Narodna skupština

СТРАНА 307

У овом случају треба да нађемо иачина на који ће они да се унесу у закон. На нрашшцнма и влади стоји, да кажу, хоћемо ли се мн овде огрешнтн о Устав или не. К,ао што изналазимо казне за оне, којн обустављају Устав у иојединостн илп делннн, тако нсто н мн ие смемо нн у целннн ни у ноједнностн крњпти Устав. Чудно мп нзгледа физиономија Скунштнпе. Изгледа ми као да ми већина терамо онозидпју влади, бар тако може штампн изгледати; но ја мислнм да расноложење скунштпнске већпне није нерасноложење према владп. К,ао што сам се иозвао на г. г. правннке нре, тако се исто позивам на владу сад да каже, хоћемо лн мп, иовећавајућп ове казне, иовредитн уставна наређења. Може бнти, да се оно овпм не ће повредити, али ја се бојим да се оно не повредн. [Пто се мене тнче ја сам за то, да се највећа мера казни одредн за злочнне нз члана 6 н 7 овог какона, јер онаЈ којп обуставп Устав земаљски, који нусш страну војску у земљу, ја не знам може личишпп већн злочнн, но што је тај. За то ја кажем, да влада треба да каже, сматра ли она, да бн се мн овде огрешили о Усгав иовећавајући ову казну. То је једио, а друго, треба да каже и с тога, да се зна н овде и у земљн, како влада мислн о овом интању. Из јучерашњег говора г. мпнистра унутрашњнх дела, ја сам могао да схватнм, да ои нема ништа иротив тога, ма какву казну Скупштпна одредила за ове злочпне; но како Је н даиас дебата о томе, онда је ирнродно, да тражим од владе да нам каже, хоћемо ли се огрешнти о Усгав, кад ову казиу повећавамо; на крају крајева ја сам за то, да се овде проиишу највеће казне, које се могу ирописати ц да се та казна стави у кривпчнн законнк , иошто за овакове случајеве није у нстом иредвпђено. Известилац Дим. Илиџановић — Кад сам јуче нристао, да чланове од 6—11 вратим поново одбору, ја сам вам изјавио, да ћемо ми из одбора опет доћц пред вас, а да вам жељу не нснунпмо. А јучерашњн говор сводно се на то, да се закон о миннстарској одговорностн доведе у везу с крпвпчним законом, те да се нроннше казна за миннстра, као н за остале грађане. Кад сом казао, да вам не можемо иснунити ту жељу, опда сам имао на уму то, да је Устав забранио, да се одређује казна за крпвице, које нису предвиђене у крпвпчиом закону већ од затвора; а друго мп нисмо одбор за прераду крнвпчпог закона, но за закон о мнннстарској одговорностн". Но кад нисмо могли, да вас задовољнмо у томе н да мннисгре изједначнмо у казнама с осталнм грађаннма, ми смо се труднли да вас задовољимо у овоме: нрвн иут, кад смо говорнлн о члану 6 н 7 мн смо узели за министре казну за затвор, ^оју је проппсао крнвнчнн здконнк а то је до пег годинаЈ но кад смо впделн, да вн хоћете већу казну, оида смо се корпстилп додатком § 20 крив. законика, где се каже да може битп и веће казне у случају, где то закон пзриком проппше. Таких случајева има, колнко ја знам п у § 90 и 90 а) крив. зак. Према овом нзузетном максимуму казне о затвору ми смо н предложили измену казне у чл. 6. зв. зак. Кад то нећеге, онда мораге одложнти дебату о казнама овде п онда у изменама крнв. закона одредити те казне. Потпредеедник — Објавл»ујем да је иретрес свршеп. Прво ће се гласагИ о предложеној нзмени Стојана Станковића, јер је иредлог његов потномогнут. Та измена састоји се У томе: да се у чл. 6 место 1 —5 година загвора ставп 15 — 20 година. Ко је за предлог Станковићев, тај нек седи ; а ко је иротиван нек устане ? (већина седи). Објапљујем да је усвојеп предлог Стојана Станковића. Изволте^чути известпоца даље; но како пма у члану 7 три тачке, то да решавамо тачку по тачку. Извеетилац прочита тачку ирву чл. 7 (ст. 268). Потиредседник — Ирима ла Скупштина ирочитану тачку? (Прпма).

