Narodna milicija

ПРИПАДНИЦИ НМ МАСОВНО УЛАЖУ НОВАЦ НА ШТЕДНИМ КЊИЖИЦАМА

Према добивеним извештајима од републичких управа Народне милиције — акција за учешће припадника НМ у новчаној штедњи, која је отпочела децембра месеца 1949 године, наишла је на правилан одзив припадника HM, o чему говори како број улагача, тако и висина уложеног новца. У НР Црној Гори 950%/) припадника НМ улаже новац на штедним књижицама, у НР Хрватској 55,20, у НР Србији 470%/%, у НР Босни и Херцеговини 39,90/, у НР Македонији 38,39. За НР Словенију недостају подаци.

По висини улога, просечно на сваког улагача, однос по републикама је

следећи: НР Србија 997 динара, НР Хрватска 995, НР Босна и Херцеговина 959, | НР Македонија 938, НР Црна Гора 663,

Истичемо за пример Ватрогасну школу Главне управе НМ у којој су слушаоци 1000/; узели учешћа у штедњи а просечна висина улога износи

2.057 динара.

Предњи подаци су старијега датума, међутим стање се у овом погледу сваким даном побољшава, наиме како висина улога, тако број улагача расте,

Detalj iz službe

Bilo je to jedne moći, kada me je probudio komandir stanice Narodne milicije Franjo Klokočki i naredio mi da se spremim za patrolnu službu. Kada sam skočio iz kreveta vidio sam da je i milicionar Franjo Коhajda ustao i da se oblačio. Za neko·liko minuta bili smo spremni Za роlazak, te smo zajedno otišli u kancelariju kod komandira.

»Druže komandiru, patrola je spremna za polazak«. — rekao je Kohajda zauzevši istovremeno stav »mirno«. Ja sam se priključio k njemu, ali dosta nespretno, pošto sam novi milicionar od prije nekoliko dana, tako da se nisam još sasvim privikao vojničkom držanju. Komandir stanice, koji je sjedio za stolom, ustao je i došao pred mas.

»Druže Kohajda, ti ćeš biti vođa patrole, a Kljajić pratilac. — rekao je on, zauzevši takođe stav »mirno« — Što vam je zadatak rekao sam sinoć. Treba da se požurite da prije nego što svane dođete ma određeno mjesto.« — predao je Kohajdi patrolni list, zatim mam je pregledao oružje i dao dozvolu da krenemo na izvršenje zadatka.

Napolju je bio mrak i duvao je pomalo hladan vjetar. Išli smo jedan pored drugoga ubrzanim korakom i obojica smo ćutali. Ja sam mislio na topli krevet što sam malo prije паpustio i nije mi se baš sviđalo što u ovo vrijeme moram hodati u mraku po nenavnim stazama. Vođa patrole Kohajda je išao s desne strane i vjerojatno razmišljao o tome kako се izvršiti dobivenii zadatak. Polagano smo izašli iz sela i krenuli putem koji vodi prema drugom, susjednom selu. Kada smo došli do tog sela Kohajda je stao, promotrio teren, a

zatim smo pošli prema nekom drveću koje je stajalo pored potoka koji se provlačio ispod sela. Iza drveća smo zauzeli mjesto odakle smo mogli dobro osmatrnai put koji vodi iz šume u selo. Već se svanjivalo. Mrak se polagano razilazio i pred nama se sve više širio horizont. Malo kasnije zapitao sam Kohajdu da li smijem zapaliti jednu cigaretu.

»Pa, nije poželjno. — odgovorio je on, a malo kasnije dodao — Budii strpljiv, pušićeš kasnije. Pušenje čovjeku oduzima pažnju u službi. Možda bi se ovog puta i moglo pušiti, ali treba da navikneš na to da se u zasjedi nikada ne puši.«

Zatim sam ga upitao da li je Ssigurno da će baš ovuda, ovim риtem i ovako тапо voziti kradena drva?

