Narodna skupština

СТТАНА 74

НАРОДНА СКУШПУИНА. САЗПБ ЗА 1890 ГОДПНУ

.

да је узорпти прнмер, кано пзабраници српсЕП умејт уложнтп узаЈамна пожртвовања радп ошптег спаса отаџбпне. То је што сам нмао да кажем у опште, а задржавам права, кад се пре^е на сиецпјалну дебату, да кажом још неке вапомене. Ђока Анђелковић. Господо поеланици, ја нећу да иравнм увод. кад говорнм у начелиој дебатп адресе п да покажем да смо ми само фразирали, ја дакле нећу да се упуштам у оне фразе, које су у адреси пале. Кад сам затражи^ реч да говорим о адресама, и једној н другој. ја сам то учннио с тога. што сам донста проучно како нацрт адресе одборске већнне, тако нсго п нацрт одборске мањине и нашао с&м да нацрт од^ореке већине више одговара ономе, што је Србпја себп за задат .к поставпла. него ономе што се пзлаже у нацрту одборске мањпне. Адресамз се х ће да одговорп на престону беседу. Сам тај одговор пма да садржн одобравање пређашњега рада владе, одобравање оннх пред ога. које је в .1ада истакла у престоној беседп и напослетку алреса по уобнчајеном и усвојеном рачину има још да изнесе н жел.е народне. дак.1е. п оне мпсли п осећаје којн су у самоме народу а које треба пзнетп преко представннштва народног. Свакако кал се погледа на садржииу вацрта адресе одберске већнне. а тако псто н на са држнву нацрта адресе одбоуске кањпне овдаје врло важно н карактернстично што се у нацрту адресе одборске већпне на .1ази потврда свнју оних тежња владчннх. које је она како у правцу споЈ >не тако и у нравцу унттарње полнтике нзпе.Ја ; сем тога у адресн одб рске већине налазп се још нзражена жеља народна да се пнтересн Српства очувају. а тако псто да ее п вародаост српска што бод>е очува. Све је то јачпм тоном пзражено у вацрту одборске већине, него у нацрту одборске мањпве. Алп ако бвсмо хтелн дп говорнмо о поједпним т-ачкама. о појединнх одсецпма овда бпсмо моглп да пређемо на те одељке у овпм правима ; прв ■ носматрајућн вацрт адресе одборске већине, посматрајућп је дакле с те тачке. шта она иредетавЈ>а у погледЈ кад хоће да каже којнм је правпем управлена унутарња по.птика, финапспјска, и какав правап иостојн у спој>нну односнма. Иаралелио томе опнсав је н нацрт адресе одборске мањнне. У наирту адресе одборске већине обележен је прлвац тнутарње иолнтнке владпне — законнма. што нх је вавреднн сазив Нзродве Скунштнне донео. а применом тнх закона н њ хев. м попранкама сгање. које је створено новим уставом утврднло бн се, п његов развитак бв се још боле оспгурао. Што ми се јол ввше чннп да је нацрт адр. се одборске већпве агг. којмм се изражавају и хеле вародне. а у и«.то време ■ акт. који носи праву освову за ралвптак нашег др^штва п дрхаве, а не акт лепога стмла. а то је што се нстиннтпм п оравпм начнном захтева, да се п'ће у оогледу утврћнвања ■олктичкнх слобода. иутсм оривредног орограма Србије. чега т адресн одборске мањпае нема Господо пос .1ангцм, Ср 1ски нар->д у своме развитку нмао је тт техњу да се еманциоује како у полнтнчк м так» у ековомвом смпсјт . Цолнтичка емавапоакија у крал« вин I С^бијв. свршеиа је вопто је устаиом оиреде.кено и гараитовано како јавво тако н врсватво араво. али ва завршетку тога политпчког вроцеса јавла се > дрхавн сраској пигање о нрнвредн м програму Србвје. То је онтање 1сшв)то у нацрту всћине одборске а пстаквуто је вачпвом. к- ји д0ст0јв0 одговара вамењевом *« тат , да се Србвја оре вородв у ск и исЈОМ смвиу. ваметвпм ш разумш м заковод .вотвом. А ■'» аадим» у ваврту дборсве мањнвс. Видпмо да овв трах гамо ра..в так трговнве в заиата. а земадскт срнвреду са и * стимј'. Алв јои воред тога меви изледа да вмје ' ло »рло вахво ек >иомско вптање да трахе. да се уквне мововод думва и со.и; мзглдда да је јсдвна 'сх*а овозвцвје бви та да се вовуларвву у вародт, в да ароамре асмлишге и свој вартасвв утввај. Кад би хтсо. госвод« в хмаавав да се обаз. ем ваосуд; .инаањсг во.нничког нр«вм у ааарту адресе одборсае валчве оада '>■ имао да ваа. мевем. да је доасга иа вр .1о веугодав аачвв т ваартт адресе одбгрсве вахаве. вавовен;то ввтахе:

