Narodna skupština

СТРАНА 322

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

само један иривремеии недостатак, који ће се за кратко време поиравити. Кад би усвојиди ову измену онда би шпримице отворнлп врата те би се после 50—100 година могла донети нзмена да срески начелннци могу бнтн нешколованп људи. Г. Ђаја одговарајући ирошлога пута казао је, како^сам ја пао у једну недоследност што сам доказивао за лекаро, да ако немамо довољио лекара имамо лекарских иомоћника. Јест, нстина имамо лекарских помоћника, али се тнм лекарским иомоћницима не иоверава никаква самосталиа служба, а то су људи који су свршили медецннски факултет, само нису положилн онај нсинт који их проловира за лекаре. У том ннје био он доследан н ја хоћу да прнстанем на то, да докле пе добијемо снремних људи да могу бити заетупници начелника среских нешколовани људн, али никако да могу битн начелници сраски, да као и они могу битн лекарски помоћници али не н лекари. И мој ноштовани друг г. Ранко Петровпћ говорећи о овом питању, нашао је да учини једно незгодно упоређење, тврдећи или бранећи измену коју је подиео г. министар у томз да нри постављању начелника среских, ми морамо ирво водитп рачуна о поштењу и владању, па тек онда о школи. И ако разуме се, даље није развијао ту своју теорију изгледа да према његовом говору он тврдп, да су нешколовани људи пошгенијн од школованпх. Г. Рангео био је близу председника и нико му није одговорио, алн што није било на првом читању ја ћу то сад да учпним овде. Незгодно би било, госиодо, да ми овде нзноспмо поједине дичностц школоване пли не, који су били поштени а који неноштени, алп у колпко ја зиам среске началннке школоване п нешколоване. Ја носим ово уверење.да су скоро сви школовани људи, који су билн срески н окружнп начедници , ушли сиромашни и нзашди сиромашии иосде службе; а знам врло много срескпх пнсара, нешколованих канетана п начелнпка, који су у току некоднко годнна стекди велпке паре, н као пензионари постадн богаташи. Завршујући, дакле, овај мој говор, ја молим Народну Скупштнну да ову измену не прнми тнм пре, што се она тражи још док закон није нп стуино у живот. У1ане смо нзгласадп овај закон н још га нисмо ни увели у живот н сад тражитн нзмену овога закона, ја не знам, какво би сведочанство дала Скупштнна себи о досдедностн свога рада, у толнко пре, што се пзносн као један једини разлог за ову измену, да немамо сиремних чнновника. Да нетреба, да усвојимо ову измену, да нешколованп људн могу битн срески начелннци, стоји и тај раздог, што се данас тражп од среског иачелника много више снреме, но што се нре тражило. Не треба да усвојнмо ову нзмену с тога, што се дешавало , да какав окружнн начелнпк, који није свршио шкоду, кад га упита мпнистар : имадп каквих едемеитарних случајева? а он одговара: био је један случај, коњ један иао је у бунар, или да начелник срескн, чпин мп се беше у Ивањици, за време ирвог рата, снрема сганове за марвеии депо на горњем спрату. Дакле, да тога не бп бпло, да бп се нолпцнјска струка, у којој се н даи данас могу дешаватн оваковп случајева, пречистила н иоиунила људима, којн су колико толнко шкодоваии; ја вас молим, да задржпмо овај члан, оиакав какав је у закоиу о уређењу срезова и округа, који смо ланске годиие доиелн. Ви знате, господо, кодпко се тражн спреме од срескпх начелпика; а ирема овој пзмени, од њпх се не тражп, нн да су свршпди средњу школу; дакле нп онолнко, колпко се тражп од једног учн'1'еља н богослова. Од једног учптеља тражп се: да сврши 4 разреда гимназије, 3 раз. учнтељ. школе п ,да ноложп учнтељскн иснит, а од богослова нли нопа тражи се да свршн 5 ра .р. гимназије и 4 раз. богословнје. Кад се то лнко тражи од једног учптеља и једног свештеннка поиа, онда у ко.шко више треба да тражимо, да буду шкодованији срескп пачелнццн, а не да се узнмају са сокака п да се рекрутују из редова: шнајдера, бербера н т. д. Према свему овоме што рекох, ја модим Народну Скуиштнну, да ову пзмену не усвоји. Панта Срећковић — Кад је прошлог пута ово иптање иретресаио, ја сам био у одбору' фннанснском н нисам могао

