцрпљено. При повратку куки, срсте код своје капије најстаријег радника — Добар дан, пријатељу, ослови га љубазно 1еиоар. 11е могу да пропустим, а да Вам не кажем, да вам погпуно одобравам на снергији, коју сте показали у шграјку. Го је, вере ми, диван предзнак за будуће социјалнс тражбине, алиипак за то мишљења сам, да пам више нишга не стоји па путу, да отпочнете рад на својим машинама. Један сат доцније другсви наставише посао у штампарији »Теноар« Ставивши у покрет ма шипе, они су само одмахивати главнма и гонорили: — Овога пута нам се из мигољи осмоминутии дан
пооеда Је сигурна
ШАЛА И ЗШВА Неразумљиво јој је Млада жена: »Али Стево, пре иего што смо се узели,. говорио си, да кеш ме на рукама носити, а сада ти јс тешко, да носиш неколико пакста!« По заслузн Он: »Шта то значи!? 11и капи бензииа у кући, да бих могао очистти флеку на капуту«. Она: »То си и заслужно! — Кад сам те молила, да ми купиш аутОмобил, ти си одбио, а да го ниси у1 ИНПО имао би бензина!« * Госп.: »Ви сте сигурно члан аитиалкохоличарског друштва!« Кафеција: »Шта-а-а-а? Ја-а?« Госп.: »Ја сам то всровао но томс, што чашс с пивом до пола пуните!«