како вије уведен устав у жнвот тнме, што судска власт нпје одузета пз руку полицпскнх власти. Ја лично МПС.1НМ, да је у нацрту адресе одборске већпне са свпм правилпо исказато лњење како у сгварн постоји а на нме: да је у аочетку изво^ењи тога иреноса влчсти од поликиске на суд^ку, а да ф (ктички још није свршено. Н тцме је довољаа гарантија, да се скунштнвска већина можи да опреде.т V томе питању. те да усвоји ту тачку оиако, каква јс у нацрту адресе одборске већние а не у нацргу адресе одборске мањине. Тако исто нма још један пасус који вели: да је сам изборнп закон такдв, којн доводи у сумњу извесне одредбе о личној и нмовној безбедиоет.: у Србнји. То ннтање о личној н имовиој безбедноети потеже се. госиодо, н у оргаанма онозпцноне шгампе са таким духом раздраженостн. да му се прнписује огромна важносг, да бн неко мнслно, да у овој землн влада страшна ајдучнја. да бч је мп требалн да сиаеавамо, јер у зем.ш влада дезорганчзацчја влаетн у таквој мери, да она ие може да заштити личну и имовну безбедност нашнх гра!).1на. Госчодо нослаиици! Ако хоћем > н о томе п 1тању да говорнмо. да ли се тиме, да се боље ујемчи лчча » ч нм^вна безбедносг грађана може пое.1ухитп фразама нз нацрга од'»орске мањине. — ја налашм. да је у нацргу адресе одбор ке веЧнне јаче то ннгање образложеао него у нацрту а\рес^ одборске мањчне. Разлозн су ме руководнли. што те у иашој држави бнло преће мвого кртанијчх прелома Нјр. 1858 год. кад је повраћена дпнаетпја Обреновића н кад је дошао нл владт кнез Милош у овој земли етање је било тако разочвено, да нико никога нпје хтео сл^шатп. Ц то рхзрчвено стање бчло је не сачо у полптнчхом него п у друштвеном ногледу. Ја п ако нисам био у том времену. да сам внднм н чујем, ипак сам слушао од старнјнх л>уди. да је после повратка кнеза Милоша бпло миого лопова п ајдука у Србајн. Кад бн узелн да сравнпмо ово време п акт. којим је нов устав у налој земл>н утврђен е» временом од 1^58 год. — баш н кад бп то стање поетајв!о, оно није пронзвод какве владавнне. него је пронзвол друштвевог стања. и остало од нређашњег дру : гвеног развнтха. II еад ако оогледамо ва то пчгање о лнчпој п нмовној безбедности оно се много више потрже него што постојп и нма важностп јер се неправедно и неосновано за сва друштвена з .1а у зекл>и баца кривнца па владавину раднкалну. Ако хоћете, могу да ваведем један пасус нз нацрта адресе мањчие где се кахе: да су судови стубови за одржавање личне п ивовне безбедностн граћана оо коме се дакле нзрахава велнка техња лвбер. оаозлције да се она очува као светпња, агл да ВЈднте колпко то врше неки члановн из саме лпбера .1не схранке. Познато је г.г. пос.1аницчма да је Скупштнна довела решење, по коме певзвовери ве могу вршнти адвокатску радњу. Ал.1 опет за то нма места где се ово аттевтично гумачење. § 5. закона о правозаступвицнма не верма не чочптује. јер н сад пма пензиовера који врше адвокатску радњу в суднјч који им дос/ћуЈу наградт. Менн је врло неврвјатво што сам ирпвућен да оваке слтчајеве пзносим; веврвјатно за то шт> зн .м да г.г. нз либер. оиозиције не ће бвтн орнјатво иошто су вм певзпоиарн и те стдије који им награде досућујт либерхтв (хагор). Ц да лп имамо Јал разлога да вавадамо сву либералпу странку шго овако ра^е некп њени члавоен. к«<јв ка судије п адвокатн јако доводе т сумњу тај стуб за очување личне и вмовве безбедиости, (хагор| на војв госвода вз либер оооЈвцвје тако јако помаку т свове вацрту адресе. Председнвк. Модпм вас, ако в вма таввпх случајева. то ве вотиче из вривввиа либералног. те вемојте нападаш ва вартијт, вего говорвте о ств^ри која је на дневвом реду. (хагор). ~Бова Анђеаковвћ Молвм вас госоодо, на<мвм да вав ^*њсм овогв слЈчаја ја впсам хтео да ваоадам на лвбера.1ву партију; ја сам само хтео дв вавомевем, дв довста квд хћсво дв в дпво рзчува о ввтањ} лпчне л вмовве безбед-