Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
Мариндолци и Бојанчани (550 душа) остали су православни до данас. Физичке особине проучавао је Н. Жупанић и нашао: просечна висина узраста 1.726 мм једнака висини Босанаца; обим главе 562 мм, физиогномска висина лица 178 мм, ширина лица (отстојање јагодичних костију) 115 мм, висина носа 51:7 мм, ширина носа 33 мм, елевација носа 193 мм, ширина усног прореза 575 мм, index серћа!. (облик главе) код дечака од 6—7 година, 86'20, од 8—9 година, 86:10, од 11 TOдина 86:36, од 12 година 85:85, од 15 година 86:50,, одрасли мушки 85:97. Боја очију: модра (40:28%), смеђе-модра. (5:24%), модро - смеђа – (13:81%), — отворено - смеђа (4:29%). Кестењава боја очне дужице разних тонова апсолутно превлађује са 60% над осталим бојама заједно. Дечаци. од свих група од 7—16 година показују исту хипербрахикефалију као и одрасли мушкарци преко 20 година; зато већ рано остаје константан однос између уздужног и попречног дијаметра можђанског оклопа
и вко расту тодинама ове две дименсије. ·
и Мариндолци показују исте расне · особине као и Босанци и Херцеговци, што је и природно, јер су. и регионално истог порекла.
Литература: Радослав · Лопашић, Жумберак (Вијенац, 12, 1880); H. Жупанић, Жумберчани и Мариндолци (1919); А. Ивић, Из прошлости Срба Жумберчана (Споменик, 49, 1993); P, Skok, Mundartliches aus Žumberak [Sichelburg, Archiv fiir slav, Philološie, 22, 1911),
Н. Жупанић.
ЖУПА. 1. Долина у Далмацији (талијански Ма! а: Вгепо), од Дубровника 6 км к југоистоку, уз друм у Цавтат. Разликује се: Горња А. Бргатом од запада, а Малаштицом (626 м) од истока ограђена ко-
тлина, која допире до жупских млина, и.
Доња Ж., приморски крај, који се даље к југу наставља и код Обода недалеко од Цавтата прелази у Конавле. Г. Ж. запрема, 16 км“, лепо је обрађена (њиве, вртови, виногради) и густо насељена (150 становника на км“). Знатнија су насеља Петрача, Чибача и Челопеци. Д. Ж. истиче се погледом на отворено море.
2. Грбаљ, највећа долина у Боки Которској. Њом пролази друм Котор—Будва. Врло је родна, понајвише кукурузом, али на рђаву је гласу због маларије, коју разноси врста комарада. Ј. И-н.
3. Област у Босни, око горње Укрине и реке Усоре, М. Ф.
4. У Крушевачкој Области. В. Крушевачка Област.
5. 8. Административна подела.
ЖУПА (ВЕЛИКА И МАЛА), планинске жупе у долини Лима, у Јужној Србији, у Ужичкој Области. М. Ж. је део средњевековне жупе Црна стена, непосредно
око Лима, више Пријепоља. А В. Ж. је
ЖУПАНИЋ
северно од ове, на левој страни Лима, и у средњевековно доба звала се Овјезд. У ·
·В. Ж. има и данас село Звјезд, око реке.
Звјезданке. Отара жупа Звјезд је свакако, као и новија B. Ж., захватала цео слив реке Сељачнице, до ушћа јој. у Лим, код Пријепоља. :
Литература: до 258.
ЖУПА НИКШИЋСКА, племе у Црној Гори, источно од Никшића, Има 825 домова са. 12 села, од којих су највећа Кута, Заград, Ливеровићи, Мораково и Бршно. Насеља су јој у котлини, издуженој у правцу исток-запад, и кроз њу тече река Грачаница. Северни део захватају, планина племенска, где су добре испаше, увала Лукавица и зараван Коњско. — Ж. се у записима из половине 17 века помиње под именом Жупа Заградска. У њој се развило старо племе Никшићи. Давно су расељена од Турака насеља овог некад јаког племена, која су била у Никшићском пољу, а очувала су се у Ж. Поред нешто старинаца и досељеника Никшићи су у њој у већини. Олаве Ов. Луку. Од старине су се истакла браства Бојовићи, Николићи и Ђоковићи. Поред Грачанице је манастир (Ов. Луке, некад врло знаменит. Главна привреда је у земљорадњи и сточарству. Рађају шљиве, крушке и јабуке. Лети су становници са стоком у планини. Ж. је богата шумом; дрва за гориво носе се на коњима на пазар у Никшић, а израЂују се и греде и даске. У Ж. се налазе и. незнатне количине пирита и дрвеног угља. Колским путем је везана са Никшићем. Побунила се. против Турака 1853 и спојила са Црном Гором. · LM. If.
ЖУПАН. В. Административна подела.
ЖУПАН ФРАЊО (1784, Беловар — 1847, Загреб). Преузео је књижару Фр. Милера (МаПег) 1808. 1826 прекупио је бившу Новоселову књижару, коју је основао бискуп М. Врховац. Овако ојачан преузео је као једини Хрват књижар у Загребу борбу против поплаве немачких књига. 1835/87 штампао је у својој штампарији прве хрватске новине, Народне Новине, и Даницу Љ. Гаја и уједно је био издавач илирских песника и писаца. 1847 преузели су посао синови Лавослав и Људевит, а од њих касније Л. Хартман, В. Пр.
ЖУПАНИЈА. БВ. Административна подела. ЖУПАНИЋ НИНО ДР., национални радник, етнолог, историк и политичар (1/12 1876, Грибље, на Купи). Ж. је учио основну школу у Подземљу (1884—1887), грађанску
Насеља, 1 (1902), 957 B. P.
школу и гимназију у Новом Месту (1887 до 1897), правни и философски
акултет са докторатом у Бечу (1898—1903), антропологију код Ј. Ранке-а, у Минхену (1904 до 1905), антрополошки практикум код професора Шлалинхауфена у Цириху и про-
— 755 — :