Narodna skupština

СТГАНА 22

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

дужан да кажем праву истину и правду, што је у ннтересу наше отаџбнне н нашег народа. Кад г. Авакумовић каже, да су нзбори били незаконн, ја мислнм, да бнх со огрешпо о моју иосланнчиу дужност, ако му небн одговорио, да то у стварн не ностоји. Да је то била „велнко-народна либерална странка" на управи земаљској, када су овн нчборн извршенн, ја верујем, да бн онн били незаконитн; алн нзбори су вршени нод управом људн, којн уживају велико новерење, а од стране грађана, који нмају куражи, да бране своја нрава од свију унутрашњих власника н угњетача. Тај народ којн је у доба најпогаженијих права, у доба највећег ирптпска, смео да протествује, зацело би и овде то учннно — протествовао бн, да јс бн .10 у нстнни какве незаконитостн н ненравнлности при изборпма. Ја нозпвам г. говорннка Авакумовића да каже, где су те жалбе народне, кад нх овдр , нред законолавиим телом нем&? Жалби нема господо, ма кол пко нх г. Авакуловмћ желно н хтео да нотврдн да ностоје. И кад их нема, онда зпачи да су нзбори билн законитн н да г. Авакумовпћ чпни велпку неправду н нравдн и иарламентарнзму н штегу отаџбпин, пзносећн иротив избора оно, што не ностојн. Госиодо, сва научност, сва красноречнвост г. Авакумовића, да докаже, да су пзборн билн незавонитн, говорнлн су у корнст овога стања, које ми сматрамо прапплннм п законитим, у корист тога, да су избори билн нравнлни. Да су бнлн законнтн сам тврдн тнме, шго је ушао у Скупштпну у којој, по његовом погрешном мншљен.у, седе људи незаконо изабранн. Мнслнм да је нелогичан ностунак његов с оннм што говорн. Он сам без сумње верује, да садашња влада и гтранка ради не за се, него за утвђење слободе и нрава целе земље, он верује, да она радн н потиомаже, дасваки може слободио да радн, да добпје већнну за своје мњсње, н да се она борнла свом снагом н 11ротнв лнбералне н напредне иартнје, кад су оне хтеле да угуше слободе народне. Данас да радн иротнвно ономе, шго је тако тешко пзвојевала , не може се нојмпти нн веровати А баш у оно доба кад је г. Авакувнћ бно начелник мивнстарства унутрашњих дела, бпло је све оно, што је нротнвпо слободн нзбора. У то доба доношена су гвоЈбђа на СкЈнштнну, којнм је се нретило онпма, којп су хтелп, да даду своје новерење оној лнчностн, која би бнла протпвна нартији, којој г Авакумовпћ прннада. Г. Авакумовнћ ће нрнзнатн н то, да су за време њнхове владавпне ишлп нандури по срезу и нзнуђавалн од људи глас противан њнховом сопсчвеном уверењу, а сада се замера п1 то власт путује по својој областн радн прпкупљања државннх дацнја. А он заборавља, како је н за једиу кућу важно фиианснско нптање, а колнко је још важиије за држану, која још веће нотребе нма да подмнрн, много веће захгеве да задовољи. И ако би се десио где год иротиван случај нашпм законнма, ту је Народна Скунштина, ту су народнн нослаинцн, који неће из иартнскнх обЈнра говорптп, да је правилио опо, што је неиравнлно. То је што сам сма '|рао за дужиост, да одговорим г АвакЈМовићу, н нека мете руку на срцг, па ће и он прнзнати, да је у тежњп да нослужи својој партијп, огрешно се о интересе правде и интересе народа н отаџбнне. Даље имам да замерим г. Авакумовпћу на онај нрскор, који је учннио раднкалној нартпјн, чнтајући иисмо неко, којим се ирепоручује бирачнма у Неограду, да иаврше своју нраву 1ра1)апску дужмост — да нлате државну порезу ! Зар је то, госнодо, за осуду ? Уар г. Авакумовићу, као војводи својс нартпје не може бптн прнјатно то, да чујс, да се г);ађанн позивају на ово иснуњење дужностп. Ја мнслим, да он грешн замерајући раднк. иартији н да јој нехотице чпнп част, износећи да она, илн бол.е рећи неки њенн члановн, раде на гомс, да гра1>ани нлате иорезу, на да иосле ун'отрсбе и своје гра1 ; анс.ко право, Ја сам благодараи г. Анакумонпћу на томе, као во1ји оиоаиције, јер нам тнме чннн исхотице велнку нријатноог и

