Narodna skupština

ОТРАНА 110

НАГОДНА ОКУПШТИНА,

ОЛЗИБ ЗА 1890 ГОДИНУ

1зиших власти, само да би одржали свој положај, и бадава ће влада слати расппсе да се не крљи слобода избора, јер опи томе неће ништа помоћи. Докле год се код нас са променом кабинета мењају не само упраипе власти, него н власти општинске, биће увек повреда слободних пзбора. А ја вам кажем да тога нигде не видимо у другим нарламентарним земљама, где је устгпност и слобода избора ут^врђена Мени је познато, да се у Енглеској са променом кабинета мен.ају само лични секретари, а иначе други се чиновницн, како државни тако и општински, не мењају нити том променом шго добијају нпти пак губе. Опи само по закону раде и врше то правило, па се нрема томе награђују, а не прсма боји партпској. Код нас чиновннк и ако је вредан н поштен, н ако је закоп нравилно примењивао, само ако није учинпо и извршио Ввбор онако како се влади допада, и није успео да се одржи, он ће бити отпуштен. 11а према томе, кад ми код нас уводимо парламентарпи систем, онда треба да усвојпмо све мере, које су у овим државама, те да сачувамо слободу избора. Ево у Француској променуо се облик владавине, од монархије постала република, па сви чипонниии, који су дотле бнли, остали су; једино министар унуграшњих дела уклонио је неке преФекте, па су против тога устали свп, не само мопархисте, него н републиканци п казач! су, да Француска није својина кабинета, а да чиновници нису слуге министра пего државне. Нешто налнк на ово бива у Сев. Америци. 'Гамо се сваке 4 године мења поглаиар земље и тада св мења с^в апарат државнп. Но, господо, и тамо данас увиђају савесни патриоти н државници, да је то штегно и да томе треба сгати на пут, усљед тога што се мењају чиновници , нагомилао се један пролетарпјат, који се зоне „политикани". Ти људи нишга не раде него чекају време избора, на кад дођу избори они се размиле по целим просторијама Америке и агигују за ову или ону партију, па према успеху који постигну, добијају и награду те животаре до другог избора. То у Америцн називају злом друшгвеним, кажу да је то црв, који подгриза још здраво стабло аелике републике. Дакле, треба да тражимо од владе, да се не чине са променом владе и промене у чиновништву. И ево ја сам готов да то сад учиним, кад је радикална влада на управи, само да се један пут стане на пут тим великим незгодама. Даље господо, пребацује нам се што говоримо да је финанциско наше стање жалосно. Ја господо, не знам да ли има кога у Србији, који налази да је данас наше Финансиско стање добро. Да је наше Финансиско стање тетко, ја мислим да смо у томе сви сложни, међу нама нема разлике у томе. Ја мислнм да нико не може кривити пладу за то, што је наше стање тешко, (одобравање) и ко криви влалу за то, тај греши. Можемо тражити да она не дозволи да, се даље иде тим путем, можемо тражити од ње извесне мере, којима ће буџет доиста да се смањује а не да расте ; дакле можемо тражити од владе да терет народу олакша, а не можемо је кривити што је данас овако стање. (Чује се: сви смо за то). Шго се тиче говора од стране опозиције о монополу соли и дувано, и у томе је један стари посланик — мепи је жао шго је то казао, да је подлост од стране оиозицпје што оиа то говори. Ја на те речи нећу да одговарам њему, но ћу да одговорим опима, који кажу да ми то говоримо за то, да се популаришемо код народа. Па за шго да се популарншемо ? Значи дак^е, да то годи народу, да је то пароду корисно, па за што да се пе би иобринули и о томе па да народу скинемо све те тешкоће; за што се не би договорили о томе, да му тај терег олакшамо ; зар ми не смемо да се договарамо како да скинемо тај терет народу. За што је то велики грех што ми мислимо да треба укинути те монополе?! Што се тиче снољне подитике, ја имам да изјавим да између радикала и либерала нема разлике у спољној политици. Спољна политика је тачка. у којој се либерали н радикалн слажу и сусрећу Ми немамо ништа особитога шго се тпче спољне политике, само смо изјавили да се води она енергичније ирема опим државама, које насрћу на наша прама, и то опознција треба да тражи. Влада може бити не би смела допуститп, д,ч владајућа странка — као што је и поменуто јутрос — чини

