Narodna skupština

НАРОДНА СКУШПТИНА,

Риста Поповић — Врло је добро Љуба Ђирић објаснно, да ако остане мншљење одборске већине, онда су зборови са свим кзиграни, н ие могу да се држе. Ако оставнмо у закоиу, да иредставипк вдастн може распустнтн збор кад год то но свои нахођењу нађе за потребно, онда зборовн пе бп моглп да се држе, а нарочито онозпционн. Зар је тешко да се нађу 10—15 људн, који ће да праве неред н збор снрече и онда представнпк властн збор распушта н збора нема. Мени је за чудо, како је одбор могао доћи на ту мисао, да представник власти може да расиустн збор. Ако буде нереда, нредставннк ће тражитн од председника да збор распустп. Председник ако увиди, да је донста неред и сам ће распустнтн збор, ако не, он ће казатн : ја на моју одговорност држнм збор. Дакле у сваком случају, власт не може да раснустн збор ако нела нравог узрока. Збор, кад нзабере своје нредседннштво, има у њему гарантије, да неће бнти распуштеи без узрока. Боље је да остане таква одредба да предеедник раснусти збор кад то нађе за умесно ; на ако је оиравдано, он ће збор растурити, јер неће хтети да нрнми на себе одговорност. Дакле, као што рекох нма ће веће гаранцнје за слободу збора, ако оставнмо да председннк растура збор, 8 ин у каквом случају иредставинк властн. Лрема тоие члан 11. но пројекту владпном много је слободоуминјн него но предлогу одбора. Но последња алинеја у иројекту владином ипје најбоља н најјасннја (чнта). „Овако ће се нсто ноступитн у случају ако би збор узео у иретресу н такве ствари, које су но закону кажњиве." Ако неко нретреса иа збору кажњиве стварн, као што то може и путем штамие учииити, он за то лично одговара а не иредседнишгво. Истнна то се може иравдатн тиме, што нредседнишгво може да дозволи да се такве ствари иретресају п у том случају он је саучеснпк. Држим, да је чл. 11-ти много бољи н слободоумнији, но само треба носледња алннеја да отиадне, н тражнм да ме у овоме предлогу нотномогну 10 иосланика (иотномажу га). Известилац В. Младеновић — Црема говору г. нредговорннка нзгледа, да смо мн хтели да јавне зборове ограничимс, Ми кад смо нрегресалн овај закон вндели смо све чланове иа н ову тачку, коју је Рнста наиомеиуо. Мн не ћемо да власт иосредством председннштва вади вруће ксстење из ватре. Ако власт иапнше незаконо решење, онда само за, то нек одговара. Зашто нредседништво за то дг одговара. Овде је нзиесен разлог, да председништво може да не узме у призрење наредбу властн о распуштању збора, него п даље иродужн држатп збор. Исто тако може и кад иреставннк власти нрочита акт да збор раснустн, а ако нредседннштво нађе да нема нереда, оио може нродужнтн рад. Дакле ми инсмо нмалн ту намеру, да ограничавамо јавне зборове, иего смо хтелн да се зборови што бољс заштите, да се дакле редакција сваког члана овог закона јасно одредн а наноменули смо и то, да се иредсединштво не узима као саучесник нигде, ако неко нретреса ва збору н кажњиве стварн, као што се то впдн из иоследње тачке овог члана. Ако неко говорн кажњнве речи на збору, зар онда ја као председннк да посгајем његов саучесннк. Ко је говорно такве речи за њпх иека и одговара. Ирема томе, ако налазпм да на збору нема нереда ја ћу збор продужити тотиу се не мења ствар да ли ће представннк властп сам нрочнтати решење о распуштању збора или ће то тражпти иреко нредседништва. То су дакле разлозн, који су иас руководили да ту редакцију унссемо. Мн смо иоглавито пмали иа уму да редакипје свнју чланова удесимо тако, да буду јасне, м да сс зна тачно крегање сваког на зборовима, иа основу овога закони. Вића Радовановић — Разлози г. иавестиоца и г. председннка одбора, г. Маиојло.^ића, никако иису могли да мо убедо, да је п,ихово мишљење и рвдакција боља од оно коју јо поднео г. министар. Опи наводе, да би со тиме хтвла да очуиа нока саиосталкост )бора, напрогив они овдо доју прсдсгавнику вдасги нека шира права, него иредседииштву, којо јо понојјоп.см 5-00«) Јкуди изабрато. Пикако и ни у ком случају по греба давати прод-

