Narodna milicija

Dr. Borislav S. Petrović

ZARAZNE CREVNE BOLESTI

SRDOBOLJA

Srdobolja se latinski kaže dizenterija, prema tome to je ista bolest. Mi ćemo u ovom članku upotrebljavati obadva. izraza, pošto su oni podjednako poznati u narodu.

Srdobolja je teška, i ozbiljna zarazna crevna bolost, koja je u našoj zemlji vrlo rasprostranjena. Njena česta pojava, svedoči o higijenskoj zaostalosti kod nas jer se ni za Jednu bolest ne može u folikoj meri reći da je bolost prljavštine i otsustva, higijene, koliko za dizenteriju. To naročito važi za, krajeve gde nema nuЖика. Srdobolja se najviše pojavljuje krajem leta i početkom jeseni. Javlja se i preko zime ali u lakšem obliku. Prouzrokuju je zarazne bakterije koje imaju oblik malih štapića. Ove bakterije su za naše oko nevidljive bez upotrebe jako uveličavajućih sprava (mikroskopa,. Ima ih nokoliko vrsta i neke od njih su vrlo ubistvene po čovečji organizam. U jako toplim predelima, postoji jedna vrsta dizenterije koje kod nas skoro noma pa o njoj nećemo ni gZOVvOTFIHTI.

Prouzrokovači dizentorije živo u krvavo-sluzastom ili gnojavom izmetu dizentoričnog bolesnika. Takav bolesnik ih izbacuje sa izmetom ne samo za vreme bolesti već po neki put i dugo posle ozdravljenja. Prema tome izvor zaraze od srdobolje je čovek, koji boluje ili je preboleo ovu bolest.

Srdobolja se pronosi najčešće diroktnim dodirom sa; bolesnikom ali nju još lakše nego fifus mogu preneti i muvo ili druge životinje. Zbog jakog i učostalog proliva dizenterični bolesnik zaprlja. svoje ruke izmetom u kome ima puno dizenteričnih baktoerija, (kliea). Ruke obično ne opore i ne dezinfieira, pa okuži (zaprlja zarazom) sve predmete koje dotakne a ponajčešće zagadi bakterijama ruku svakoga onoga sa kojim se rukuje. Na sličan način se okuže hleb, voće, povrće, mleko itd. Najčešće i najbrže se srdoboljom zaraze osobe koje se staraju o bolesniku a ne umeju ili ne preduzimaju mere da, se zaštito. Mnogi bolesnici, naročito u početku bolesti ili ako je ova lakše prirode, ustaju, kreću se i vrše nuždu gde ih ova prisili, u vrtu, u polju, u dvorištu itd. Ovo je naročito slučaj na selu, gde obično najviše i ima, dizenterije i gde kod kuće nema nužnika. Srdoboljom se često zaraze žene koje peru rublje dizenteričnih bolesnika. Dizenterične klice lako dospevaju u pijaću. vodu bilo da ih tamo donese kiša spirajući izmet takvih bolesnika, bilo da, je nužnik blizu bunara ili izvora,

bilo da se ovaj zaprlja zahvatanjem vode prljavim sudovima. Za”

raznošenje srdobolje veoma su opasni klieconoše koji su bolest već preboljeli, ustali i rade. Oni seju dizenteriju u svojoj okolini. Niti oni znaju da čuvaju druge niti ovi znaju kakva im opasnost od tih klieonoša, preti.

Muve mnogo doprinose prenošenju i širenju dizenferije. Njih najviše ima gde su dvorišta nečista, gde đubrište nije uređeno i gde nema nužnika, ili je ovaj otvoren, nehigijenski. One padaju na svo predmete naizmenično. Padaju na izmet dizenteričnog bolesnika, i nalepe ga na nogama i krilima ili padaju na bolesnika i prljave predmote oko njega pa onda padaju na hleb i posuđe, na voće i povrće ili jednostavno na ruke i lice zdravih osoba. Dovoljno je da se jede nepranim rukama, da se jede iz zaprljanih sudova ili da зе jede zaprljan hleb, voće i povrće, pa da se zarazi. srdoboljom.

Srećom od srdobolje ne obole sva lica koja su sa hranom ili vodom progufala izvestan broj dizenteričnih klica. Veliki broj ovih uništi čovečji organizam Žželudačnom kiselinom ili svojom otpornom moći. Od srdobolje obično obole osobo čija je otpoma moć oslabila, ili čiji su organi za varonje voć pre toga poremećeni, čiji želudačni sok nije u stanju da ubije unesene bakterije ili čija su erova, već obolela, pa, se na, njih lako nakalemi nova infekcija.

