Narodna skupština

СТРАНА 114

Да ие би нншта остало не нападнуто, н иротив финансија државиих и иротнв садашње финавсијске политике окомила се онозпција. Иосле нознатог затечсног стања, чудновато је, да опозиција ннје нашла за паметно бар ћутагн у том обзнру о владн, која је уснела да за ово кратко време повратн земљн креднт, којн је са свпм унроиашћен био, и да упутн државне фниавснје нутем онорављаја. Алп треба нешто замернтн, па се замера да нема пггедње, јер су пензиоппсанн многп чнновници. а то, вели г. известилац адресе мањине, не бива ннгде на свету, да се с ироменом владе мењају п толнки чнновннци. Кад сам паиоменуо г. нзвестноца, морам одмах изјавитн не само, да се ја не слажем с његовим мпшљењем, него могу нознтнвно тврдити, како то не стојн, да се с променом владе нигде у свету пе мења н чиновништво као у нас. На против баш у најслободоумнијим земљама кад се мења влада, мењају се и важннји чниовннци. Ја знам да бн било по вољи опозпцији, да остапу свуда као чиновинци лпбералн и напредњаци па онда нека радикали слободио владај^. Ја отворепо кажем, да где год могу поставити човека, у кога имам вере, ја ћу га ноставптл, а то тим пре, шго се нређашње чнновннштво одавио навикло на то, да внше буде партискн агенат него ненристрасни вршнлац закона. Да н у другом своту таквих промена бива, ето узмнмо за пример Грчку, Румуиију, Француску, Швајцарску п т. д. а у Амерпии то бива више но нгде. У Грчкој са нроменом владе мењају се чак и ађутантн н дворске даме (Смех). То што госиода либералн сматрају да је добро, да се не мења анарат чнновнички, ма каквн нолитички иравцн долазили на управу земаљску, то баш н јест зло; то је она бпрократска мртва машина, која радн без духа, без разумевања, без осећања, без полета. У бнроктатском систему може збиља увек остатп једно чпновннштво, опо под слободоумнпм установама и за оне, којн хоће да руше бирократскп спстем оип морају да мсња.ју органе н да узму оне, који ће н да нх слушају, и да нх разумеју н да себс сматрају н осећају не као чпвнје у машннн, него као свесие раднпке на пзвесиом иравцу и задатку. Извршење уставнпх одредаба н потреба, да се ненодеснп чнновннцн смене, донели су, да се број ненсионара увећао, на чему онозицпја замера влади. Ја то прнзнајем, да нма врло много иенснонара н да се на пеиспје врло миого трошп, алп томе ннје влада крива, него треба наћи другог лека, да се пенсије смање. У току ове дебате, кад ,је говорено о фннанси.јама, сноменут је н овогодпшњи дефнцит. 0 томе морам спомепугп факг, који је оиозпцпја навела, а који је неистинпт. Речено је да ове годнне има 8—9 милпјуна динара дефпцнта. Од куда су госнода то нашла ја пе знам ; али могу казати да то није нстина. Господа пз онозицнје ипсу се устезала калагн, да је влада повећала буџег за пдућу годпну на 57 мплијуна. То је но пзг еду нстинд, или морам рећи да није племенпто што господнн носланнк, којп је то павео, није хтео да објаснп од куда је то; ипје хтео да каже да пређе ни.је био унесен у општн буџет санптетски фонд, ни моноп.»л дувана, пп железница, а сад је све то спојено у једно, дакле, ннје иовећан буџет за 11 милнјона, него све је урачунато у један буџет. Повода за осуду владе нашла је оиозцција н у нитању о додатцима офицнрским. Најпре се замера влади што ирема закону није ноставнла свуда истражне судије, п ако зна оиозпција да нпјс у буџету пп паре одобрено па њпхово ностављање ; а иослс јој се замера, за што је офнцпрпма вратпла додатке н ако опозпцнја зна, />а о томе постојн закон. Влада је исто чако, ма да пп за псљедие суднје нема суме у буџету, опет ноставиуа 20 истражних судпја, јер јој је то завон у дужност сгавно. Општом једном фразом, да бн се омаловажпла иолитика саданпће владе, речопо је, како парод не осећа нпкакве олакшице од садашњега стања п од поправака фипаиспја, па то је чак и у адреси мањпне упесепо. Госнодо, да випгга друго по паводпм, сполеиућу само једну нсиосредну олакшицу а то је 1,200.000 дпнара, која је уштеђеиа народу гиме, што је

