Narodna milicija

ПЦ НИ

odbor, ministarstva i dr.). Na taj način diferenciramo opšte propise koje izdaju narodni odbori od onih akata koje izdaju upravni organi i koja se odnose na, pojedine slučajeve (riješenje).

Vrste odluka. Odluke mogu biti raznovrsne po svojoj sadržini. Tako imamo sledeće odluke: statut narodnog odbora, poslovnik narodnog odbora, odluka o budžetu, o privrodnom planu, odluke kojima se propisuju kazne za prekršaje, kao i druge vrste odluka kojima se donose opšti propisi.

li. Akti izvršnih odbora narodnih odbora

Radi ostvarenja funkcija i zadataka koje izvršni odbori imaju kao izvršni organi narodnih odbora, kako po pitanjima lokalnog tako i opšteg značaja, mora se izvršnim odborima priznati pravo na donošenje propisa za, izvršenje odluka, naredaba i uputstava, narodnog odbora kao i propisa viših organa, državne vlasti i drŽžavne uprave.

Akti koje donose izvršni odbori.su: naredbe, uputstva, i riješenja. Izvršni odbori ni u kom slučaju ne mogu da donose odluke. Akte-u formi odluka, kako smo vidjeli donose samo narodni odbori.

Naredbe. Izvršni odbor donosi obavezne naredbe opšteg značaja u cilju sprovođenja, odluka SVOO narodnog odbora, kao i na osnovu ovlašćenja u zakonu i drugim , propisima, viših državnih organa. Kakve naredbe može donositi izvršni odbor? Navešćemo kao primjer naredbu izvršnog narodnog odbora radi izvršenja, odluke narodnog odbora, o održavanju čistoće, kojom se naredbom propisuje da se u gradskim dvorištima mora držati smeće u 2za8ivorenim kantama. Drugi primjer naredbe donijete na, osnovu

Мајор ВЕЉКО ТОМИЋ

ovlašćenja iz zakona i propisa viših organa bila bi naredba o oišćenju snijega sa trotoara itd. Izvršni odbori mogu prema izloženom donositi naredbe na osnovu ovlašćenja u zakonu i propi-

sima viših organa ili na osnovu odluke svog narodnog odbora.

Uputstva. U pogledu uputstava, kao aka{a, izvršnog odbora važe iste karakteristike kao i za uputstva, narodnih odbora. Jasno je da uputstva izvršnih odbora mogu biti upućena, samo izvršnim odborima, nižih narodnih ·odbora kao i organizacionim jedinicama, samog izvršnog odbora i nižih izvršnih odbora.

Riješenje. Svi zaključei izvršnog odbora ukoliko nisu naredbe i uputstva donose se u obliku riješenja. Riješenja, su akti kojima, se riješavaju pojedinačni slučajevi i koja se odnose na određena lica i ustanove. Drugim riječima to su oni akti kojima, se zakonski i drugi propisi primjenjuju na konkretne slučaje. Posebnu kafegoriju sačinjavaju riješenja, u administrativno kaznenom postupku.

Naredbe, uputstva kao i riješenja, iz svoje nadležnosti izvršni odbori donose na svojoj sjednici većinom glasova svih svojih članova.

Naredbe, uputstva, i riješenja izvršnih odbora potpisuju prefsjednik i sekrefar.

Među aktima izvršnih odbora narodnih odbora posebno treba pomenuti poslovnik izvršnog odbora, koji sebi propisuje sam izvršni odbor. |

Poslovnik sadrži odredbe o radu izvršnog odbora, o sazivanju i održavanju sjednica, o rukovođenju sjednicama, o donošenju zaključaka itd. Poslovnik obavezuje samo članove izvršnog odbora ı ne podleže polvrdi narodnog odbora niti viših državnih organa.

СА ВИШЕ БРИГЕ И ОДГОВОРНОСТИ ПРИЛАЗИТИ ПРОБЛЕМИМА КУЛТУРНО - ПРОСВЕТНОГ

И ПОЛИТИЧКОГ РАДА У НАРОДНОЈ МИЛИЦИЈИ

Кров цео период Народноослободилачке борбе, кад год је дозвољавала ситуација, па макар да се радило о једном сату или дану, посвећивала, се највећа пажња, стручном и идеолошкополитичком уздизању наших .борада. Прпило се је знање из материјала до кога се није лако долазило, а, марксистичколењинистичка литература, оно што се је имало, па била то штампана књига, новина, часопис или невешто преписани рукопис, чувана је као нешто најдраже да се не би оквасила, да не би пропала у неком борбеном окршају. Наши руководиоци нису жалили труда и напора, те су користећи сваки слободан тренутак преносили своја знања на другове борце и млађе руководиоце, како из области марксивма-лењинизма, тако и из војне науке и општег образовања. Отуда наш борац није био само добар ратник, него је из дана у дан све више и више постајао политички свестан и културан човек који је био у стању да правилно схвати сваку ситуацију.

Ова жеља за, знањем која је током борбе негована, и развијана, још више се је. распламсала после ослобођења, када су нагло повећане материјалне и друге могућности за, учење.

Народна, милиција, која се је развила из борачких партизанских стража, такође правилно је схватила важност учења. Пређени пут од ослобођења до данас обележен je видним успехом. Маса припадника Народне милиције, а нарочито њен руководећи кадар, прошла је кроз разне“ курсеве и школе у којима су стицали основна знања, Истина у овоме се није успело стопостотно, а није се ни могло успети, нарочито кад се узму у обзир специфични услови под којима су живели и радили нали другови, а од којих поједини и данас претстављају доста велику сметњу као што су: удаљеност од културнопросветних центара, помањкање стручних и других књига, разбацаност на терену итд: Међутим, сем ових објективних сметњи, које се за кратко време од ослобођења нису могле отклонити, може се рећи да је било и несхватања од стране поје-

динаца. Још увек има случајева да поједини другови сматрају, да су »престари за учење« или »да су разни материјали и предмети тешке ствари које они не могу научити« и томе слично. Но ако се овакве појаве мало дубље испитају видеће се да ово избегавање од учења у крајњој линији претставља, неразумевање и несхватање потребе политичко-културног и стручног образовања. Другови знају да је добро познавати марксизам-лењинизам, имати завршену гимназију или факултет, познавати законе и друге стручне и војне предмете, али су претставе о тој потреби прилично нејасне и магловите. Да, добро је кад би се све то знало, али се и без тога може бити добар и одан припадник Народне милиције — мисле појединци. Зато као први корак у овоме раду сматрамо да, је дужност помоћника шефова и других у Народној милицији да пре свега темељно објасне и истакну потребу стручног и културно-политичког образовања и васпитања. 'Не може се замислити добар марксиста, а да он поред теорије марксизма-лењинизма, не располаже истовремено и солидним општим и културним знањем. О томе у својој књизи »О комунистичком вавпитању« Калињин каже:

»... Многи погрешно мисле, ако је омладини време заувето комсомолеким обавезама, — онда, то, тобоже, и јесте развитак, формирање човека. А те комсомолске обавезе састоје се углавном у изучавању политграмоте (политичка почетница), у изучавању марксизма, једном речју — друштвених питања.

Изгледа ми да је погрешно такво уско схватање питања развитка формирања, човека. Сећам се како смо се ми раније развијали као марксисти: ми смо учили не само из специфично марксистичких књига, њих је, узгред буди речено, било тада много мање — а сада сама политграмота, Бердникова и Светлова — каква грдосија — тада смо имали само Ерфуртски програм и »Комунистички манифест«. И ето ја овде говорим о илегалном раду у кружоцима; упоредо с изучавањем основа марксизма

7