Narodna skupština

СТРАНА 288

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

шта јс кривнда, јер сам хвала Богу бно те среће, да чешће одговарам за ноједине вривиде, на с тога н ја сматрам за дужност да нроговорнм коју реч овом ирнликом. По кривич ;ом закону н оним одредбама које је г. Пера Макснмовнћ наре1)ао види се, колика је тежина н колика је кривнда за грађане који би се нобуннлн илп ма што иогрешили за тако што. А зашто се ти људп нли грађани српскп буне, — лено је то разложио поштовани пон Марко Петровнћ. Кад се год народ бунп, у колнко сам ја имао нрилике да чнтам књиге на српском језнку — видн се да је народ пмао право да се буни, јер су пм власнпцп нли круна дојадили, на су прпморанп да се протнв њпх бупе. И свака та буна дизала се у корист народа и интереса његовог. Кад је тако, онда за те грађане — који се буно пли као што се каже буне „оздо" — треба нрописагн много мање казне, него за оне који то чнне од беса н силе озго." Хоћу тиме дакле да кажем то, да за мнннстра треба већу казну прописаш и то много већу за то, што га је народ ноставпо н добро нлаћао да ценп законе и Устав , да чува част грађана, личност п имовпну. Па кад тако неће да чпнн, за што је добро плаћен онда наравно, кад се другим начином не може са тог места да уклони, долазн буна грађана да иреврну то стање у земљи. Ја дакле, кажем, овде казне треба да буду обратне, а тоје: не да се сељацн казне од 5, 10 па н 20 година робије, па можда и смрћу — но она је хвала Богу новим Уставом укч нута — н то само за то, да се народ блажнје казни што то из нужде чинн, а минпстрн који то чине из бееа н силе, да се не казне само 1—5 год. затвора но млого вшпе. Дакле треба за грађазе нрописаги казну од 1 — 5 год. а за министре да остану оне строге казне ио крив закону. Ја кад бих имао већину, какав предлог да нредложпм да се то доведе у склад, пстина бпх нзабрао најтежу казну за ову кривицу, но то су моглн учннити и госнода правннцп. Г. Пера Максимовић нредлаже да се овај члан вратп у одбор и у њ дођу још 2—3 иравника на да ову ствар регулишу, как > за најбоље нађу; ја мислпм, да је то умесно и надам се да Скушптина неће никако дозволиги да за оваку тешку крпвицу остане овако лака казна, а за малу крнвнцу коју сељаци ш нужде учине, да се казне тако тешком казном. Рецимо н. ир. кад се какав срез побуни н најмање, онда се казни толики свет робијом иа 20 год. а велпкп п смрћу, а министар који је учинпо злоуиотребе н тиме нанео нггету целој земљи, и изазвао тај бунт, извршно државни удар он се велпм, ако кад год и дође под суд, казни се 1 — 5 година робије. Према свему овоме ја мислим, да не треба заборавити да за стављање нод суд једнога мнннстра треба да је најмање 2 / 3 од целе Скупштине, но, ако нема 2 /, Скунштине пзвуку се иснод оитужбе, коју поднесу редпмо 20 посланпка. И мислим да бар но крпвично^, закону п. Уставу треба да буду иред судом равнонравпп са осталнм грађанпма у Србији п да се иодједнако казне, а требало бн као што сам рекао и теже. И ја сам да се овај члан врати у одбор, те да се са кривпч. законом доведе у склад; п даду се судити као и други грађаш;. Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Ја мислим, господо, да је увек једна опширна и проетрана дебата оправдана и погребна, кад чреба да се докаже оно, што бн Скупштинп било нејасно или сумњпво. Али сад чосле горког тог нскуства, које смо стекли за прошле годпне, у овом времену, са оваком Скупштнном и иод садашњом владом баш је излишно говорнтп п доказнватн, да је то велико зло шнство обустава устава н да то треба строго казнитп. Доказиваги, да је то велнко злочинство и да треба томе што јаче на пут стати, држим да је дангубно. Али говорнтн да у пројекту закона, одређена казна не одговара самој тежннн крпвнце, то је друга сгвар, за коју вн ие мопгете окри-

