Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

династије као и за поседе, који су дарозвани туђинцима за услуге учињене Хашпсбурговцима, а нису до сада прешли у туђе руке. Првенство при деоби земље имају »инвалиди, удовице и сирочад ратника, војници и добровољци, који су се борили за ослобођење и уједињење Орба, Хрвата и Словенаца« (8 ој. али није речено, којим редом о иде првенство. Ради осигурања експропријације великих поседа изречене у 55 9 и:10 Претходних одредаба, забрањено је, уредбом од 21/7 1919, отуђивање земљишних поседа, који су у смислу исте уредбе долазили »под удар« А. Р., премашајући максимум, уосталом веома Daзличит за поједине крајеве (50—500 ха). Отуђивање је забрањено | »било каквим правним пословима међу живима, па и путем јавних, добровољних или овршних дражби, ако тога не дозволи министар за Атрарну Реформу«. Исто се тако забрањује оптерећивање оваквих земљишта, осим због дужних пореза и других јавних дажбина (чл. 1). Забрана отуђивања и оптерећивања имала је бити грунтовно обележена, т. BB. аграрнореформни секвестар приватних поседа. Из разлога, производно-техничких, социјалних и других (чл. 7) може министар за А. Р. ослободити од забране т. ј. »дићи секвестар« у извесним траницама. Над великим поседима »под ударом« установљен је (уредба 95/2 1920, ван снаге стављена 3/9 1920) сталан надзор и »по потреби« и државна управа, (т. зв. комесари на имањима »под ударом«). Уредбе, наредбе и расписи низали су се, час су постављани једни час други принципи и норме за. решавање појединих питања при експроприсању, деоби, колонизацији. уредба од 3/9 1920 (бр. 14, 140) о издавању »под-ударних« земљишта у четворотодиш-

њи, принудни закуп. — Чл. 42 и 43 Ви-·

довданског Устава гарантује да провизоријум А. Р. неће бити прелаз у стање пре уједињења и Претходних Одредаба. Тим се

члановима утврђују, и то делом поновно,

основна, начела, наше А. Р. : До сада (крај 1924) није поднесен Скуп-

штини законски предлог за коначно реша-:

вање питања А. Р. Израђено је неколико нацрта (Крсте Милетића, Ј. Лалошевића, Д. Гргиног), који се веома разликују у два најважнија питања, о условима одузимања, земље (накнада) и о условима давања земље (откуп).

До сада (1919—1994) је извођење А. Р. организовано овако: На врху за целу земљу стоји Министарство за А. Р., а у Војводини, Хрватској и Славонији и Оловеначкој саветодавна месна аграрна заступства или одбори од представника »интересената А. Р.« т. ј. беземљаша, малих, средњих и великих поседника. органи А. Р. су: Обласне аграрне дирекције (Нови Сад, Загреб, Љубљана, Сарајево, Оплит, Скопље), разни главни и обични аграрни повереници са знатном

Најважнија је. међу осталима ·

Извршни '

АГРАРНА РЕФОРМА |

дискреционом влашћу у погледу остављања поседницима и преко максимума (»узорна, добра«, специјалне културе, и др) и жупаниски аграрни уреди, као прва инстанција sa сва једноставнија ~ питања. »Атрарни повереници« су органи из доба пре установљавања Министарства за А. Р. (дакле пре 192/2 1920) докле су агенда А. Р. спадала у надлежност Министарства Социјалне Политике. Али су та повереништва деловала и даље, као нижестепени органи аграрних дирекција. Дирекције и жупаниски аграрни уреди израђивали су норме, по којима се имала делити земља на њиховом подручју прво у принудни једногодишњи (1919), затим у принудни четворогодишњи закуп (1920). Они су иза-. шиљали комисије за вршење деобе и за безбројне ревизије тих деоба. — У циљу што лакшег спровођења задатака А. Р. основане су и задруге интересената А. Р. т. зв. Аграрне заједнице.

После четири и по године рада објавило је Министарство за А. Р. августа 1924 податке O деоби земљишта по Уредбама од 3 и 16/9 1920. Подаци се односе на области аграрне дирекције у Љубљани, Загребу и Београду (на коју је пренесен делокруг бивше новосадске). Тај извештај гласи: »Прегледом и великих и средњих поседа, утврдило се, да у нашој држави има укупно 802 велика поседника. Највише у Војводини (великих поседа — преко 1000 јутара — :276. и средњих — 500—1000 EK. јутара — 205); на Оловеначку долазе 240 (шумски), а на Хрватску 173 велика поcena. 'Од укупног броја поседника 380 су страни поданици. Целокупна површина свих поседа, који су потпали под А. Р. износи у катастралним јутрима: зиратне земље 875.823, шуме 770.329, остало 386.282 — укупно 92,032.434.. Џовршина зиратне земље страних поседника износи 481.938 јутара. — Решењима појединих аграрних дирекција раздељено је од тога: 1. месној сиротињи на 184.132 породице 352.466 јутара; 2. добровољцима, домаћим Ha 6.256 породица. 47.823 јутра и страних (т. ј. из других крајева) на 11.637 породица, 99.301

јутро; 3. колонистима домаћим на 1242 по-

родице 11.487 јутара и страним на 2195 породица 18.494 јутра. Укупно 205.469 породице добиле су од великих поседа 599.571 јутро земље за обрађивање. IIpoцент одвојене зиратне земље износи дакле, 60.5%. Највише земље подељено је у Војводини: 335.708 јутара. — У Јужној Орбији, у окрузима метохијском, звечанском, косовском, ~ скопском, – кумановском, ти-

'квешком, брегалничком и битољском било

је такође аграрно-техничких послова. Тамо је ограничено 62.991, а премерено 42.825 хектара зиратне земље. На површини од 47.435 хектара насељено је 5650 породица,

"од којих су 468 староседеоци. У тим насе-

љима подигнуто је укупно 1706 кућа, ва које се зна. Има још места, из којих нема података. — Према томе је у целој

o) —