хвалу, и доказује да радикалној партији лежп па срцу прво отаџбпиа, иа иосле друго. Но пма једиа замерка, коју је учинио г. Авакумовпћ, и која пема основа. Он велп, што су противно закону употребљени за председиике бирачких одбора свештенпци п учнтељн. Дозволгће мн господпн Авакумовић да га потсетим да. у пзборном закоиу има одредба, која у недостатку правника, дозвољава да могу бпги нредседницп бирачкпх одбора п свештенпци н учнтељи. Тим његовим говором — као првака опозпцпје, чинн се увреда свештеннчкоме реду, сумњичењем, да онн не могу бнти председннци бпрачкнх одбора. Благодарећи извесноме случају, ја могу вођп онозиције казатп, да код свештенпка прплпком нзбора није бнло ннкаквпх незаконнгостн, а па она два места, где су људи гласали са двсма куглицама, бнлн су правиицп. Господо, да је овај избор законпт за мене је врло јасно, јер пзборн су тако очпто доказалн потпомагање иравца радикалие странке од стране иарода, а осуђивањем оиознције. Међу тим ови послаинци оиозпцнје, којн су нам дошлп у скуиштпцу, који ио поверењу иародном, а којп по количнику, добро су нам дошлн н учппиће велнку доброту ц нама н иароду, ако пораде заједннчкн на срећи наше земље а да ие одричу закоиптосг пзборпма онде, где је законитост неосиориа н где ннкакве жалбе не ностоје. Кад се све иојаве иред нзборе за време избора н изборна акта узму на ум, опда ће се несумњнво нрнзнагн, да замеркама опознцпје нема месга. У осталом, ја сам већ напред рекао, да ћемо н мп свп пз већпне нристатп на то, да оспоримо важност свему оиом^, што би се доказало, да је било везаконнто. Свакојпко доста је незгодио, да се протпву тако очигледних факата, којн су као нстиннти прпзнати и у престопој беседи, бори вођа опознције са наводнма, којн су лишенп онравдања. А цео говор г. Авакрмовпћа своди се на то, да прпкрије пораз иред Евроиом и јавиим мњењем „велико-иародне лнбералие страике!" Налазнм, да Народиа Скупштпна треба да пређе на спецнјални иретрес, а да начелну дебату заврши. (Одобравање). Др. Лаза Илић. Господо послаппци, као председник одбора зи преглсд н нспнтивиње послапнчкнх нуномоћпја нека ми је дозвољено, да н ја, нре него што почнем да говорнн о нптању у онште, одбпјсм неке нрекоре, које је на вернфпкациоип одбор уиравпо во!,а опознцпје. Ои одма у почетку свога говора каже, на основу нзборннх акта дошао је одбор до резултатата, алн та су акта врло иовршно чптана, јер нх је веома много. И ако у нстпнн нма гомнла акта о тборнма, оиег она ноће ннкога да уплаше, на ипсу гребала да уплаше н во1>у опозицнје, јер та гомпла акга долазп отуда, што но закону о разгрупнсавању онштнна бнло је овнх нзбора много више изборннх места но нрошло-годмшњнх. Ова гомила акта нпје тако страшпа нп теип;а, као што се г. Авакумовићу чпин. 13о1,а оиознције напомеиуо је, да бн доказао, како је одбор верпфпкацноин новршно нзврипо свој посао, да одбор нпје радио више од трп дапа. Истнна је, да је одбор за трм дана свршно своје послове, алп пх је вршпо воома ревносно, бавећп се у седннцама ире н после подне од 9—12 п од 3—6, 7 н вн-пе сати. Да је одбор могао ири тако^ревноспом раду да свршп свој носао &а толнко дана, прнпомогла је н упола олакшала носао установа главпнх бнрачкнх одбора, који су ценили закопитост свмју набора п тако јо верифпкационн одбор могао н у многоме ногледу, да олакша свој посао. Г. Авакумовпћу чудно изгледа, да је верпфикацпопн одбор, којн је радио трп дана, као што ирнзнаје г. Авакумовић, да нијо могао тако тачно да нспнта иосланичка иупомоћија, а менн мора још чудније нзгледагн, како је он могао да повата толике детал.о, како он мпслн о поправилностпма пабора, кад нијс имао нн чстврт толнко времена, колпио га је нмао верпфикациони одбор за рагматраи.о ворифпк, акга, Даље у уводу свога говора н у ономо нрокору, којп је нмао да учнии ворификацнопом одбору, г. Анакумовић, Шеф онознцпјо каже: добро јо јчинно норпфнкаццонн одбор, нгго