впги владу, кад су строжу казну спречиле одредбе устава н крнвнчног закона. У Уставу има одредба, која утврђује. да за ове случајеве мнниетарске одговорносгн, казна не може битн већа од затвора, а крнвнчнн законик одређује, да затвор може трајатп нег година. Ако се нађе исход, те да се може овај макенмум новнспти, онда нека се новнси. А шго се мене тиче, за оваку крпвпцу протнв најстроже казне, нећу нн једне речи казати Увиђајући, да је све то тако н сам г. Пера Макснмовић, ниак је хтео да нребаци влади, шго она није ире свега поднела измен/ крнвичног закоинка. Ви знате, госиодо, колики је носао устав донео влади да за ово кратко време посвршава, па досад ни то нисмо моглн све посвршаватн. Замератн пак, што се није већ нзменно I кривнчнн законик, то значн захгеватн немогућност. Ја као неиравннк зиам, колнко је то тежак носао н да за то треба много рада и доста времена. У страннм земљама, где су скоро мењалн тај законнк, знам да се на томе годинама раднло Бадава сад нрекор на владу, као да је она намерио хтела да не мења кривични законнк, како би могла закон о мпнистарској одговорности са блажпјим казнама да нровуче, то није праведно. Истнна је само да се кривнчни законик мора што нре мењатп, јер је несувремеи н за садашње прнлике неиодесан. Мп виднмо каквнх тешкоћа, због тога законнка имамо. Крпвнчнп је законнк неиодесан п према свпм осталпм донегнм закоипма но новом уставу, на се с тога морамо неирестано довпјати. Ћ. за овај случај, ако се може наћп пута за строже одредбе, но што је овнм законољ проипсано, нека^ се нађе, ннко нема нншта против тога, те с тога н држпм, да је бпла и дебата о овоме пзлпшно реторско вежбање. Г Пера Макснмовпћ рече, да је бесмислица мпннстра казнити само са 5 година затвора за дела, која доводе до барикаде. Господо, онде, где дође до барикада ту суди иушка,. а не закои. За барикаде п за оио што може доћп после барнкада пнсу иотребни никакви законскн нроиисн. А право да ^ажем, н овај случај ирема-нотниса за обуставу усгава, за којп тражпмо што строжу казну, впше је теоретичне него практпчне вредностп, ер ко хоће н може да обуставп усгав тај неће тражитн према-потппс минисгров ннги ће ематраги за иотребну једну уставну формалност у часу, кад укнда цео устав. Него богу хвала, нису више такве нрилике нп изгледи да говорптн морамо о барпкадама. Нама је задатак да и;»ав!шм путем изводимо у земљи преображај и слободоумне устаиове, да обезбеднмо свестранн напредак п сигуриосг. Потпуно се слажем еа г. Пером Макспмовпћем у ономе што каже, да он нринада оној школн нравниткој, која тражи да буду казне правпчне али строге. И ја као ненравник припадам такођа тој школи, те да се не отворп апетит никоме до чине зла дела. Јер у колико стоји , да се кашом не могу сиречити злочина дела, у толико је пзвесно да ће оиег бптн мање кривица, ако су строге казие, иего када су оне благе. Дужност мн је била, госиодо, да одбијем ону ничим неоправдану инсинуацију г. Максимовића: да овпм законом неко хоће да олакша иекакве ексиернменте. Ја држим, гос&одо, да ову ипсунуацију најјаче побпја сам иројекг закона о мпиистарекој одговорностп, којп је влада поднела, и у ком се труднла да буде што строжи, тако да имате нред собом пројект закона. који је од најстрожих, што пх пма иа свету. И кад је тако, онда нико нема основанот ирава нн разлога да каже како је влада овде хтела да олакша. неуетавне екснерименте. Ја опет ионављам; после оног срашног искуства, које емо сгекли у нрошлнм годннама, у овом времену и с оваквом Скунштином нема места бојазни, да ће неусгавнпм експериментима пко хгеги чииити олакшице. (наставиће се)

О дговории грцдиак Ранко Иетровић

штамиа краљ. ср11с е државнк штампарије