Narodna skupština

СТРАНА 264

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

жава впди да су спремнп и да иристају да буду наши нодаинцн, држава ће пх постављатн као сталне чиновнике. Мнслим да је ; а њих доста добнтка н у томе што су као страип поданпцп дошли у земљу, добили и службу, држава их за то време награђивала и прпмала нх после, као дејствителне чиновнике. То је за њих довољна награда, н мн свакако треба да поштујемо нрава страних поданика; алп ми морамо да штитпмо више нрава наших грађана а то је право само у томе, што српски поданици могу битп чиновнпци без уговора, а страни морају провестп неко време нод уговором као контрактуални и с тога ја мислим да не би погрешилп кад би сдбилп све молбе ове врсте. Радисав Митровић — Ја мислим , господо , да се ми морамо у оваким случајсвима , руководпти једнпм начелом п ако мој ноштованн прпјатељ г. М. Поиовнћ, вели , да треба овом човеку уважиги контрактуалне године службе онда ја велим да бп свпла таковим молноцпма требало уважпти то. Међу тпм из досадањс практике ми знамо , да је Скупштпна лањске годпне, кад је Впљем Капнер тражно да му се уваже контрактуалне годпне службе у рату нроведене, — решила, да му се не уваже, а мн сад хоћемо овом госиодину такове да уважнмо. Баш ако сте вољни , да то и у будуће у сваком таквом случају радите , опда можете н овде учинити , али ја сам у општс протпван, да се те такове молбе уважавају, јер пензпја , која ће томе господину и по досадањнм годпнама службе п плати, прннастн, биће довољно вслика те нема потребз да је овим још увелнчавамо. Витом. Младеновић — Гледпште одборово у овом случају, господо, врло је правилно, нарочпто с тога, што јеодбор решио да у начелу не уважава оне године државне службе које су проведене као контрактуалне и као страни иоданик, н ја се са тпм слажем. Алн господо, као и у сваком правнлу, тако и овде пма нзузетка и ја миелим да баш овај треба изузетак усвојити с тога, што одбор не тражи да му се уваже оне године, кадајеон био контрактуалнн чиниовник и странп поданпк него само оне када је постао иоданик српски и то је право јерјеон могао да не дође с тим питањем пред Скупштпну но да је се обратио тада минпстру да га поставп за сталног п бно би постављен, ио он се није хтео користнти тпме, и није хтео гледати на ту личну корист. Он је постао српскн иодаинк и опет остао као контрактуалнп чнновнпк. Али кад се свима уважавају године службе који су српски поданиц, треба н њему, као равноправном грађаннну а с њим је се десио ето један изузетак и за цело таквих случајева неће напред више битп, Према томе одбор је опет умесно урадио и нпје му уважио оне годнне, кад ннје био још наш ноданик , а иредлаже , да му се уваже само оне године , кад је иостао наш поданик а служио и даље као контрактуалнн чиновнк. Он је могао де добије да му буду уважене ове године н да се не обраћа Слуиштпнп у своје време али он нпје хтео тпме да се користп, п баш за то, што се обраћа с молбом Скупштинн, ја мислим да је право, да уважпмо мншљење одбора по тој молбп које је потиуно оправдано. Михаило Поповић — Што се тнче исхода саме ствари, ја нећу да заступам нн једну ни другу страну. Главно је да Скупштина једннм својим решењем о таком нредмету, којн често долазе пред одбор, рашчисти то питање како ће ва сваки вачин битн лакше п одбору и Скуиштини. Господа говорннцн што су говорнлп о овој стварн, говорили су у том смислу: како те контрактуалне године службе не треба уважаватп. Молим вас господо , да имате на уму да сам н .ја казао, да је одбор тога мншљења. Али , ја сад ааводим овај други случај. У томе може и погрешка да се десн, да један човек као српскп ноданпк буде у контрактуалној службп. Господин Машнћ је врло добро казао , да нема смисла, да српскн иоданпк буде у контрактуалној служби. Ја потппсујем то мишљење госи. Машића, да нема смпсла , да српски нода-

