Narodna skupština

СТРАНА 324

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

стрпју. Г. Ћирнћ је врло незгодне нрпмере узео, јер колнко год они мрче глас среских нолндајаца, два иут толико сведоче о несп1)еми паредбодавада, којн су чесумњпво бнли високо шко- ј ловани. У оном добу, кад се тражнла нндустрија у нодручју своме, кад се смештао на горњп спрат марвенн деио п кад је бнло оно елементарно иадање у бунар — у оном добу дакле, ми не жпвпмо. Као да ће битн мало заслуге н данашњем колену, пгго смо донекле ону полнцију нзменнлн. А кад смо је нречистнлн, опда мислнм да ннје бпло потребе наводити те нрнмере. Кад се тражп ирактична спрема, а сем тога и стручнн пспнтн, па макар н да незавпсе од броја свршеннх школа мп се тнм самим далековнше приблпжујемо правој тежњи, и у томе ја налазнм веће јемство него лн у простој сведоџбп од шест разреда. Далеко смо већ тим самим од онога, што мнслн Г. Ћнрић за индусгрнју н марвени депо. С тога, госиодо, ја сад устајем, — п ако нпсам у првом говору мом био устао да браннм предлог г. министра, сад велнм са мпрном савешћу устајем да га браннм, јер сматрам, да је много бољи п практнчнпји, него што је бнла одлука која је лаие донесена. Јер у недостатку људп министар би могао но лањском закону поставити јучерашњег ђака за уиравника срезу, н да то буде са свим по закону, а по овој нзменн већ пе може. А за меве нпје довољно да буде управник једнога среза онај, којп је свршио цзвесан број школа, него ако је он провео извесан број година, 5, 10 па 15 у нолицпјској службп, и то службн безпрекорној н ревносној. Кад је такав један служио у иолидијској струци, ја занста таквоме, пре иоверење дајем, него јучерашњем ђаку иа макар свршио не шест разреда гпмназије, него н факултет, него и да је положно докторат, а службом још нигата не доказао. Милош Богдановић — Госнодо, кад начнсто знамо да нашп каиетани не врше ннкакву параграфску правду, нити суде о споровима, онда свакојако нпсу нам потребнн за ову службу нравнпцп н толико школовани људи. Ова је служба и у томе, да чува личну п имовну безбедност у земљи, управ жапдарска н искуство нам тврди да је за ове чуваре потребна впше практнчна сирема него теоријска. Да је то тако, ево једног примера: мн смо свн — са малим пзузетком — бнли у војсци или сталном кадру и у народној војсци, иа смо се довољно убеднли у томе, да нашп офнцири — фронташи боље на практнци командују и боље раде, него наши кадетн, који су свршили војену академоју и којп само туре цвикер на очн и заузму неку привилегнју над фронтовинм официрима, а овамо ни у том иогледу нису им ни нриблнжни у ирактици. Тако исто бива и код чпновника у иолицији и ја велнм да су за ову струку далеко сиособппјн они који су прво били преписивачи, и у среским канцеларијама бадава радплп па иосле посталп нрактпканти, радилп по канцеларијама, имали нрилике давиде како се ради п учпли се томе, а после 10 —15 годнна ностали ппсарп, саслушавалп лопове н вршилн разне званпчне послове. и најпосле после 15—20 годнна постану капетанп т. ј. срески началнпцн, — такав човек сто пута има боље спреме да чува нашу лпчну п пмовну безбедност, — н да ухвати н иронађе лоиова — него један иравпик којн не зна шта је и какав је народ. Мени се чини, да господа квалифпковапи носланицп, која бране ово гледиште да на тпм местима дођу школованији људи н иравници, имају неку задњу мпсао. Ми знамо да су такви школовани људи п ти велпкп капацптети ирво постојалп овде у Београду па иосле се размпли.ш по народу и окрузима, да раде иротнв иарода а у корист власннка. Овн школованн људи п правници заузелн су места по судовнма, где нико даугп не иоже бнти сем њнх а заузели су места и у другпм државнцм службама, — па сад хоћете да нх п овде увучете и да нх иоставнте за канетане. Кад пм и то дамо, онда ништа друго не остаје, него још и да бЈду председннци онштинских судова у земљи, па рећп, он је сиреман за то. Ја мислим, да их не треба пустити даље у народ без бнтне потребе, да они раде тамо што хоће и унозоравам Скупштпну у овом погледу послужив се оне изреке „памет у глави а штап у руке" и с тога сам за предлог

