Narodna skupština
СТРАНА 150
НАРОДНА СКУНШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ
Јкњу Народие Скупштине, којој се ми са овим предлогом ј)браћамо. I Та, с једие стране иовол.на околиост но жељозннчкн /аобраћај, а с друге праводнн обзнрн спрам ове важне вај )0шп, дају нам оправдапо новода да Народној Скупштнпн ]|редложимо да реши : Да се дирскн.ија дрм ивних жељезница аремести из реограда ;/ ЈНиш. 12. Новембра 1890 год. Београд. Нлродин Посланццц ^ Ст. Д. Рибарац Жив. Живановић. Народној Скупштини ПРЕДЛОГ ( о ззменама у закону о непосредној порези од 1884 године Зна се да данас сразмерно најмаи>е п најлакше плаћају 1орез онн с.рнскп грађанп, којп плаћају порез на прнход од рада и на уложенп кинптал у радње. За то да бп се иравда народ у неколнко задовољнлн, часг мч је прсдлокпги Назодној Скунштннн да пзволн усвојнтп следеће пзмене н доуне у закону о неносредној порезп. I. У члану 38. да се место 6 процента стави 10 процента. II. Члану 48 да се као другн одељак дода ово : Све радње, које се баве страннм. готово пзрађеним ирозводима, као : хаљпнама, обућом, кошуљама н т. д. плаћају ^рн пут впп/е : а све радње које се баве страним готово иреађеннм свиленнм и златннм нронзводпма плаћаЈу пет пуга нше од оне суме, која је одређена чланом 47 закона о норезн. III. У члану 51 да се одређени нроценат порезе иа приход д рада замени овнм :
На
илату
од
1000
динара 1 од сто.
7)
7)
У)
1001
до
2000
динара
1.50
од
сто
V
У)
2001
У)
2500
»
2
77
7)
7)
7)
У)
2501
У)
3000
V)
2*50
п
7)
V
Г. 1
У)
3001
7)
3500
7)
3
7)
))
У)
п
У)
3501
Г)
4000
1)
4
Г)
7)
V
7)
7)
4001
Г)
5000
у>
5
У)
7)
У)
У)
У)
5001
7)
6000
У)
6
У)
7)
7)
г
77
6101
У)
7000
У)
7
»
7)
Т)
V
11
7001
))
8000
У)
8
1)
77
V
У)
У)
8001
У)
9000
)1
9
))
)7
У)
У)
У)
9001
1)
10000
7)
10
7)
п
У)
У)
У)
10001
))
11000
У)
11
1)
п
77
У)
У)
11001
77
12000
У)
12
У) 77
77 7)
У)
V
1)
12001
«
13000
У)
13
п
У)
преко
13000
дннара 15
од сто-
У
истом
члаиу да се
у
последњем одељку заменн
иро
енат, и то : у место 2°/ 0 да се стави 5 од ето, а у место "/„ да се стави 10 од сто.
12. новембра 1890 год. у Београду. Предлагач посланик Младен Аксентијовић. Народној Скупштини Д|»ум од УшЈ,а до Студенице у орезу студеничком, пре еког нремеиа, проглашен је указом за срескн. Према томе, вај друм пма с.рез о своме трошку просећи н израдитн у вему оиако како су иарађеии други срески друмовн.
Народиом представинштву, без сумње познато је, да овај друм служн скоро једино за то, да срнски грађанн долазе у манастпр Студеппцу и ту се скромно моле Богу за снасење своје, а сем тога по шаго је и то : како је предео земљцшта од Ушћа до Студенпце скоро сам камеп, гако да га народ својом снагол, без нарочиге вештине, неби могао израдитн. Кад се, дакле, узме у обзир цил, за којн овај друм служп и каменнто земљиште, које се без нарочите вешгине не може просећи, налазимо да није право да овај друм нзрадн сам сиротнп народ среза студеничког, с тога пмамо часг нредложити Народној Скупштини да пзволи решитн: Да се друм од Ушћа до Студенице просече н изради односно вештачкпх радока о трошку државном, а остале радове довршнће народ среза тгуденпчког. 20 Новембра 1890 г. Београд. народнн носланнцн: Младен Аксентијсвпћ, Љуба Новаковнћ, Радоје М. Костпћ, Ар. Ирић, Јов. Иоњавпћ, Срет.- М. Гогнћ. Раша Нинић — Молим вас, госнодо , да овај иредлог, шго га је поднео Михаило Ристнћ, огласимо као хнтан, и молим 10 посланика, да ме нотпомогну (чује се: о чему је предлог ?) 0 оианцнма. (Чује ее : то јс свршен ; није свршено). Председннк — То је свршеио. Један пут је то нитан>е решено у Скунштини — сви ови предлози унућују се од бору за нрсглед нредлога народних носланнка. Изволте чути неколнко интерпација. Секретар Љ. Јоксимовић чнта. Интерпеладија iiа госп. Министра народне привреде У јулу месецу ове год. несгало је пз касе нтшганскотелеграфске у Ваљеву 2373 днн. н 41 н. динар. Овом касом руковао је г. Днмитрије Солдатовић телеграфнсг, који се н данас налазп у службп као чпновннк. Често се дсшава к<\д нојединих чиновипка да но иеколнко хнљада дниара несгане нз касе н оин се држе и даље у служби без да за овака дела пред судом одговарају. Зато пптам г. министра да изволн одговорнтн : Је ли нестало горње суме иоваца нз касе, иа ако је, је ли нзнађен крпвац за ово ; чиме је п како је ова сума подмпрена пли осигурана ? Зашто се овај чнновп:ис н даље у службп држи ? п за што иије предат суду на осуду, иад се зна да је он касом ру ковао и кључеве од касе држао? 23 Нопембра 1890 год. Београд. иитернелаит Тома Бојичић народнн посланпк Цитање Господину Министру Гра ^евина Још 18У8 годиие, нотписатн. са Мнлуном Лнсиицем, као тадан.и иосланпцн, поднео је предлог Нар. Скупштннп, да она решн : да се наирави пут од „Јанкове клнсуре" на Трпавце, Випсовце за Трстеник, куд надлежнн нпжнњер за најсходније нашао буде. Скунштина је гај иредлог унутнла владн, на озбиљиу оцену н призрење. Прошле године посланпк Богосав Поновнћ уиравно је иитање Г. минпстру : „запгго се поменутн нут једном не наиравп V" (видн сгр. Г> 138 III део стеногр. бележака). Ј'. Мпвистар одговорио је од прнлнке т. ј. да 110 се нут траснрати, али, кад време доиустп (I?) — Ове године пнје било скоро нииаквог хр!,авог времена да бн трасиран.у сметало. По овомо, молнм г. мнннстра, да мн одговорп : 1. Уа што пије траса извршепа у овој годинп ?