Dizenterija je veoma zarazna i lako prenošljiva bolest. Ako u jednoj kući ili u makar kakvoj skupini ljudi od nje oboli jedna, sigurno je, ako se odmah ne preduzmu odgovarajuće mere, da će

16

uskoro početi da oboljevaju jedna za drugom i ostale osobe iz te kuće ili skupine. Posetom ili preko muva хатала Se tada, prenese na susede i srodnike i tako ubrzo imamo epidemiju srdobolje. ба dizenterije oboljevaju ljudi svakoga, uzrasta, od staraca, do male dece, naročito odojčad koja leti i inače često imaju sukrvične prolive. ___

Dizenterija, je bolest doebeloga creva. Od ulaska dizenteričnih klica do pojave bolesti obično prođe 2 do 8 dana. Za, to vreme bakterije se razmnožavaju Uu sluzokoži debeloga creva u kome паг · prave čitave rano lučeći istovremeno otrove, зуапе toksine, koji truju telo. U početku bolesnik ima, noznatno povećanje temperature, izgubi apetit, umoran je, boli ga, glava, žŽmari ga, na grozniću, oseća bolove u trbuhu, dok najedanput ne nastupi učestani proliv. Stoliea, (izmet) je prvog dana samo mekša, ali već drugog dana, se u njoj vide sluz i krv. Bolesnika goni vrlo često na vršenje nužde, po neki put i do 100 puta u 24 sata. Bolovi u trbuhu su jaki, u vidu grčeva, i ovi 80 obično pred nuždu pojačaju. Po koji put bolesnik stalno čuči, ako još može da se drži na, nogama, boli ga čmar ı ima, utisak kao da će imafi obilnu stolicu (izmet), u stvari 5ув 80 to završava izbacivanjem manjeg zamotuljka, ili jednostavno nekoliko kapi krvavo-gnojave sluzi. То bolesnika јако zamara i iserpljuje. Jezik i usne su mu suvi i ispucani, zubi.obloženi prljavom sluzi, koža vlažna i bleda, oči često upale, glas osla,bljen, trbuh slepljen i jako osetljiv. Kroz otanjen trbušni zid lako se opipava zatečeno debelo crevo. Bolesnik retko. mokri jer se sva tečnost iz organizma izlučuje kroz creva.

Ako bolesnik ne podlegne dizenteriji, bolest po isteku jedne do tri nedelje počinje da ide na bolje. Bolovi u crevima popuštaju, stoliee (nužda) su manje česte, u njima, nema krvi, bolesnik počinje da oseća glad, oseća Se bolje, dok definitivno пе ozdravi. Po koji put dizenterija postaje hronična. Posle izvesnog орогам|јеnja i poboljšanja ponova se pojave sluzavo-krvavi prolivi sa bolovima u trbuhu, pa se sve to stiša i opet ропомл, dok bolesnik na kraju krajeva pre ili posle ne podlegne. Ima retkih ali veoma teških slučajeva, kada smrt nastupi pre nego što se prolivi i pojave. Bolest ima vid jednog teškog trovanja. |

Smrtnost od srdobolje je u našoj zemlji bila vrlo visoka i išla do 20 i više procenata, naročito za Vreme i odmah posle ratova. pogađajući obično već oslabele osobe. Sada je smrtnost blagodareći upotrebi sulfanilamidnih preparata „znatno manja.

Dijagnoza dizenterije u Jasno izraženim slučajevima тије teška. Međutim ima dosta veliki broj slučajeva lake srdobolje gde se dijagnoza, može postaviti samo laboratoriskim preglodom izmeta ili Ervi. Ali u principu svaki sluzavo-krvavi proliv sumnjiv je na dizenteriju i takve slučajeve obolenja treba obavezno prijavljivati lekaru, jer se dizenterija i po zakonu obavezno prijavljuje vlastima. Ostaje na lekaru dužnost kako će utvrditi dijagnozu bolosti i koje će moro preduzeti za lečenje. · а

Razumljivo je da će brzo utvrđivanje dijagnoze, Uuspošnije leženje i lakše suzbijanje širenja bolesti biti sprovedeno u bolnici, zato po pravilu sve, a naročito prve slučajeve dizenterije ili obolenja sumnjivih na dizenteriju treba preneti u bolnicu na lečenje. Brzim prenošenjem bolesnika, u bolnicu brzo se utvrđuje dijagnoza i odmah preduzima ne samo pravilno lečenje bolesti već se ı bolesnik blagovremeno izdvaja i prestaje da bude opasan po okolinu. Dok ne stigne lekar, ili ako ovaj po pregledu tako odluči, bolesnika, treba izdvojiti u zasebnoj sobi i oko njega će se staralti samo jedna stalno ista, osoba, koja jo po mogućstvu vičnija i snalažljivija oko bolesnika. Kod pojave dizenterije koliko god je važno lečiti i izlečiti bolesnika, toliko jo isto 8 možda, i važnije, Sprečiti da se bolest ne širi. Ako na vreme otkrijemo prvi slučaj dizenterije i ako ga blagovremeno i uspešno izolujemo ima mnogo verovatnoće da do novih obolenja neće ni doći. A to nije mala