Narodna skupština

СТРАНА 168

(Јаопштавајућц Ваи наложено, мсни је част Госиодине Мнипоре и овом нриликом заиолити нас да иаволите нримити уве ]К 'н>е о мом одличном поштовању. Л]кдсе/,ник Држаиног Сиоета Др. Докић о. Р, Дал>е: У ИМЕ ЊЕГОВОГ БЕЛИЧЛНСЈТВА АЛЕКСАНДРА I по милости бошјој и нољи народиоЦ К-раља Србије МИ НРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На иредлог нашег министра народне нривреде , а ио саглушан.у мгнистарског саветн решнли смо и решавамо: Овлаш1|ује се наш мнннстар народне нривреде , да Народној Сиунштнни сааваној у ре/1,овап сазив за 1 новембар 1890 године у Пеограду, може иоднети на решен.е нројекат аакона о нзменам и донунама закона о сеоским дућанима од 25 октобра 1870 годнне, 28 новембра 18 90 ј Веограду, д , Јов. Ристић К. С. Протић Ј. Бели-МарковиК Министар народце нрилредс К. С. Таушановић. 10во тнх иамена : ПРОЈЕЦТ ЗА^ОНА 0 инменииа н допуннма ваконп о сеоским ду1>анима од 2Г> октобра 1870 годинс. 1 После члана 4 долаан нов члан којн гласи: 4. а. У сеоскнм дућанима могу се нродаватн само онн еспапи п пронаводн, којн су иесннм и околннм жнтељима од нреке потребе, а то су: со, гвожђе , челик, јексерн , чнвнЈе, сва сиша 1вож1)арнја , цренул.е , тестнје, лонци , ужарија, нгле, концн, ка1ран, коломаз, иисаћн материјал, свеће, тамљан, гас, жигнце, дуван санун н чешљеве. 11 Иосле члана 4 а, долази нов чдан којн гласн: Члаи 4 б. Који бн од сеоски дућанунја ухватио да продаје и оне еснаие који нису у овои аакону обелсженн, казинће се првн нут са 100, други пут са 250, а трећи пут са 500 дннара у корнст онштпнске касе и радн.а I е му се забранитн. Онај који власти нрокаже да д)ћаиџнја иродаје иедозвољене еснаис па се то и докаже , добпја на име награде ноловнну нончане казие на коју дЈћапџија буде осуђен. Казну изрпче надзориа власт и противу осуде има месга жалби мнннстру народне нрнвреде у року од петнаест дана. 111 После члана 4. б. долази нон члан којн гласн; Члан 4 в. Од дана кад овај закон стуни у жнвот на за годину дана, сеоске ду1|анџије имоју расиродаш или уклонити пз снојих дућана сво оне еснапе , којнма ннје овнм законом дозвољена нродајау истнма. У протнвном случају такви еспанн уаантнће се и нродатн у корнст касе местне оннпнне.

Исто тако, за то време, ни један дућанџпја нс^е смети уносити у свој дућан нове еспапе, којима је нродаја у истима забран.ена. Који нротивно уради ноступнће се но члану 4. б. IV Члан 5 мења се п гласн овако: Аренда на дућане наилаћује се у корнст онштннсвс. црквене нли манастирске касе , иа чијем се атару дућан налази. Она се наплаћује годпшље унаиред, н не може бити ман.а од 300 дннара нн већа од 600 дннара. А кол"ка ће у овим границама бити, решава онштннскн збор за оиштнне, а парохнјски за цркве н манастнре, ( дма ири решаваљу о отваран.у дућана. V Код члана 7 у петом реду одозго иосле речи чл. 4 додаје се: 4. а. VI Члан 8 мен.а се и гласн : Члан 7. Овај закон стуиа у живот о\дана кад га Краљ нотпише. Драсавни Савет № 3548 16 новембра 1890 године Београд. Госиодинс Министре. Државнн Савет расмогрно је ваш иројекг закона о изменама и донунама у закону о сеоским дућанима , који сте му ради тога изволелн нослагн, писмом вашим од 1 новембра 1890 год. 11Бр. 6894. Државни Савег налази, да је уређење радње у сеоскнм дућаннма једна од битннх нотреба за успешнлје развнјање наше народне земљоделске привредс н сиажно срество, дасе огранпчн могућно шнрење неморала међу земљоделском омладнном. Садањи закон о сеоскпм дућанима , издат у цељи да олакша сељаку набавку најнужнијих намнринца , нронзвео је са свнм супротно дејство,јер је донрннео , те је среством сеоскнх дућана страиа нндустрнја у миогоме уништнла нашу кућевну сеоску нарочиго ткалачку индустрију. Са тога Државии Савет слаже се у начелу са цељу вашега нројекта, да се број артпкала, којн се смеју продавати у сеоским дућанниа сведе само на намирење најнужнијих нотреба и да се зебрани у сеоскнм дућанима продаја свију страних нроизвода, који штетно утичу на сеоску кућсшу ирошводњу, иа здравље н морал код сеоског станов. Но иолазећи н са оваког гледишта, Државнн Савет иалази да бројем нменованих артнкала у члану 4. а, нројекта иису иотпунце обухваћене све најиужннје иотребе сељакове , те би тако ваљало умножнти тај број. Ио мишљсњу Државног Савета у чл. 4. а гребало би иосле речи „Со" додагн још „Зејтни" , дрвсеио иосуђе (иебрјадисаио) „чнвнт" , „брусевн" после речн „гвожђе" требало Ои додагн, у „нолЈгама" ; затнм носле речн »чивнје" да до1>е, „свн алатп и справе за пољски п кућевни рад од дрвета, од гвож1)а, од челика и" , место речи „тестнје, лонцн" да се ставн „грнчарнја домаћа, ножевн, виљушке, обућа (изра1>еиа у земљн) , „сарачлук" , иосле речн „гас" да се дода „за осветлење (петролеј)" и носле речи „дуван" да се под заградом стави „(но одобрењу унраве мононола дувана)." На све доиуие које је Државии Савет учннио у вашем иројекту , вн сте госиодине мнннстре , нристали , само нисте нристалн да се у сеоскнм дућанпма могу нродавати ножевн, виљушке, обућа (израђена у звмљн) п сарачлук. Шго се тнчс ножсва и внљушака , Државнн Савет налази, да се ти артнкли не могу означнти као луксуз, воћ као нотреба, иа с тога ваља и дозволитн нродају истих, ио каида тежпште вашега неирнставка лсжи у томе , да се у сеоским дућанпма аабраин продаја »обуће (нзрађене у земљи) и сарачлука." Државнн Савет налазн да бн со дозволом нродаје овнх артикала и но сеоским дућанима номогло иашој дома-