Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

иего овај Усгав дс.ш једносгавни, демократскн иарод срнскп

У иас мннпстрн у очште имају павесне ирпвилегнје, на

иа 3 сталежа: на сељаке, варошане и на господу, а ево како. ир. код нас министар може да буде иосланик, може да буде

Нрошле 18У0 године гласало је по зваппчним подагцима 174.000 сељака, и у округлој цифри 12.000 варошаиа. Потиредседник — Ја бн молио г. говорпика, да говори о чл. 6 закона о мшшстарској одговорности, а го што говори није на дневиом реду. Драгиша Станојевић — Ја ћу учинити, гато хоћете> §[ли молим вас, да вам објаснпм. Ја сам то казао за то, да б IX могао објасннтп мојим бирачнма, у којој мерн ми морамо гледати, да закони које донесемо, буду у што слободоумнијем духу. То је логичпа веза. Иошто налазиге, да сам се удалпо сувише од стварн, ја ћу онда прећи одма да говорнм о закону о миннстарској одГоворносч 1!.

државин саветник, све то у једаипуг ! Он може као члан Скунштпие седетн овде, а као члап Државног Савета, седети у савету, н битн још краљевскп мниистар, н као члаи Скуиштппе, он засгупа народ, као члан Државног Савега заступа државу, а као члан краљевског кабпнета, заступа краљевство. — Тај човек застуна н народ н државу и краљевство — богами то је лен положај, који је осигуран са свију страна; и за једног таквог снлног човека, за кога још требл н */ 3 гласова у Скупштинн, па да се може предатн државиом суду на осЈду, — не треба бити особиго штедљнв н мнлостив. Мени та штедљпвост према нрограму радпкалном, никако на нде у главу. 0 овој стварп једном је бпло говора у Скуишгннп, о њој се и гласало у Скуиштинн, н онда се дошло до закључка

Шта је то мнннетарска одговорност? Од револуцнје од Д а Ј е багагелпсање саме стварн, да ннје нпкаква мпннстарска 1 Јг4В г. V Еврони махом су заведепе уставне монархнје. одговориост, ако бп један мнннстар за издају аемље бно осуОд' 1848 годнне па до данас по целој Европи снјасгг је ђен само на казну од 1-5 год. затвора. Ми смо онда иашли : одговорнвх мииистара, бнло их је хиљидама таквпх, који да Ј е та казн? мала п усвојили смо казну од о год. Европи, тако и у Србпјн, затвора. Сад нека госнода траже, да узмемо реч натраг. Ја

бпло ннсу нпкоме одговаралн. Како у мпннстарска одговорност то је нлузија. Министарске одговориости нема. Ма какве гараптнје давалп закону, та миннстарска одговорност уставним монархијама остаје илузорна. Вашто ? За то, шго у уставним монархпјама постоји друга једпа апсурдносг. То је угганова, да је владалап, којп нма сву нзвршну власт у својим рукама, неодговоран и ненрнкосновен,

моју реч натраг узети неИу и не могу-, а ко своју може натраг да тргне, нек је трза ; то ми неда моја савест и раднкалнн ирограм, којп сам потписао н који ме је п иослао овде у Скунштину. Ја сам најтврђег убеђења, да су те казнн сувише слабз, нарочпто, да су слабе за оне земље, као што је Србија; и ношто

а мнвистри су његови божем одговорни. Шга је дакле? Ми- Ј е Скупштина и сама впднла, да су те казни слабе, она је н

нпстрн раде с Круном, дакле Круна ради у договору с минпстрима. Међутим Круна је вазда одговарала морално ако не пред данашњпм нараштајем а оно пред исгоријом. Од те одговорности пикаква државна спстема не може је оолободнти. Министрн раде с владаоцем. Шта значи то? То значп, ако рђаво раде мпнистрп, оштете н унј опасте земљу, одговара морално нред народом и исторпјом онај, који се гаквнм мпнпстрнма служно, одговара владалац, па ма колико, иисало на

усвијила, да те казни буду од 15—20 год. затвора. Наводп се даље, како по кривичном законику, казна загвором не може бити већа од 10 год. То нцје истина. Истина је само у толико, што то донста ноетоји у казн. законику, али то нас не веже; ми ту казну у овоме закону можемо да новнспмо. То се може цравнички са неколико речн доказатп Кажем законпк пма толпку исту меру, као и овај закон, кога сад доноспмо, казнени закон, није нека крупна сила, нека

