Narodna skupština

СТРАНА 237

Секретар Др. Станојло Вукчевић — прочига иротокол поменутог састанка. Потпредседник — Има лп ко од г. г. носланпка да нримети што на састав прочнтапог мротокола? (Нема).—Оглашујем да је протокол прнмљен. Изволте чутн жалбе и молбе, које су уиућене Нар. Скунштннп. Секретар Љуба Ћирић чпта: Еснаф кафанско-механскп нз Лознпце, п Еснаф механско -кафанскн н иекарскп пз Књажевда моле, да се укнне акцпс ва пиће и друге реформе да се уведу. Еснаф лебарскп пз Шапца, н Еснаф лебарскн пз Лознице моле да се укнпе таксирање леба. Коста Недпћ учитељ у пензијп, Нпћнфор Сретеновпћ надзорнпк III класе, Живојпн Крстић срески ппсар, — моле : да нм се уваже нзвесне годипе службе. Грађани пз Пирота; грађанп из Лесковца; грађанп ВегеПаланке ; еснаф касански у Нишу; грађап.1 из Нрокупља ; 4 молбе грађана варошп Ниша; и грађанн из Врање: моле да се не забрањује нродаја пресннх опанака. Сељ„.ин села Цулпне и Гојсаннце у окр. подрпнском моле да могу садпти дуван. Трн оппггпне из врачарског среза ноле, да не буде више стрелнште на Бањпчком Брду. Саво Јовановпћ пз Доње-Љубовиђе жали се против иостуика суда подринског. Радивоје Пајпћ п жена му Илинка, нз Ваљева моле, да пм се вратн реквизиционп зајам. Иконпја Јакова Демпровпћа жалп се што јој се одузима имање, на које нма гаипју. Грађани Клења моле да се одвоје од Мрчковца н да образују засебну општнну. Жпвап Марпнковић пз Рушња у срезу врачарском окр. нодунавзког жалн се иротпв Министра унутрашњпх дела, што пзвесно дело нпје узето у ностуиак. Алекса Жннковпћ н Живко Јовановпћ пз Велпког Орашја моле да нм се исплатн земљпште заузето прилнком регулацпје реке Мораве. Сјд онштнне Велнко-Грабовнчке молн, да нм се поново премери и класификује земљпште, смањн бнр свештеннчкн н друге олакшице учпне. Грађани нз Књажевца моле да се укнну сеоски дућанн. Божндар Гајиновић пз Београда, н Јоваи 'Вурнћ из Комнрпћа у округу иодринском моле за државну номоћ. Потпредседник — Све прочнтане молбе н жалбе упутнће се одбору за молбе п жалбе. Изволте чути предлоге народннх иосланика, који су упућенп Нар. Скупштннп. Секретар Љуба Ћирић чига: Народној Скупштини ПРЕДЛ.ОГ за трасирање звелевнице са усвиш колосеком Крагујезац Крал=ево—Чачак--Псксега - Узкице. Народном нредставништву нрипада пскључпва дужност, да се подједнако брине за добро и благостање свију места н крајева наше отаџбпне. Његова је суверена дужност, да ради и пази да се могућнпм магерпјалннм жртвама подижу п извршују благодетне установе по свпма нокрајннама наше отаџбнне, које ће послужити п учнннтн, да се ожпвн полет радиностн, да. се потпомогне аародна пропзводња н сљедствено његово блашстање. Народно Преставнпштво несме ни према коме делнћу наше отаџбпие бптн маћеха. Народно Представнпштво мора да сврати озбнљпу пажњу нарочито на оне покрајнне наше земље, гди је наступпо у нромету н трговинн мал не потнун застој — мртвило.

А то је ужичкп округ. Од како је босаиска влада тешким ђумручким стоиа^а затворила границу нзвсзу иашпх сировнна, од оног доба наш крај жнви скоро од готовпие п онпх ннштавних и жалосиих ирпхода што прода иешто сдте ужнчкпм трговцима к што однесе преко врлетнпх, кршних и дугпх путова, јабука и сува меса у Београд. Зле последице голотиње, иемашгине и нсцрпљеиостп ужичке већ се опажају у одметању у хајдуке. Ужичкн округ нрпнуђен снлом околностп, ако неће да скапа , носгане нустош кад су му затворена врата за Босну, Ерцеговпну и .јадранско море кахо је од векова највећи део својих сировнна износио на гржншга, да се окрене за нродају својпх нронзвода Европп преко Београда и Смедерева. Ма да то, што је ужички округ у накрст н на својпм гранпцама пснрепле^ан плапинским и горским повијарцима, који се дижу под облаке па да и не помињемо даиашње нримнтивне и жалосне иутове, већ да су ови иајбоље техничкн пзведени и извршени, ниак наше сировине са своје ниске цене не могу да издрже дуготрајне колске иутове. Док до Београда сировина дође иоједе сама себе. Тако су два најглавнија економна чшшоца, добитак времеие и јефтин подвоз, истаклн жељезипчке иутовс. И даиас нема ниједне државе на свету, којој бн иало на памет, да претпоставн, нарочито по артериозним правцима, друмове жељезницама, већ свуд и кад год се може иодижу и граде железнпце, а друмовп долазе у други донуњујући ред, да се до појединих железничкпх тачака дође. Из ових основаних и иеоборивих разлога иредлажемо Народној Скунштини да донесе овако законодавно решење: Чл. 1. Одобрава се кредит нз државне касе од 100.000 дпнара за трасирање железнице Крагујевац —Краљево—Чачак — Пожега —Ужице, коју ће саграднгн нод државном гаранцијом акционарско друштво. Чл. 2. Решење < во ступа у живот кад га Краљ потнише. Ма да ливија од КрагЈЈевца оставља свој нриродни и краћи правац за Ужице и завлачи иут Краљеву под ошгрнм углом, али је но све нужно, са народно економног и стратежног рачуна, да се траса прпмакне Краљеву као будућој раскрсници железнпца за Нови Пазар н низ Мораву до Сталаћа. Да би се избегао веома оштар угао и ирелаз нреко Мораве, траса за Краљево савила би од Витковаца или Печенога у 'десно на Сирчу илн Опланиће и оставпла Краљево лево за 1—2 сата. Пошто је свпма нама добро познато фннансијско стање наше земље, за извршење ове линије склопиће се друштвс у Србнји на акције у коме ће н држава са одређеним бројем акција учесгвовати н главни надзор руководпги. На остварење ове корпсне п благотворне намере бодри пас одушевљен одзив толикпх нашпх нрвих трговаца н онштина, које су вољве, да цео невештачкн рад кулуком изврше. Ма да држави прпиада нрвенствено ираво определења иачина израде ове лнннје инак за то, што ће акцнонари учествовати својпм новцем, молимо Скуиштину, да усвоји ове ирпнципе : 1. Да железница за ово време буде са уским колосеком од 0, ш 75 траго размака ; 2. Пошто ће несумњнво време доћи, кад ће овај правац оиет бптп првог саобраћајног реда, као што је под Римљанима н старом нашом државом и бно, то да се усвоје као за нормалну жељезницу ови радови: а) да буде максималаи успон 200%о; б) Да буде на курентној лиинји најмањи полуиречиик 200'"; и в) да се на свима мостовима 20 т распоиа па на внше темељп озндају за нормални трагоразмак. Цео финансијскп план саставиће се, кад буде довршено трасирање и илан са иредрачуном свпју радова склоиљен. Да не бп ко иомислио, да кулуком извршени радовп иду на искључиву корист акциоиара иаиомнњемо то, да ће свака оиштина, која буде учествовала кулучећи, добиги равну цену