Narodna milicija

· Природне појаве у атмосфери

Сведоци смо свакодневних разних појава које се одигравају око нас. Небо је час плаво и чисто, час наоблачено и тмурно, магловито, некад пада киша, невад град. Како се то збива и које су то силе које мењају време“

У старо време, а и данас по нашим селима, има разних веровања о природним појавама. Та веровања углавном се своде на то да су све појаве одређене »божијом вољом«, да је, например, грмљавина и киша од светог

Илије. Сем тих »објашњењах« постоје и разна претсказива- ·

ња будућности. У неким крајевима посматрају небо оне ноћи кад се рађа дете и према распореду звезда проричу · му добро или зло у животу. Празноверни људи обично су веровали тим пророцима, гатарима и бајалицама. То је могло бити једино стога што људи, а нарочито на, селу, нису знали због чега пада град, услед чега долази до помрачења Сунца и Месеца и друго. И докле год човек не познаје једну природну силу — све дотле је склон којекаквим веровањима, и надприродним силама.

Данас ми можемо утврдити тачне узроке и последице једне природне појаве. Управо друштвена наука која проучава и објашњава приодне појаве у атмосфери — метеорологија — толико се развила, да нам може објаснити не само природну појаву која се девила, него и појаву која треба, да се деси у будућности. Ми сваког дана, читамо у новинама или слушамо преко радиа прогнозу времена, за један дан унапред. Такве прогнозе постоје и за више наредних дана, па чак се предвиђа каква ће бити зима, а какво лето. Кретања небеских тела наука је тако детаљно упознала, да за десетине и десетине година унапред може да предвиди, не само дан помрачења Месеца, већ и минут кад ће Месец ући у сенку Земље. А научно предвиђање " времена врло је значајно за многе области привредног живота. Авијатичари не би могли кренути на даљи пут ако не би добили тачне податке о кретању ваздушних струја. Исто тако прогнозе времена су потребне за поморски саобраћај и пољопривреду.

Које су и како настају природне појаве%

Морамо се прво упознати с околином наше планете и њеним основним особинама. Знамо како-изгледа Земља: има облик лопте, њена, површина, је неравна и покривена, је више водом но копном, окреће се око саме себе за 24 сата. и око сунца за годину дана. Око Земље налази се гасовити омотач — ваздух, а простор у коме је он заједно са Земљом смештен називамо атмосфера. Висина, односно дебљина овог гасовитог омотача, износи неколико стотина, километара. Што је даље од земљине површине ваздух је све ређи и провиднији. Ако би Земљу посматрали са, Месеца, изгледало би да, је она сва у магли. Ваздух се састоји од неколико гасова међу којима су најважнији; азот, кисеоник (кога удишу људи) и угљен-диоксид (кога удишу биљке). То је састав сувог ваздуха. Али у ваздуху има још и водене паре која је дошла с мора, океана, језера. Количина, водене паре у ваздуху стално се мења — некад је има више, некад мање. И баш услед тих промена, количине водене паре и догађају се разне промене у атмосфери. Ми знамо да је Сунце једини извор топлоте за Земљу и атмосферу. И уколико је оно јаче, утолико ће се више

воде претворити у водену пару. (Вода може постојати у три разна стања: течном — на обичној температури, гасовитом — при повишеној и чврстом (лед) — при ниској температури). С друге стране, Сунце различито загрева. разне пределе земље. Брже се, например, загревају пешчани предели, него шумовити. Стога имамо у исто време и области са равним температурама. 'То такође доводи до кретања ваздушних маса, до струјања ваздуха и промене времена у некој области.

Како се стварају облаци“

Поре смо видели да ће уколико је веће испаравање бити више водене паре у ваздуху. Овај врући ваздух (водена пара-и други угрејани гасови) пошто је лакши од хладног пење се у висину и на том путу се хлади. Што се више пење све је хладнији. И чим се ваздух мало расхлади водена пара се претвори у течно стање, у ситне водене капљице, које обично зовемо »облачне капи« за равлику од кишних капи које су много пута веће. Ове облачне капи скупљају се једна до друге, чине једну магловиту масу коју ми зовемо облак. Уколико је испаравање на земљи веће, утолико ће се ваздушна струја више дизати у вис а облаци ће имати већу дебљину, односно висину. На великој висини облаци добијају тмурни изглед. У овако високим и великим облацима почињу да севају муње, грми, а затим пада киша пљусак или град. У областима где је загревање мање (као например на морској површини) хладан ваздух са висина спушта, се у приземље. Он увек струји од хладније ка топлијој области. То струјање ми називамо ветар. Струјања су један начин за хлађење ваздуха. Други начин хлађења ваздуха је преко ноћи, кад не греје Сунце. Кад се приземни ваздух толико расхлади да је количина водене паре, која је преко дана. скупљена у њему, довољна да га засити, онда се пара услед хладноће претвара у ситне капи и пада на земљу. То бива преко ноћи и ујутро ми на ливадама можемо видети росу. Ако је ноћна, температура још нижа добијамо слану. На сличан начин ствара се и магла. Само се водена пара овде претвара у тако сићушне капљице да им ваздушна, струја не дозвољава, да падну на земљу, већ лебде у ваздуху. Ако бу ситне капљице магле прехлађене, онда, св оне, будући ношене од ветра, лепе за дрвеће и ствара, се иње. Облаци на, небу су уствари магле у висини, који су такође постали хлеђењем ваздушних слојева на висинама. Да видимо мало детаљније од чега се састоје облаци и како се одржавају у ваздуху. Ниски облаци састоје се од ситних или ситних и крупних водених капљица, 8, BHсоки облаци од ледених честица. Докле год су ове капљице или ледене честице сеитне, односно докле су слабије од ваздушне струје, оне ће се одржавати у васиони. Међутим, утврђено је да облаци стално падају ка земљи. То падање износи једва, 45 метара на сат.

Како настаје киша% Постоје два начина стварања кишних капи. Први начин — ситне облачне капи сударају се и стапају међусобно и пошто добију већу тежину падају на земљу. Други начин — ако је облак састављен од ситних и крупних капи тада ситне капи при паду на земљу поново прелаве у гасовито стање. Пошто се пара

| #9