Narodna milicija

WVIFVIIIFIHIIF КА MMF 2. ЈАДНИ

Народни милиционар мора бити свестан да чувајући своје здравље, чува не само спокојство и срећу своју и свог порода, него и доприноси служби и користи својој отаџбини и друштву уопште. Познавање хигијенских прописа спада и у службену дужност народног милиционара.

С обзиром на околност да народни милиционар по природи своје службе, залази у најудаљеније колибе и најзабаченија места, он, ако је иоле упућен у науку о чувању здравља, може корисно послужити и дотичном становништву својим другарским саветима, па често и наређењима када буде потребно.

Хигијена (наука о чувању здравља) је данас толико разви-

потпуковник, др. МОМИР ДАМЈАНОВИЋ

јена, да је постала општа потреба човечанства и да обухвата све појаве људског живота. Појам хигијене постао је уско везан са појмом културе.

У задатак хигијене спада изучавање узрока и околности које изазивају болести, као и начин и сретства како да се то спречи, тј. да до болести и не дође. Народна изрека и научна истина веле, да је важније и боље болест спречити, него лечити.

С обзиром на горе речено, јасно је да је потреба и дужност народних милиционара да се заинтересују за упознавање са науком о чувању здравља-хигијеном.

О ПЕГАВОМ ТИФУСУ

Пегави тифус је тешка болест, која је добила име по пегама, (оспи) на кожи болесника.

У стара времена, када се није знало како се ова болест преноси и шири, пегавац је узимао огромне размере и косио народе, а нарочито се то догађало у ратовима, јер је пегавац био редован пратиоц свих ратова.

Најважније је знати да се болест преноси путем вашљивости — где нема вашљивости нема ни пегавог тифуса. Пегавац се преноси на тај начин што ваш (уш), која живи на човеку, хранећи се усиса крв од болесника, а у крви болесника петавичара налазе се заразне клице које изазивају пегавац. Потом се ове клице у телу вашију развијају тако да дотична ваш, кроз неколико дана, постане инфекциозна и кад пређе на здравог човека, услед чега се кожа рашчеше и тако заразне клице уђу у човека. Ако се на кожи, која је због свраба очешана, згњечи заражена ваш, може се човек и тако заразити пегавцем.

Зима је најпогоднија за ширење пегавца, зато што се услед хладноће људи више скупљају и живе у кућама и мањим просторијама, те се тако ваш лакше преноси.

Под неповољним хигијенским приликама шири се пега-

вац, зато треба обратити особиту пажњу на чистову. заштита од пегавца са сигурношћу може се постићи утамањивањем вашију (депедикулација). Неупућени често мисле да је најлакше уништити ваши из одела и хаљина кад ове изнесу зими напоље да се „смрзну“, међутим треба знати да ваши подносе добро ниске температуре, а много теже подносе високе. Код ниске температуре испод 160 развијање вашију престаје, али се оно настави чим се температура попне. За убијање вашију најооље је одећу искувати у врелој води, а одећа која се не може кувати због квара, може се очистити од вашију на пр.: помоћу „Џартизанског бурета“ или казана за печење ракије, ако нема дизенфекционог апарата или суве коморе.

баши се могу успешно и лако уништити прашком званим Неоцид (или Ди-ди-Ти). млада се овим прашком запраши тело и руоље дејство траје око две недеље. зато време свака ваш, која дође на место запрашено леоцидом угине у року од 2+= . о 48 часова.

Овде ћемо нешто рећи о току и знацима ове тешке болести, али одмах треса напоменути да има случајева где ни лекар не може орзо ни лако да утврди ову болест. Милиционару спада у дужност, да преко своје јединице пријави здравственом отсеку надлежног среског одоора сваки случај који је сумњив на заразно обољење и кад год примети да у једној кући или једном крају његовог рејона, оолује истовремено више особа.

Знаци и ток болести су ови: од како се човек зарази, па док се не појаве знаци болести прође 4—5 дана, а понекад и 10—12 дана, што зависи од јачине заразних клица и отпорности организма.

Мочетак болести почиње врло нагло. Болесник јако клоне, има језу, зиму, а температура се убрзо попне до 39% Болесник има болове у крстима и мишићима, покрети очију изазивају бол, а нарочито је јака главоооља. Болесник има суви кашаљ и убрзано дисање. Код болесника постоји несаница и душевна потиштеност од почетка до. краја болести. Болесник тромо отвара уста и дрхти му језик кад га исплази. Глас се код 6олесника промени и орапави. После 3—4 или 5—6 дана јављају се карактеристичне пеге, по којима је ова болест и добила име. Те су пеге црвене, величине сочива, а и ситније, и избијају доста брзо по мишицама, око пазуха, на подлактицама, најзад се изаспу по прсима, трбуху, ногама и рукама, па и по табанима и длановима. Лице је зажарено, али ових пега махом нема, на лицу ни на врату. Ако се прстом притисну, пеге изчезавају, а после дан два не ишчезавају, и постају тамне.

Оспа траје око недељу дана. Она постепено бива блеђа, док најзад не изчезне, а кожа болесника изгледа прљава.

· Болест траје 13 до 15 дана и телесна температура је врло висока око 400С.

Оспе на телу болесника од пегавог тифуса

· Душевна потиштеност која се јавља још на почетку болести прелази у теже поремећаје душевног стања, те зато треба те болеснике добро чувати, јер они често врше самоубиства или нападају своју најближу околину или беже и слично. Осим пега (оспе) овај тешки душевни поремећај важи као најкарактеристичнији знак пегавца.

Пегавичари необчино брзо и јако омршаве, када преболе онда имају незајажљив апетит и тада је дозвољено и потребно да се добро хране.

Има и лакших случајева оболења од пегавца, нарочито у крајевима где пегавац ендемично влада. У таквим случајевима изостају напред описани знаци.

Деца подносе пегавац много лакше него одрасли.

Ко преболи пегавац не може за више година поново оболети. -

Обично се мисли да такав болесник не може никада више оболети од пегавца, међутим познати су случајеви поновног оболења, али су та поновна оболења много лакша.

Код пегавца су врло честе разне "компликације, тј. надовезивање других болести, које су у многим случајевима узрок смрти. -

На крају понављамо: где нема вашију, нема ни ове опасне болести — пегавца.