Narodna milicija

171 МАСКЕ

KAPITALISTIČKA PRIVREDA

(Nastavak)

Rad u društvu može biti konkretan — tačno određen; rad, recimo, koji je potreban ža' izradu jednog određenog predmeta, na primer cipele, gde se zna, kako se radi, kojim alatom itd. Takav rad se naziva konkretnim radom i taj rad stvara upotrebne vrednosti, stvara robu koja je sposobna da zadovolji neku ljudsku potrebu. No rad ima i drugu svoju osobinu, on je i apstraktan, na primer rad koji ima, za rezultat trošenje ljudske radno snage. Već je rečeno da je upotrebna, vrednost ono što čini robe različitim i da, konkretan rad stvara upotrebne vrednosti i da ipak ima nešto što je zajedničko svakoj robi.Lenjin o: tome kaže: »Prema tome, ono, zajedničko što stoji u svakoj robi, nije konkretan rad... već apstraktan ljudski rad, ljudski rad uopšte«. Sposobnost robe da se razmenjuje, da «e upoređuje sa, drugim robama, nazvali smo prometnom vrednošću. — Veličina, vrednosti se mori društvono potrebnim vremenom za proizvodnju odnosne robe. Društveno potrebno vreme je ono radno vreme Које је potrebno za izradu nekog proizvoda pol normalnim, vladajućim uslovima, naime ono vreme koje društvo u datim uslovima priznaje kao potrebno za izradu odnoe*nooc proizvoda. Na primer za, izradu jednih cipela potrebno je deset radnih sati, a neki proizvođač za izradu isto takvih cipela troši ne deset nego petnaost radnih sati. Njemu od strane društva onih pet safi, ti. razlika između deset i petnaest, neće biti priznata. Tih pet sati individu»Inoe rada su propali, jer kad on iznese cipele na fržište one ćo biti plaćene kao i one koje su izrađene za, deset sati. To znaži da, onai proizvođač koji utroši manje radnog vremena za. izradu odnosno robe ie u novolinijem položaju nego druvi koji za izradu istoc proizvoda troši više radnog vremena. — U kapitalizmu u uslovima preovlađivania, fabričke radinosti društveno polrebno vreme je mznalno manie od onog potrebnoo u zanaftskoi radionici, te iz tih ragzlooea, kamitalieta, sve više potiskuje zanašliiu. Iz istih razloew kruaona, nroizvodnia, potiskuje sitnu proizvodniu ier ova poslednja, ne može na fržištu robe da izdrži konkurenciju. : -

Videli smo da, se na, tržištu razmenjuiu različite robe stvoreno različitim konkretnim radom, da se razmenjuiu baš radi tova što su različite i da se vrednost tih roba, meri količinom apefraltnog. ij. društveno potrebnoe rada, koje se troši za njihovu Dproigvodnju. Na primer na tržištu se razmeniujie jedna ovca, za iedmn sekiru, što znači da Je stočar za odeajanie ovce ufrošio. ti. da društvo priznale da је utrošio, isto toliko vremena ко Кко 1 Комаб za izradu sekire. Ali stočar tek na tržištu dogznaje da njecova ovca, vredi koliko i sekira. Sekira, ie merilo vrednosti ovce. ier konkretan rad kovača, na izradi sekire društvo je priznalo kao apstraktan rad, drugim rečima, društvo je priznalo ds je proizvodnja sekire proizvod društvenog rada.

U periodu robne proizvodnje, kada je razmena postala, stalna. i kada je već jedna roba (jedan proizvod) postala merilo vrednosti za sve ostale robe na jednom širem području, ta roba je postala noveem. Dakle novac je roba koju je stihija razmene na tržištu izbacila kao morilo vrednosti ostalim robama.. dakle kad je društvo konkretan rad za proizvodniu te robe priznalo i kao apstraktan rad, i da se pomoću пјеса mogu meriti sve količine apstraktnog rada utrošenog u sve robe koje dolaze na tržište radi razmene. U početku razmene svojstvo novca Je bilo vezano za stoku da bi kasnije prešlo na, metale, u prvom redu na zlato za čiju se proizvodnju moralo trošiti mnogo rada i radi toga, što je zlato lako prenositi i deliti ga na kakve se želi delove a, da, pri tome ne gubi od svoje vrednosti. Pako u kapitalizmu zlato (novac)

