Narodna skupština

СТРАНА 314

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

урачуна у оно што треба да илагп, дакле овде не треба пишта праштати, него оно што су више далл нека урачунају у идућп норез. Раша Нинић — Господо, мн не можзио да учнннмо само овој општннн задовољство. Таквнх мола5а пма пз деле Србије, н ми треба да будемо нраведни 'хе да учнннмо свнма а не само тој онштинн. Известидад Мих. Ристић — Са свнм је ираведно решење одборско. Има доста њнх којн су овако бнлн онтерећенн норезом, н ако хоћемо сад свнма да враћамо, онда наоиако, моралн бн за то зајам да нраанмо. /!ок је онај закон постојао, донде треба н да плаћају. Милан Ђурић — Нисам смео, нн могао да останем равнодушан кад виднм да чегрдесет старешнна кућних, четрдесет отаца обраћају се Народној Скупштинн, молећи, да нм се помогне те да не остану без крова н огњишта. Оваких случајева нма много у земљн нашој н ја мислим, да је Народна СкЈпштнна позвана, да не правн неправду. Оваких случајева нма много у округу цриоречком, ужичком н т. д. Ја мнслнм, госнодо, да мн не смемо остати равнодушнн према оваком стању ствари, н не смемо нуститн да пронадају толнкп суграђанп нашн. Зна се, господо, да је иод наиредњацнма натоварено на народ онолико иогрешннм нремером земљишта и класнфнкацнје, колико није право, н колико он ннје могао да плаћа. Онда је на народ ударено више порезе, јер пм је много требало као шго знамо, н онда народ није могао нн да нлатн то све. С тога бн требало, као што је рекао г. П. Срећковнћ да се народу вратп све оно што му је ненраведно узето на пме порезе. Као што уважавамо, господо, годиие службе поједиинм чиновницнма. те нм на тај аачпн дајемо накнаду за оно време које су ировелн у државн. службн, то тнм ире треба да обрагимо већу иажњу па молбе толнкнх грађана, којн помоћ од Нар. Скуиштине траже, те да не осгају без крова и леба п да не дозвољавамо да таквп људи буду нрпнуђени, да недозвољеним иутевнма издржавају себе н своју иородицу. Ова је наша госиодо, дужиост да се реши ие са.мо за ову онштнну но за све, те да се исправн све оно, што је неправедно народу натоварено. Кад нп један домаћпн пеће да товарп на свога коња пли вола оио, што он не може да носи, јер зиа да ће га оставигн у блату, тако треба да буде и овде случај, н ја мнслнм да ће Скуиштпиа бити вољна н влада бити расположеиа да се учпнп по ово.ј молбп, која је осиоваиа а праведна; а ја бпх хтео да сс п све молбе оваке врсте уваже. Новак Милошевић — Добро је номсиуо Раша Ннпић, да ова ненравда није само иа једном крају земље него на свпма. Мп знамо да је донесен лане закон да се земљнште но ново премерн н класпфндира и ја мислим да ће се онда ова ненравда нснравнтн ио свима крајевнма. Г. Срећковнћ казао је како се разуме по самом закону о иорезп, да ће се више наилаћена нореза свакоме урачунати и од доцније иорезе одбнги. Но то госиодо не бдва. Шга више у нашим крајевима пма случајева да се зеиљиш ге рђаво премернло па су људп илаћалп више но што треба н сад нм се не враћа више илаћена пореза. Има слутајева да су ио некнм људима, ма да је земља добро иремерена, компспја три нут више уннснвала н сад сс п тим људима внге плаћеиа иореза не враћа, а ја мислим да кад се докаже да је рђав премер п класпфнкацпја земљишта, и кад се докаже да су компсије до трп четнрн нута впше заинсивале, онда би требало вишак порезе вратнти. Но у таком случају кад би се та н-. правда псправнла онда у каквом би стању стојао буџет државнп ? Мп дакле морамо да пађемо начипе н да нснравимо све оно што је неправедно учнњено, п ја мнслим да све ово, што смо мн овде говорплн, треба надлежнн да знаду и проуче и пореска уирава п г. министар финанснја нека узму све ове наше говоре као магерпјал иа нека нсправе ову сгвар. Дакле све ове молбе п жалбе требало би унутнтп миннстру финанспја на нроучење п увпђај. Тома Бојичић — И ако верујтм да је ова молба доТ:1чпе општнне нстинита, ииак не могу с тим да се задовољим