г. мннпстра, Јер нз њега нровпрује спрема пз практике а не сало школа. Максим Сретеновић — Сваком прнликом, господо одавао сам поштовање људима школованпм од науке п сиреме а нрн томе савесиим у сваком иогледу, то ћу чинити п у будуће. Ја би нрнмио п признао то, што нредлаже г. Ћирнћ н оеталн кад би се нашло тодико школованих људи, да могу свако лесто у државној служби, да заузму, иа тако исто н да заузму места среских началника. Алн на жалост од 10 година на овамо виделн смо доста школоваиих људи, који су ноказали миого већу несавесност, него нешкеловани. Зар госиодо Драгомир Рајовић, којп јс у оајечару као нредседннк нреког суда (по наредби зна се кога) толикп број људи осудио, неке па смрг, неке на но 20 годпна робије у окову, нн криве нп дужне н то све на осиову његовс иамети и чорава разумевања закона, — иа Шурдиловић, Браловић и подобни њима разни наи^едњачки чиновннцн нпсу школованн људн, који су ночиннлп у земњн грднпх зала. Унам баш скоро неког правника н иредавача кад су дошли у иолицијску службу а неки н за среске началнике, питали су практпканге, којп су били У државној службп нсколико годпна и у пислу се пснрактпковалн н т. д. како се ради тај и тај посао. Ја ииак велим нисам протнв школованпх људи, иритом иоштен као н то да нмају ирвенства у државној служби. Камо срећа да их имамо доста па да заузму места и у општинама, али као што сам казао миого већа несавесност се показала код многнх од њнх, пего код нешколованнх а добро ирактпчннх н у иослу поштених, јер они, који нису свршили школу н пе смеју да велнка зла учине и ннсу смели да раде оно, што су радилн напред речеии. Према овоме нека ми се не замери што ћу гласатн за цредложену редакцију, која је и на ирвом чигању од Скупштпне усвојена, а верујте мн, браћо, да пемаш никога свог у државној а још мање у иолпцијској служби коме би ово ишло у корист, већ једино што је оно нотреба државна и нривремена, докле имаднемо довољно школованих. Ја мнслим, што тражи г. миннстар, да он то тражи за извесно време и да то неће остати даље, него до времена докле наше школе не имадну толпко људн, да их можемо уиотребити па ова места. Камо среће да дожпвнмо скоро, да н оиштини вндпмо цравнике и људе од правничког знања. Зато сам мншљења да примнмо предлог г. министра онако, како смо га нримнлн на првом читању. Јоксим Павдовић — II менн се чини да разлози ноштованих предговорннка Панте Срећковнћа и Љубе Ђирића немају свога довољног осноза и места, а међутнм да су врло умесне предложене нзмене министра унутрашњпх дела. Г. Панта Срећковић казао је једну врло тешку реч, кад је рекао, да може какав коцкар да се угове минпстру да ностане капетаном. Овом изменом то не може да буде, и да се на такав начпн дође до каиетана, него онај којн је непрестано служио 5 год. као писар да може постати капетан, а то је велика разлпка, кад један чиновник поштено врши своју службу. Ми смо пмали прплике да видимо, да и нешколовани људп могу да буду велпки научари и велики књпжевиици, па зашто онда да није нраво да они дођу до нзвесног места а даље да не могу. Г. Ћирпћ пзводећи његову логпку, по којој, кад би се ово усвојпло, онда бн, вели, и бабе лечиле; али кад би се усвојила његова логика, онда ми не би моглн бити посланици кад ннсмо правницп. Како ми можемо да донесемо законе кад нисмо ликоловани; и г. Ћирић нпје учио права, а опет он може лепо да резонује о закону и о другим стварима. (Љуба Ћирић: хвала на комилнменту.) Што се тнче ногрешке да полидиски чпновниди ннсу стручни, то је истина бивало. Алп то се њима може и опроститп, јер нису стручно школовани. Алп шта ће мо сад, кад су и сами правнпци доказали своју неспремност. Ми имамо случај да је у оп. заклопачкој био председннк бнрачког одбора нравнцк, иа он није знао да треба гласати са једном