Известилац прочнта тачку другу. Таса Николајевић — Ја немам нпкакву прнмедбу на редакцпју овог члана, но био бпх за то, да овде дође п 4 тачка, п да се каже: Кад миинстар премапотппше указ, којим се оглашава иреки суд пли ванредно стање. М. Лешјанин — Ја бих пмао то навести, да се ова друга тачка по своме значају ие може нпкако сравнити с овнм другим двема тачкама , где је повреда чл. 119 и 95 Устава. Ја сматрам да је ова тачка несравњено важнпја од другпх двеју и њу би но мом мпшлењу требало издвојнти и од ње начнниги засебан члан 8. Једиа држава моме нмагп тако велнка пнтереса да задобије војску једне суседне државе, или да добије право, да може заузети једиу област њезпну, плп да може проћи кроз ту земљу ради иостпжења какве операцноне цељи, н да тај ингерес може бити тако велнки, да га држава може жргвовати на стотпне хиљада па н милионе да то иосгигне. Па кад је тако, онда каквог ми пмамо јемства, да се неће паћп један човек, један мннисгар, који ће казатп; на ако баш и дође до суда, н будем осуђен, ја ћу да издржпм казну која ми је проиисата али кад издржим каану бићу богат човек на ћу зидати куле, или ћу нћн и нзван земље па уживати, дакле, кад бп одвојпли ову тачку за себе и усвојили ону иредложепу казну а притом унели још онде, где се каже лишењем частн грађанске ц звања (пошто ће то ио свој прплнци бити министар војнн), да се дода „и лншењем чнна." По томе ја бнх предложио овде једиу редакцпју као чл. 8 и који би гласио овако : „Миннстар војпп, који би новредпо чл. 200 Устава, т. ј. који би премаиотписао Краљев указ, којпм бн се сриска војска стављала у службу стране државе илн сгране војске или дозволно да заузме српско земљпшге, или да нреко њега нређе, — без одобрења Народне Скупштине, да се казни од 15 — 20 год. загвора а иоред тога лишењем чнна, и губитком грађанске части." Дакле, ако има 10 поеланика ја молим да ме у овоме иотномогну. (Устаје више од 10). Изв. Д. Илиџановић — Г. Лешјанпн је нристао на ону казну од 15 — 20 годнна и сад само тражп да се лишп чпна, а ја мислим да кад се неко лиши звања, лишиће се и чина и изгубпти државну службу. Потпредседник — Само код чл. 8 има места предлогу г. Лешјанина а ово друго то је предлог, којп је Скупшгпна већ усвојпла. Стављам на гласање: ко језа то, да се тач. 2 усвоји, тај нека седн, ко је против пека устане ? (Већина седн). Примљена ]е тач. 2. Изволге даље. Известилац ирочита тач. 3. Таса Николајевић — Ја сам мишљења да овде треба да дође и 4 тачка, која бп гласпла: Кад миннсгар премапотпише указ, којимсе обустављају уставиа оиределења о смртној казнн н о иреком суду." Молнм г.г. да ме нотномогну. (Помажу га). В. Младеновић — Ја мислцм да је овај додатак излишан, јер кад би овако ово усвајали п додавали, мп би могли то тако код сваког члана додавати и кад се каже, ако се иовредн Устав у поједпностима илн у целпни ту је дакле обухваћено и то п с тога је излишно додавати. Изв. Д. Илиџановић — У члану 8 каже се: у свима осталим случајевима, који нису иредвиђени чл. 5, 6 и 7, одређена је казна, те међу те одговорности долази ц та, ако буде нремапотписао указ којнм бп се установилг-пвојин може чци иреки суд. ^птању, а сад не може Т. Николајевић — Допста казато ј?* н ве ^ свршен и Скупали по ономе нстом разлогу ио коме ј^а ћу га на другом читању томе истом разлогу да и ова тач. 4 важна н озбиљна ствар. по крив. закону а нароМ. Лешјанин — Ја мнслим да а н обпчан чиновник може говоршн о иреком с^ду, ношто је ои прпмања мпта из користожим да оно што је Устрчом укниуто, 1" ом грађан. части, онда Је не треба говорити.