иоправљена ногрешна класнфнкацпја земљингга ; тнме је смањен земљорадничкн порез за 1,200.000 дииара, а то је држпм осетиа сума, те се може рећп да није никаква олакшица народу учнњева. Позвата популариа иовшса на монополе обновљена је оиет овде као и у свима органима опозпционнм, на се у оишге узвикује да треба укннути моноиоле. Већ о томе је много доказивано, да није могућно увннутн монополе, те није иогребно да се ја враћам на то, само морам нриметнти на оно шго се вели, да је радикална странка бнла увек у начелу против моноиола и да би се то потврдило, прочигао је г. Живан Живановић једну одлуву раднкалног збора. Мећутим оно, што је г. Живановић чптао, не говорн нрогнв мононола него иротнв пореза на, со н на вајпрече жнвотне потребе, а протнв тнх пореза раднкална је страика увек бнла. Алн радпкална странка у начелу није нротнв државинх мовонола, којп су шгетни за посреднике, а за произвођаче н потрошаче могу биги кориснн. Врло је чудноваго да се опозицнја чак дотакла п екопомског стања п вели како раднкална страика ништа ннје урадпла за народну привреду, п како није пп у адресу скоро нишга о томе унесено. Што се адресе тиче нпЈе моје да улазнм у њену садржнну, алн само о овоме морам сиоменути, да до сада ни једна, ни Скупшгина вп влада, нн једном приликом нису овако нстакле екоиомско пптање и важносг народне нривреде, као што је одборска већина учинила у нацрту адресе, н као што је то нстакнуто у престоној бсседи. Давле тај нриговор могао је потећи само од иекога, који ннје нп престону беседу ни нацрт адресе већине ирочнтао. Да не иродужујем још више овај мој говор, хоћу да се летпмице дотакнем н оног прекора, што је опозиција сматрала да по свом позиву треба да учнин п иа снољиу полптнку. У доказивања пећу да се уиуштам, го ће ко иозванији од мене пмати нрплнке да много боље учнни, али само морам рећи, да замерати спољашњој политици Србије, сад, кад узмемо да је до доласка раднкалне владе свуда у свету без пзузетка Србнја сматраиа као зависна сатраинја, па сад, кад је СрбиЈа оиет уважена , кад нма угледа н кредита у полигнчком н финанснјском свету, кажемо, да нема никаквих тековина у сиољашњој иолитпцн, то не само ннје оправдаво, него је страсно и неправедно. Оставио сам да на завршетку сноменем ону најјачу нолугу, коју уиотребљују лротпвннцп протнв радикалне страике а то је оскуднца личне и имовне безбедвосгн, као што они шмншљају, за то сам оставио ово на нослегку, шго се то вчј ■ внше нотрже н што цела штамиа о гоме брпгу воду те се готово ни један случај ннје десно, а да ннје ирнбележев, а још иаравно н увећан. Што се тпче личне и пмовве безбеднос г н могу вам казатн, господо, да није пстина оно што се у шгампи ппп1е. Сва оиа трагнчна нреувеличавања н измишљотиве нису удиле влади, јер се у земљи знало, да оно није нсгина, али је од тога било штете за углед наше земље ва страви. У стварн цав не само нвје истпва, што је у шгамии о томе говорепо, вего је шта впше факт, да прошле и ове годнне крпвпца внје бпло внше пего нређашњпх година, а што сс тпче паљсвнна н убистава мање их је бнло него раннјих годнна. То су стагнстнчкн нодаци, које сада штампа најстроже контролише. Ј, Оснм тога влада је, ка-> што рекох, затекла шуме пуне хајдука п без пкаква средства, која су пређашње владе нмале и са миого мањом жандариернјом, на пнак успех је такав, да је за годипу дана 57 хајдука убнјено нли ухваћено у Србији ; никад мање хајдука није бпло него сада. Пре веколико дава уби.јен је хајдук Јосовац, воји је оиасан бпо пе само као највсћп злпковац него и стога, што су многи неваљалцн у његово нме зла чинплн. Сад у Србнјн нма свега трн онасна злнковца, а има нх 4—5 којн ннсу на нашем земљшпту. Петар из Ковиља бпо је пребегао у Румуннју, алп нропађево је н.егово ги.евдо; његова је жева иозната хајдучпца Мнља ухваћева, и свн су изгледп да ће н он бити ухваћеп.