je opšte priznato merilo vrednosti, i svo robe Žele ne samo da budu izmerenoe zlatom-novceem, već i da, se pretvore u novac, radi

loga Što je novac takva roba koju je moguće razmeniti za svaku

drugu robu. Dok je u naturalnoj privredi razmena ukoliko Je nje i bilo vršena, prosto roba, za, robu, u kapitalizmu se razmena obavlja, preko novca. Ona ima karakter novčane razmene. U gornjoj formuli: roba za robu, pojavljuje se sada i novae, tako da, ta formula, glasi: roba—novac—roba. Dakle ko razmenjuje prvo mora. svoju robu razmeniti za novac pa tek za novac dobiti željenu robu. Dakle roba se protvara u novac da bi. se ponovo pretvorila u robu. Ovo je put robe u sitnoj proizvodnji, no ovo je i put kako i proleter prodaje svoju radnu snagu, lj. jedino što ima da proda, da, bi za dobijeni novac kupio robu potrebnu za, održanje golog života. Ovde se novac pojavljuje kao prometno sredstvo; prodaje se roba za novac da bi se tek za novac dobila željena, roba. To Je drugo SVOJSTVO novca.

Pored toga što je on merilo vrednosti ovde se ispoljava i druga njegova funkcija, on je prometno sredstvo.

Radi te osobine novca, da, je zamenljiv za sve druge robe, novac je dobio još jednu svoju funkciju. On Je postao sredstvo za zgrtanje blaga. Pre pojave novea u obliku zlata, (ili drugog metalnog i papirnog novea) posednici viškova, izvesnih proizvoda nastojali su da ih zamene u one proizvode koji se duže mogu održali, a da ne gube od svoje vrednosti — stoka, žito, vino, ulje i sl. U novčanoj robnoj razmeni već smo napomenuli da, sve robe teže da se pretvore u novae, jer tako njihovi posednici se obezbeđuju da roba ne izgubi od svoje vrednosti. Tako dolazi do toga da proizvođači zamenjuju svoje robe u novac i da isti zadržavaju kod sebe kao »robu nad robama« kako novac naziva Marks. No novac ima i drugih funkcija. On je na primer i platežno sredstvo. Naime kada prodavac ceni jednu robu, na primer časovnik hiljadu dinara, kupac se slaže sa tom cenom а prodavac pristaje na to da se časovnik kasnije plati. Ovde novac nije sredstvo prometa jer kupac je dobio sat, a da, prodavace nije dobio ekvivalenat — Protiv vrednost časovnika. Ova funkeija novea kao рјаћеХ ос sredstva, u kapitalizmu je vrlo važna, i ima mnogo slučajeva, gde novac funkcioniše kao platežno sredstvo a da nije bilo prometa robe, na primer plaćanje kirije, poreza. Iz ove njegove funkeije da, je platežno sredstvo došlo je do pojave kredimnogz поуса — veтезја. Ма primer prodavac ceni jednu stvar sfo dinara, kupac pristaje na tu cenu, ali nema da odmah plati te nudi priznanicu na odnosnu sumu, tj. na ovih sto dinara koje će platiti tada i tada ili do tog roka. Onda, ova priznanieca ima funkeiju novca, i to kroditnog novea. Ako umesto privatnog lica, ovakvu jpriznanicu задаје neka ustanova, па primer banka, onda ta priznaniea važi kao

· novac, na primer banknota narodne banke, zatim menica, obvez-

nice | dr.

Vrednost robe izražena u novcu naziva se cena, odnosne robe. :

U običnom svakodnevnom govoru kaže se da je novac Каpital: Međutim takva, definicija, nije tačna. I pre kapitalističkog načina proizvodnje bilo je novca, pa ipak se taj novac nije рге tvarao u kapital. U feudalizmu roba je zamenjivana za istu količinu druge robe, bolje reći trgovalo se je na taj način i u feudalizmu i u robovlasništvu da, je prodavano ispod stvarne vrednosti, a isto tako i kupovano ispod vrednosti. Cilj je bio preko ove