учествовати у самој дебати, за то ћу данас да кажем опо, што би казао н ономад, што ћу казатп сутра и до године. Нов Устав донео је собом са свим тако рећи, један нреврат у нашем друштву п влада данашња предузела је, да тај Устав остварн у жпвоту, да га оствфп у оном смпслу, како тај Устав захтева. Да буде остварен на том основу, при деоби округа лањске године, н нздатје овај закон на основу Устава, који сад хоће министар да газн, иредлажућн : да може узнмати нешколоване начедннке. Да је лањска Народна Скупштпна — а мп сви већпном смо и лане.били иосланнци добро разумела, шта је ра;нла, доказ је лањскп закон. У 184 чл. Устава, каже се: п ири посгављаљу чиновника иазиће се на одлично влчдање, и саособност и на стручну сарему. Та три својства ко нема, он не може бити чпновник. То важн н у овом случају за начелнпва. Нрема томе отпада онај сиор: која је поштенији ; онда би могли одговорити: најпоштенија је овца и во па их оиет прве закољу. Ту не може битп пнтање о поштењу. Ко нпје пошген не треба га прммитп у службу нп држати у овој, па квиг рачун. На тај начпн отпада зебња некпх посланпка, да оиај којн је учен већп је шерет и впше се досећа. Ја не мпслпм, да је то та&о. Кхквпм начином хоће Устав да докаже ово одлично втдање, способносг и стручну спрему? Што се тнче одлнчног владања, то се доказује у самој службн државиој. Чиновинк треба да проведе впше годпиа, и кроз све то време што је ировео у служби, треба да докаже, да је одлпчиог владања; тиме се може доказатп то шго Устав тражп. А што се тнче способностп, она се доказујо нспитом. У Уставу је казано, да ће се завестн државап испнти, као и свуда у другом свету ц.ко год не иоложп државпе пспите, да не може нп бигп впшп чиновинк. Ово начело Устава о нолагању исппта, ноложено јз и у закону о деобп на округе, п одговара потпуно новом стању стварц у нашем народном жпвоту. Ако иосле овога Устава вн хоћете да метнете којекакве топузе и шнајдере за начелнпке, опда ће те ви у таком сдучају газити ову одредбу Устава. Друго још ово имам да вам ианоменем. Ја сам чдаи фпнанснског одбора; мп кубуримо од сваке стране н незнамо где ћемо да уштеднмо. Кад вп тако хоћеге да радиге, опда је најбоље да затворпмо школе п оида имаћемо ушгеде иа 2 мплиона, н тада иостављајте кога хоћете за аачелникз. Зашго п да се сирема, да се учп и мучи, кад пре њега може да ваиџира онај, који ције ништа учпо, иа п какав кесарош нлп скитница? Кад ви тако хоћете, онда нам школа п ие треба. Једном ириликом упитао ме је један впша војник, што не нагнате ваше ђаке да онн уче н да буду тачни, као што се то код нас уакадемнјп ради? Ја сам му одговорио: како нх можете да нагнате. Вн имате нрава да пх гоннте да уче н да буду тачии, јер добнјају издржавање од државе а ови наши самн се уче, самн се муче, иребијају се од немпла до недрага; сврше основну школу, сврше гпмназцју, цоложе матуру, дођу у велику школу, па зар ми још да уиотребпмо какву меру прогив њпх? Ако бн још силу употребпли оида би миоги утекли, па би пмали впше нешколоваинх људп, а то би бпло штстно. Ако ми ценпмо ову спрему, оида миипстров иреддог не може оистати, ако сге вн онн исгп људи који сте п лане у Скуиштпнн бпли. Ја мислпм, да шта внше ми треба да захтевамо од мниистра, да и проипшу државне исппте ; а за што? ево да наведен један прлмер. Ја зпам једног офицпра, који је у чмцу капетана, а има до. 500 талира плате. Он има једнога друга, с којим је учпо I разред три годнне па био истеран. Тај, његов друг, као иеваљао ђак изјурен је из школе; био је скптница, коцка]! н сад је начелннк срескп те нм већу илату, него његов друг у чину каиетана ! ! Ја нећу да помињем његово име, алп зна га г. миннсгар. Дакле као што видите, један, којн није свршно ни гимназију, аванзовао је више од другога, који је свршио н гимназпју п академпју п иолагао пет нсппта. Ако хоћете да дозволите да се усвоји ова измена у закону о уређењу округа и ерезова, онда да превучемо преко