»To ćemo vidjeti. Zato smo došli ovamo da se o tome osvjedočimo. Komandir je doznao da se u OVO doba u više navrata vozi ukradeno drvo iz okolnih šuma, a naš je хаdatak da. te štetočine uhvatimo. Mi čemo u tome i uspjeti. Ako ne ovog puta, onda ćemo drugi put, samo treba da smo uporni i uspjeh neće igostati.« — odgovorio mi je Kohajda. ;

U međuvremenu je sasvim svanulo i kao da je postalo hladnije, ili nam

se to samo tako činilo, pošto smo

već dugo čekali. lako je vrijeme u zasjedi poodmaklo, nije bilo rezultata, jer nisu naišla nikakva kola sa drvima,.a niti bez drva; ja sam već bio uvjeren da: ćemo se vratiti u stanicu bez ikakvih uspjeha. Poslije tolikog čekanja nisam već mario da krenemo dalje, iako je trebalo da izvršimo još neke zadatke u samom selu. Kohajdi se nije ŽU-

rilo, već kada je vidio da je meni dosadno, počeo je da mi priča o raznim uspjesima u vršenju službe, ali je pogled stalno držao na putu. Odjednom je prekinuo priču i reče:

»Idu neka kola, ali ne iz šume, već iz sela. Uzmi pušku na rame i sada ćemo izaći na put, proćićemo uz kola da vidimo šta voze, jer mi se čini da voze neki teret.« — Govoreći, već je krenuo prema putu. Ja sam se požurio za njim i kad smo došli blizu kola vidio sam da neka, žena tjera konje i nešto se zbunila kada smo mi neočekivano izašli na put.

»Kuda, kuda drugarice tako rano?« — upitao je Kohajda, dajući joj znak da stane sa kolima.

»Tu, idem u susjedno selo vozim kćeri, koja je tamo udata, kukuruz da može predati vlastima, što od nje traže kao obavezu.. — odgovorila je ona.

»Da li ste vi, majko, udovoljili vašoj obavezi?« — upita je Kohajda.

»Kako da ne bi udovoljila sinko, ali mi je ovo malo ostalo.«

U tome sam ja prišao kolima i :zbrojao 17 džakova punih kukuruza.

»Molim vas lijepo, majko, pokažite vi meni vaše riješenje o zadužeпји.« — zamolio je Kohajda.

»Pa ne nosim ja to sinko sa SObom.« — odgovori ona postajući sve zbunjenija.

»Ako nemate riješenja o zaduženju kod sebe, moraćete se s nama povratiti do Mjesnog narodnog odbora gdje ćemo pitati kako stojite sa obavezom.« — rekao je Kohajda.

Na ove riječi Kohajde žena se sasvim zbunila i gledala čas na 1.38 čag u kola na kukuruze. Kada je vidjela da se aora vratiti s nama pogledala je oko sebe da li nema možđa nekoga osim nas u blizini, a zatim je utišala glas i rekla:

»Slbušajte drugovi! Ja ću vam kazati o čemu se radi, mislim da ćete me razumjeti. Ja sam ovaj kukuruz htjela odvesti kod J.S. da ona to зактје, Како пе 61 Код тепе ргоnašli i oduzeli za obavezu. Ja znam da vi morate vršiti vašu službu, ali

· smo mi, ipak ljudi, koji možemo je-

dan drugoga pomoći. Vi nećete imati nikakve koristi ako od mene oduzmete kukuruz a ako me pustite da produžim put, ja ću vam dati 2.000 dinara.«

Ja sam se na ove njezine riječi veoma iznenadio i pogledao na Kohajdu. On se namrgodio, stisnuo ZUbe i ja sam mislio da će odmah nešto opsovati, ali je ugušio u sebi Uuzrujanost i oštrim tonom rekao:

»Molim vas okrenite kola li idemo do Mjesnog NO-a ili ću ih Ja sam