ник буде у контрактуалној служби. Али баш за то, што нема смисла значн: да то треба ноправигп, и према томе, оне коатрактуалне годипе службе уважитн му кад је као срискп поданик у контрактуалној службп бпо. То су случајеви врло ре т кн и малобројни , и ја држим, да наша финансија неће доћи нп најмање у опасност, ако уважпмо године службе једпом чиновнику за овакав случај. Ја вам опет кажем , да је за мене све једно како ће да иснадне решење овога интања , зе мене је главно , да се ствар у начелу решн , само , ја ћу да учинпм једну благу примедбу и у толнко ми је лнкше , да кажем шго ви који сте нротпвни тврдите да нема смисла , да српски подапик буде контрактуалнн чиновнпк , онда што му не уважиге те годпне службе. Кад ви тако гврднте, онда свакојако, ја мислнм, да оиу молбу треба уважити тим нре, што ће она бнти ргебе(1еп1; свпма случајевпма у пптањнма оваке нрироде. Раде Протић — Наше фпнансиско стање у коме се налазимо, позива нас, да будемо шгедљиви у свакој прилицн н да не чпнимо излишне нздатке. Молба молиоца који тражн да му се признаду године контрактуалне службе, не основана је. Он је у добром положају, пма плату 6 — 7000 дннара. С тога, ја сам мпшљења да се његова молба са свпм одбаци. Потпредседник — Ко је за то, да се усвоји мнење одбора нека седи, ко је нротив нека устане? (Ведика већина устаје). Дакле, одбачено је мишљење одборово. Изволте даље. Известилап чита: Ср та Ј. Стојковић, ирофосор I. београд. гпмназије моли, да му се године, што је ировео као учитељ цртања, урачунају у указне. Решење: Како је г. Стојковић у времену, када је посгављен за учитеља цртања испунио све услове за иредавача, јер је бпо сврмпо техннчки факултет; а како се на основу чл. 57 зак. о основ. школама рачунају учитељпма осн. школа године службе у указне, кад положај промене, то је одбор мпшљења да се ова молба уважи. Потпредседник -- Ко је за то, да се усвоји мнење одбора, тај нека седп, а које противан нека устане? (Једнн: већнна седи, други: већина устала). Потпредседник — По нЗсловнику решавање бнва устајањем и седањем, а пошто се Скупштина пзражава да је нсход гласања сумњнв, онда ћемо приступнти понменичном гласању, н ко.је за то да се усвоји мнење одбора казаће за, а које протпв казаће аротив. Секретар чита: Алекса Ратарац, иротив; Андра Љубичић, за; Анта Рајичпћ, цротпв; Арса Дреновац, против; Арса Прокоинјевић, протпв; Арсенпје Прнћ, протпв; Атанаспје Вучковпћ, за ; Алпмпије Васиљевпћ, за; Аврам Бељпћ, за; Благоје Божић, за; Богосав Поиовнћ, за; Божа Кунаторовнћ, иротив ; Живко Малопарац, против; Вптомпр Младеновић, за ; Влајко Тадић, против; Вуча Николнћ, против; Данило Јовановић, за Днмитрије Илиџановпћ, за; Димитрнје Машић, против; Добросав Ружић, за: Јакша Станојевпћ, прогнв; Ђока Анђелковић, за Ђурђе Ђоровић, против; Жпван Радосављевнћ, против; Илија Душманцћ, за; Илија Мојић, нрстнв; Јанча Јовановић, про гнв; Јован Поиовић, протпв; Јован Јовановић, против ; Јова Милијић, против; Јовапча Стојановић, против; Јоксим Павловић, протпв; Јоца Ж. Јовановић, за; Коста Борисављевпћ, за; Коста Влајпћ, за; Коста Дпнић, за; Коста Јовановић, иротив; Коста Јуришић, прогив; Лазар Бошковић, за; Лазар Лазаревић, про тив; Лазар Мнлосављевић, иротив; Лазар Миловановпћ, иротив; Лука Лазаревн! , за; Љуба Јоксимовић, против; Љубпнко Мплинковпћ, против; Љуба Ћирпћ, за; Максим Сретеновић, за; Марко Петровпћ, за; Мата Максимовпћ, иротпв ; Милан Глигоријевпћ, иротив; Милан Мостнћ, за; Милан Тзурић, за ; Милија Мпловановић, против; Милојко Лешјаннн, за; Милош Обркнежевић, за; Милун Миљковић, за; Мплутин Гарашанин, за; (нлставиће се)

Одговогни уредпик Ганко Петровић

Штампа краљ. српс'е државне штлмнарије