таке напомене, али опозиција може да каже, кад оназн да нека држава не поштује народна права; и кад влада пе може то да каже, онда то опозиција греба да каже. Ја мислим да је и сувише благо, кад кажемо да желимо, да се према држанама, које крње права српска, енергичннје води политпка. Према свему овоме што сам номепуо а још више према ономе шго су другн пре мепе доказали, ја нећу дуже да говорим за то што јо о оиом питању много говорено и што је стпар доста исцрпљсна, нашао сам оволико за нужно да кажем и мнслим, да је према данашњим прнликама наша адреса боља, п за то ћу гласати за њу, јер много боље одговара данашњим прилнкама наше отаџбине. Г. Ђаја министар унутрашњих дела. Господо, дебата о адреси обично бива за сваку владу један велики испит,један мучан тренутак, кад се оцоњује са свако страпе њен рад па се над владол изриче суд. Као што видиге, већ у уводу морам исказивати, да се не слажем са онпм, шго је поштовани посланик г. Васиљевић казао, да се дебатом о адреси не изриче поверење влади. На против зна се, да су те дебате гакве природе, да владе услед њих или падају, или се утврђују. Тако је свуда у парламентарном свету, и шго ми ове велике дуге дебате воднмо, није нишгадруго, него с тога што опознција хоће да изазове осуду рада владиног. док они, који се с тимнеслажу, владу бране Према овоме влада н чланови владе и цемају места да се у ту дебату мешају, почем је ту пигање о самој владн, то већ по правцлима обичне скромности не треба да утичу на то, хоће ли се изјавити иоверење или неповерење. Влада има само у тоднко места да проговорп, у колико је потребпо да сузбнје оно, што је у дебати о адреси неистинито против ње изнесено и све оцо шго је услед тога дало повода да се у пројекту адресе мап.ине донесе као оптужба и као разлог, који појује против њенога рада, — Морам и то напомепути, да скоро увек опозиција има лакшн положај при дебати о адреси, где има да наводи све што се може замерити влади; а положај владе н њених пријатеља обично је тежп, јер јелакше наиадатн него брашгги. Међу тим, с унутрашњим задовољством пратио сам ток овс дебате, из које се могло констатовати да је овом приликом друкчије, но што обично бива. По свима изгледима опозициЈа је имала много више муке да напабирчи доказе за напад. него што је већина имала да све то сузбије и него што ја имам да оправдам сав досадашњи рад владин и да на праву меру сведем све оно што је против владе изнесено. Та тешкоћа, коју је опозиција морала имати, док је прибрала наводе, који су јој потребни, да их изнесе против владе у овој дебати, већ се и по том опажа, што полазна тачка поједшшх говорника из опозиције не само ннје била једнака, него напротив била је супротна. Тако н. пр, док су нека г. г. из опознције говорила, да је влада имала повољан положај, и да јој с тога треба замерити, што није то и то урадила, дотле друга господа из опознције признају, да је влада имала мучан положај. То је у осталом ствар опозиције, да међу собом доведе у склад супротна мишљења појединаца о томе, да лп је влада била у повољном нли неповољном положају. Ја се морам одиста чудити, како је ма и у опозицијн могло битн мишљења, да је влада пмала некакав повољгн положај. Ко год хоће прав дно да судн и говори, мора признати, да је ретко кад и једна влада била у тежем положају ; да је теже наслед^тво добила, но што је затекла радикална влада, кад је на земаљску управу дошла- — Шта су затеклп раднкали, кад су дошли на управу земаљску ? Пре свега радикална влада дошла је на уираву после једнога правога преврата у земљн — преврата без крви, али на сваки начин преврата — који се извршио онда, кад је доондашња владавнна саму себе у своје грехе саранила. Радпкална влада наследила је крајну несигурност у земљи, шуме насел>ене одметницпма, раздраженост у народу такву, да је сваког часа на све стране буктала крвава освета противу носиоца доондашње владавипе. Сем тога, затекла је тако растројене фпнанспје да су н сами нрви преставници доондашње владавине признавали огворено, да ни једнога дана држава српска не може вчше да правилно функционнше. Кредит на страни био је убијен, нико нам није више веровао ; а што је најгоре не само