Narodna skupština

СТРАНА 72

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

дужностп; адреса је свечано дана реч н то је онај глас народа, којн до нрестола на но се од народа донире. Адрееа је једнна уставна прилнка да се жел.е, осеИаји н мпслн парода неиосредно сусрећу са назорима круне; и ктгд је то тако, онда ннје само уставно право, него н свега патриотска дужност нрема крунп н народу да буду у адресн изложене све жеље и погребе народне. Према томе ја сматрам да је престолна беседа програм владе а Скуиштннска адреса да је програм скунштнпског рада. Стојећн на том земљипггу н налазнм. да је адреса нрава нарафраза нрестолној беседн; а тако нсто налазећн да овај нацрт адреее ннје обухватпо све битне ннтересе народие, гражпм, да се овај иацрт одбацп п да се сасгавн другн одбор, да иачннн други нацрг адресе, у којој 1>е бнтн нзложен чнст ирограм скунштннског рада. Са ових разлога протнван сам оваковој адресн. Жив. Величкоаић. Као што је ве1> по рашчшпћеним државоправнпм но.јмовнма познати , престона беседа није акт круне, него акт владе, у коме она нзлаже програм свога рала, до чпм је скунштпнска адреса програм рада скјишгннског п оцена владиног рада у погледу ноједнних јавннх нослова. 11а тај начнн круна, с јчдне стране, нрек * својнх одго ворнпх нредставннка мнппстара а с друге стране, народ нреко својпх неодговорннх носланика, састају се и образују целнну под именом „законодавио тело". С те тачке нолазећн н гледајући на владни двогодпшњп рад, скупштннска мањина жали, што у том ногледу не може да делн мншлење Скупштиске вгћние. Иснптујућп време које Је прошло н иодесност нрнлнка, које су владн на расиоложењу стајале, скупштннска мањниа нма да констатује, да је влада, у колнко је покушала нзвођење н8весннх реформн на основу Устава, учнннла двојаку иогрешку : једну што је пзвеспе закоие иротпв његова духа извела, а другу: шго нх није нзвела у своје време. Нов општпнскн закон, у многим својим одредбама иротиваи је самом духу устава; у практнчиој применн занста је понпштен толнко, да о оној оиштннској аутономијн о којој је реч у Уставу чл, 102. не може бнтн нн речн Шест су чланова у оиштинском закону којп п сам нојам о онштинској самоунравн нотпуио поннштавају. 11о чл. 80. зткона онпггннског право надзора полиц. власти, иоред тога што ће њнхову дужиост прихватнтн сталнп окр. одборп, појачаио је, а то је основ, којн у том ногледу нарошто угрожава самоуправност онштние. 4.1. 83. поднгаоје меру каше над оннгпшскпм властнма чл. 83 пзрекао је да полпцпја може задржатн свако решење од пзвршења, решења која су протпвна ие само закоиск м наређењу него н нолицпјским проннсима. Такав зак.он нисмо нмали пи 84. год под нанредњацпма. (Јвнм чланом обсзбсђено је нолнцијп н нј >аво тужбе н право извиђлја, дакле њој је остављено ираво п да тужп н да изви1>а, а ио себи си разуме да ће она то двоје удешавати да једно другом одговара, п тада ће н нредлозп кпје буде поднела Др;к. Савету за отпуст н казну кметова, водити све оној нстој цељи : да се кметовн одрже у завнсностп нрема полицијн. А како је познато да је Државнн Савег састивљен од људн у коме су неколпцина обележенп као нартпзаии, а којн су међу тпм ушли и без квалнфпкацпја, то јс ван сумње да ће државип Савет усвојнтн свакп такав нредлог аа нуту угрожавања >нштинске самоуправе. У нракгичкој нрименн н овако конзерватнвног ^акона, ишло се још даље: бнло је нрнлике да је нзбор оиовиционих кмсгова вршен 10 иута и понишгаван, на нн једапаестп нн двапаести нуг нису кмотовн у дужност уведени Кадсесравин са духом Устава овикав закои о оиштннама, закон ноднуио кеи.Јервагнван ; п кад сс ирактичпа нриисна његова доведе у везу са околносгпма иолиц. властн, онда долазнмо до закључка, да мн у стварн немамо онштннске симоуправе; а у колико јо остала закоиом ненонишгена, ноннштена је тнчс шго пад главом оншгниском стојн п даиас дсмаклов мач нолицпске влисгп оченндио иротнвна духу Устава. У вези са овпм влада нпјс учиинла у својо нромо оно што јс-трсбало те да шкон о уређен.у округа н срсзова по