да пм се ио молбп учпнп, п чудно мп је шго су опи моглп чекатп пет годнпа а да се не жале протнв учињене нм неправде, кад је н но старом закону било дозвољено да се за овдкве неправде могу жалнтн минпстру фннанснје. Ја знам да то није случај само с овом оиштнном, да нм је иореза ненраведпо разрззага, гаквих случајева има у целој земљи н то не само дг је пеираведан иремер но н оцеиа земљишта. Ја знам како је једиа оншгина место 16.000 дпнара, што је требала да илаћа, морала је платптн 60.000 дииара. Па шга је било, оиштниа је се жалнла мннистру п гражпла да се поново оцеип земљиште и да се нлаћа иа земљнште колпко оно заслужује. Мипистар је уредио комиспју која је оценпла земљиште, алп се није упуштала у иремер земљпшта. Тако псто требала је да ради н да се жалн н ова оиштпна. Најпосле пмам дг кажзм ово : ако се дозволи овој једној општпнп од 40 глгва пореекнх да се само њнма учпнп та ночаст, онда ја тражнм да се свпма оишгипама ио нашој отаџбини учпнн то нсто. В. Младеновић — Менн се чннн да разлозн, којп су руководпли одбор да оваку одлуку допесе, као и разлогсвију предговорнпиа, којн говоре да треба свпма општннама у земљн у овој стварн номоћп, да су свн тп разлози оиравдапи, јер је хпљадама грађапа ова непрдвда учињена. Јео зиа се да није само једна оииггина где је ова неправда учањеиа, но пх има на стотние, иа хпљаде грађана. Сад настаје иптање: како ћз то да се исправп? Господо, кад се узму на ум оне многе молбе о тражењу да се рзквизнцпја исплатп, и сад п ове молбе, онда да се то нсирави треба доста иоваца а ми их иемамо, оида бп требало направити једаи иов зајам н иов дуг. Но иошто ми ие смемо више зајмове правнги, а пошго на другп иачин ову неиравду ие можемо иоиравиги, то би требало сад ову ствар нсправити само у то.тнко, да у будуће ие сиосн више народ ову иеиравду, да не илића тај иеиравдеио иамегиутп вишак у будуће а тражити да им се вратн оно што су дали, то је нросго чииитп штоје не могу^^е, у јакој оскудици иовца. Желети је да те иеправде у будуће ие буде, те да се учиип исправка да не нлаћају више нег шго треба, јер кад бн се ова мо.аба сад уважнла овзј опшгпип, оида колико сготпиа молби нма к >је бп такође требало задовољптп п кад би их све уважнлп, оида би морали да учинпмо једаи зајам. Ја дакле мислпм да ставимо ово мпнпсгру у призрење и да му преисручимо да прикупи пз целе земље с;)е ове неиравде учнњене народу, на онда дарешпно, а првп ћу бптп да сс ова иеиравда исправп. Тада само ако буде новаца да Скунштннп нзнесемо, па ако се нађе средстава да се то платн, оида донетн решење да се то свнма иснлати а мртво слово на артнји не вредн. Ранко Тајсић — Ја мнслнм да је веома згодно да се овом ирилнком та ствар начелно расиравп, иошто ће бпти готово из свају крајева таквих жалбн. Како ја разумем н како је у закоцу о трези заиисано, ко сакрпје и не каже цраво стање својс нмовнне, биће иетородунло кажњен а нмао сам прпмера да вцднм у сре5у драгачевском где су цремерллн нмања 4 домаћпна н иашлп да су га ирикрнлп и за иегорогубу казиу којом су кажњеип и иижпннрску дијуриу, отиихло им је готово цело имање. С тога бнх ја бпо за то, да се тако исто како је иостунљено са овнма, којн су нрпкрилп својо имање иа су кажњ ни, да се оиима којима је неираведно наплаћено више иорезе враги нз држ. касе. Но кад се узме да је у новом закону о порезн утврђена застарелоет нореза н кад бн се прнзнао онај иредњп начин то јест што је впше плаћено држави да она врагп а онај који је мање нлатпо да донлатп опо, што је дужаи, то се не бн могло изравиатп са законом о застарелосгп. Јер но новом закону о иорезн ако ко ие плати порез од 5 год. ие дугује нншга државн, гако се мора узетн обратно, да за 5 годпна у напред дугује од скрпвеног зомљншга п нлатн толпко колнко је дужан п на земљиште и на казну. Дакле било да се свима враћа и.ш ие, Скупштпиа треба да донесе једно начелно решсње о томе, тс да се други пут не мајемо око тога.