хартпји, како је он неодговоран, он то сам осећа он зна да јачина, некп господскн закон, -ге да он има већу силу, но је по,ед све пеодговорности, на крају рачуна, најодговорнији овај закон, кога сад вотнрамо. Онп су нотиуно истоветии, н шта бива опда? У свпма земљама Круна иде на то, кад се што се законске силе тиче. Но опај је закон јачи, који је дође до фактпчне одговорностп министарске, да се министар познији. Кад пма два закона, који се међу собом сударају заклонп. Ношго оиа има власт у својнм шакама, то она оби- онда ио правилном начелу, меродаван је онај закон, који је чно п усиева. Тиме се објашњава, зашто од 1848 год. па аознији, Кад носланнцп у своје један закон, онп су имали на овамо, ма да је бнло врло много мннистара у току тих ; све иред очима, иа зато су га и усвоЈпли и онда то значн, 40 — „0 година, ни.је бнло на делу упрлво ннкакве мпнисгар- да овај садањи закон мења онај ранији. ске одговорностн. Било је за тнх 40 год. у Европн не сто- Наш казненп закон ступио је у живот 30 марта 1860 тинама, већ хиљадама опакпх, проданпх н крвавих мнннстара, Г 0Д- Дакле без мало, пре 31 годнну. Свн они, који су погкоји су нрогиву закона раднли, расннали народно имање н нисани на њему. н владалац и министрп, сви су номрлп; тај т. д. И ма да су се иротнву таквнх миннстара днзали про- ! је нараштај нзумро, а мн смо, којн живпмо. Они иредстављају тести у јавноме мнењу, иисале књиге, водила оиозицпја п прошлост, а мп садашњоот. Ја не разумем, како може сад нас јавна п тајна, ииак има само 2 — 3 случаја да су минпстрн везнвати оно, што је бпло пре 30 год., те да ми неможемо редовним нугем бнли оптужени н осуђенп — а то је баш то- пешто друго у жпвот увестп ? И како ми као жнви људи, да лпко колпко п иишта. А откуд та појава? Зашто то ? Зато, не вредимо више од оних, који су иомрли ? шго је у уставнпм монархпјама запитересованошћу Круне мн- У правиој науцп вреди пачело, ако се какови закони не ннстарска одговорност готово утонпја. У колпко је дакле теже слажу, онда млађи закои, потире старији, Овим новим законом казнитп мпннстра, у толнко треба да је закон, којп га казни иогире се онај старији. Истина, код нас, је обпчај да се каже јаснијп, очнгледиијп н нопавнто строжији, у оишге да јета- ири зак^вучку новога закона : овим се законом укидају тн н кав, да се није лако минпстру пзвући иснод одговорностн. ти законн ; но баш п кад не би тога бнло, ннак један суднја Ја кажем, кад узмсм ту околиост у обзир, да збиља у ио "Равној науцп, мора увек да нримењује иов закон. Главно овој земљп иико од министара нпје одговарао — бно је је- Ј е то ' да закон, потире старн. ! 'дан малн иокушај, али он се лако свршио. Заго, што у ус- Онај казиени закон, којн иас хоће да спречч, старајн тавпој моиархијп владалац не одговара, излазп да и мпнисгар је од овога на 30 год. И кад је законска јачина једна иста, фактпчки ие одговара, јер јс заштићен. онда овај је закон као нозинјп јачи Мп можемо у овај нов Налазнм, да код нас у Србнјн, не треба битп штедљнв зако " да мегем о колнко год хоћемо велику казну, а да се не и осетљив према минпстрпма ; ирво зато, што незнам, да лн бојп^о да ће мо се огрешпти о казиенн закон, тнм ире, шго

пма у ма којој земљп у Европи, - може бпти пма у Азији — да су мнипстри толико шкодили своме народу, као шго су у Србији. Ја не знам, каква је то бојазан, да они не одговарају сувнше. Меии се иа иротив баш чиип, да ми у Србијп, требамо да будемо строжпјп но нгде иа свегу.

јс оваЈ закои о мнвнстарскоЈ одговорностн сиециЈалан закон, иа п с тога ја.н од закона, који говорп у оиште. И по томе можемо у овом закону о министарској одговорносги метути слободно казну за министра од 15 — 20 год. (наставиће се)

Олговогии уркдиик Ранко НетровиЈ.

Штампа . краљ. српске државни штампарије