* служп као услов за правплно нзвршнвање Устава, п пзвођеи>е рефорама Уставнпх. Влада је зпала, какве ће корпсгп пматп од тога, ако претходно попуин внше чпновннчке положајс својнм људнма, иа тек тада да ноднесе закон о уре1)ењу округа п срезова, ио коме се само иравнпцн могу ноставнтн за окружие началинке. Влада је, дакле, не нмајућп својпх људп, у реду правинка, учнипла вешг маиевр, да је нретходио нз дејствовала саикцнју указу о постављању началннка којнм је увукла на ове положаје ппсаре оиштинске и учнтеље, па тек потом на потврду иоднела закои о уређењу округа н срезова. Госиодо, шта се хтело овпм? шга се хтело законом о оишт. властпма кад је са члаиом 6. полпцнјској власгн остављено нраво, да одлуку збора н о ;бора може задржагн, кад јој је остављено нраво да тужбе протпву кметова даје п сама извнђа, да иодпосп иредлоге нрогив кметова, н да пх нредлаже за казиу и отнуст Државиом Савегу ? Хтело се да се задржп шго већн утпцај властп нрема оншгинском часннштву. Имајућн за доб. о сресго овак>в опшг. закои; даље на иоложајпма своје начелнике, своје људе, ошит ппсарс и учитеље, владаје ноказала да је отвореио ношла паргнскнм нутем. Сем тога, што су ова два закона нзведена иротнвно Уставу, закоиом изборипм, који наре1)ује шта треба да се радн нада се огараигује слобода избора, учнњеиа 1е ногрешка у томе шго је пнтелектуалном радњом владе, подиесеи Скупштинн законскн нредлог, нрогпван усгавннм наређењнма, н даље нгго је, иоднев га на санкциј/ ирииомогла, да гај иредлог иостаие свршено дело, закои. Ја ћу иавести два случаја, који ће погврднти ово што сам рекао. Ио члану 100 Устава земаљског, којн говори о нзбору нос1аника, иослаиицп са нарочнтнм условпма бирају се одвојеио. Тај члан гласи : (чнга) „Ова два посланнка бпрају окрузн нсгога дана, истнм накином као и остале посланпкз, алп одвојено од њнх и . То јс прннцпп Усгавни; но ои је чл, 91. изб. зак. нзигран. А чл. 91. Уст. гласи : „На сваком месту где се вршп гласање, биће образоваи бирачки одбор састављеи од једиог оншт. одбориика, којег је одб нзабрао од но једиог иредсгавника сваке бпрачке лнсте нједнот суднје, судског чпновинка нли иравпнка". Шга јс овнм казано? Изказана су два нрпнцнна: да се избор квалиј>икова,ни аосланика има вршиги незивисно од аосланика са ошигим погодоама и да за члана бир. одбора, у аојединим бирачким местима, могу биги посгављени само они, који с\ј или судски чиновници или иравници. Ја знам да ће господа, која мисле да бране ово шго ја нападам, узетн за разлог то и рећи: на иема ту инкакве злоупотробе што се гласало једном куг.шцом а ие двема, и шго су место судскпх чпновника нлп пранипка бнлп нредседипцп иопови пли учигељи. Лли овде у интању иије лнчиост тих иредседника одбора, већ један н два уставна нрпнцниа. К.ао ш г о рекох, члаиом 69 н 91 тборног закоиа поиншгеиа су оба два нрницииа; п кадје Скупштпиамогла дозволптн, да се онн нонншгавају спвцпјЛшнм законима, зар није иа тај иачин п Влада п Скуиштииа дала джаза, да имају анетнга не само да газе Устав, но да нокажу да го гажоњс сме нотнцатн баш п одавдс, са овога месга, на комо коштовање Устава н закона трсба нримером да светли. (Негодовањо у већиии п жагор) Продсодник. Молим вас, госиодиие, бирајте речп. Свака мисао, можо да со кажо, иа опет да сс ннко не врс1)а. Ја консштујем повреду двају прппципа, н за исту чиннм одговорном и владу п скунштинску већпну. 11а кад су н влада н Скуншгппа, па овај начни ноказалп да могу п да хоћо ноједпппм наре1)ењпма законским да нзпграшју устав, онда смаграм да више нема јоиства пи за чл. 0. нн 11. устава који гарантује ноиовродиост дома, лнчну н имовну безбедност гра!)апа. (НАСТАШГКИ ок)

Одгопогни угкдивк Ганко Потроннћ

ШТАМПА 111'АЉ. СГПОКК ДГЖЛ1ШК 1ПТАМНАГН.1К