ставнику власти толико право, да он може из иеких његових разлога распустити збор. Кад би остала ова редакција. коју ]е поменуо г. Васа Манојловић, да предсгавник власти ради свагда у споразуиу са иредседништвом, а не би следовала ова друга одредба, опда бих могао да се сложим с тим, али кад се одмах у другом ставу потире то, па се каже : да предстаиник власти, кад опази неред, решењем распушта збор, онда ми пада на ум шта ће он константовати као неред ? То је тако неодређен појам; то је нешто тако растегљиво, да он може казати, да ]е неред и онда, ако се почне нека размирица због тога, што се људи на збору не могу да споразуму, или се деси некако жагорење. Представпик власти може тада рећи: то је неред, јер не мпже ништа да се чује. То се на сваком збору може лако десити а дешава се врло често. Шга председништво тада ради Оно за неко време ћути док се та ларма не уталожи — стиша, и онда продужује рад ; док међу тим пресгавиик власти он би не знајући а и из бојазни, да ће ту планутн коље и мотке, распусгио збор. Овим што је одбор унео, ишло је се на го да се скучи слобода збора. Представнпк власти ретко би кад изашао новољно кад би се он упустио да расиусти збор. Он би створио тако незадовољство, да би после изашле неке батине и коље, шго иначе кад би председништво распустило збор, оно би боље прошло, јер је њему повереиа власт од самих људи који су на збор дошлн. Ја дакле мислим, да овај члан треба да остане ио пројекту владипом, а ова одборска редакција, и ако је одбор са добром намером радио, да прошири слободу збора, па у томе не успео, да отпадне. Максим Сретеновић. — Као члан одбора, признајем да редакциЈа чл. 1 1 није баш онаква, каква би требала да буде и како смо ми желили, да буду јавни зборовн Али одбор није се могао са свим удалити од чл. 11 кога је министар предложпо , по мом мишљењу а и већине чланова у одбору, кад би остао чл 1 1 како га је министар преддожио, мало би вајде имали од јавних зборова. Кад у другој тачци чл. 1 1 стоји : Ако представник власти нађе да се неред не може стишати, он ће збор распустити, јер он може наћи да је неред опда, кад се два човека мало ватреније објашњавају или прогиврече, и он ће одма наредити иредседништву да збор распусти. Тако исто и председништво, ако је се мало више говорило и ако се њему не допада збор, и ако збор не тече тако како су они мнслили да прођу, он ће наћи за нужно да збор распусти. Овај је члан занимао одбор читава 2 дана, и ми смо хтели да одговоримо начелу слободних зборова и мпнистровом предлогу. Овај одбор иије могао да донесе бољу редакцију него оваку, с тога ја сам за редакцију као што је одбор и предложио, јер држнм да је много сигурнија за зборове од оне, коју предлаже г. минисгар. Министар унутр. дела, Ј. Ђаја — Господо, ја мислим да је ова ствар већ тако објашњења да није потребно наводити нове доказе у корист онога пројекта, што је предложен од моје стране у овој тачци. Извесио је, да се може десити случај, да је потребно збор распустити; но сад настаје питање, да ли је боље, да о томе суди сама власт која је присутна, или је боље оставиги то право председништву збора? Ја мислим, да је боље, да то право дамо председништву, да оно реши: има ли места да се збор распусги или не ? Ја дакле, мислим, да ће се ту наћи очевидно јачих гарантија за слободу збора, него ако се то право осгави присутној власти. Речено је, да су строге казне прописате за чиновника, који би протнв закопа учинио, те се абор распустио. Па шта је, госиодо, ту незаконито ако би нреставиик власти нашао да је било нереда ? Ии знате, да је то прло онаспа ствар, кад би се оставило њему да оп реши, кад је неред, јер је то неодређоно Дакло, јасна је отвар, да је бољо, — ако се хоће слобода збора да осигура, те да власг, кад нађе да је на абору норед нанишо о томе решоље на ооцону кога би абор распустида, па то решоњо да прода предсгдпину који ће рошпти : хоћо ли со збор расиустити или но, а он ћо носле одгонаратн, ако би