Narodna skupština

ОТРАНА 467

љанима, па да гласаЈу на зоору н ко ]а год општина каже да су јој дућанп непотребпи, нека се ту дућанн укину. Ђока Анђедковић. — Врло је тешко, господо, борнти се протнву заблуда, заблуда, које иропзлазе од застунања ннтереса, а тако псго од заблуда, које ироизплазе од погрешннх теорија. Да оставим на страну оне заблуде, које произилазе одоздо од људи, којн ннсу носвећенн нитањима пародно-економним; али ме нзнепађује ово што внднм да има људн, који данас, поред овако очајнпчпог стања у нашој земљп, могу још иомислитн да бране у нотиуној мери теорију о слободној трговпнп ц да њоме расправљаЈу шггање о сеоским дућанима. Сеоски су дућани уређени закон јм од 1870 годпне. Да је среће бнло, да су нашн ондашњп државпицн у опште већалн о витањима економским, који се тичу свију ирнвредннх грана економског живота народног; да су гледалн да, поред онога закона о пет дана. орања, заштпте од рас.иадања услед погрешннх појмова уассеннх иј римског ирава иреко аусгрпјског грађанског закоиика; да су послушали у оио доба глас наших иатриота, који су њену вредност у прнвредпо економскпм обзиру доказивалн, — наше породичке задруге, можда данас не би настало то нитање; ми би данас нмалн уређену производњу па и иотрошњу. Данас је нак ово све растројено п гледа се да се лечп од једнога зла, које постоји од лоших уредаба у нашој земљи, но о коме со може са разиог гледишта говорити, тако, да на иеким местима нзгледа да не иостоји тако велико зло, од самих сеоских дућана а међутим на више места постојн као тешко зло. Жао ми је што у овој ирнлици не дебатујемо о пнтањима много тежпм, не дебатујемо о уређоњу наших земаљскнх пропзвода , о уређењу оних услова, који чпне корнсти за целу земљу, о изналажењу економског нута, којнм треба наша земља да пође. То м» је жао, што нпје на дневном реду н онда би госиода, која су за сеоске дућане, увидела, да је ово питање ииштавпо,јер би и народио нредставништво и српски народ одмах увидели да су наша привреда и њене уредбе ишле темељитнм и разумним путевима за своЈе блатовање нред киме иитање о сеоским дућаипма пада као нпштавно. Али, кад то нпје учињено, онда ово о чему дебатујемо, може послужптп као иочетак почетка: да пођемо путем реформе на коју нас упућује нови Уставнн жнвот. Данас, дакле, кад је нитање о томе: да ли треба да постоје сеоски дућанн и у којем обдпку треба да се регулнше земаљска потрошња, страна и наша производња, — данас пма једно ннтересантно иатање н то у толико интаресантније што они људи, као што сам мало нуе рекао, који заштићују иотнуио сеоске дућане са свпма оним артикалима, падају у заблуду, не водећи рачуна о домаћој индустрији, ксдој су сеоскн дућани објавили борбу на смрт н живот. Први научницп н мисионари код иас, којп су се код нас бавили економскпм пнтањима н озбиљво хтелп да разреде ово нитање, бнли су одсудно иротпвнп сеоскпм дућанпма. Са гледишта њихова ссоске дућане треба са свим укннути, по сматрајући, да земаљске поиравке ваља иредузнматп тако да не нзазову потресе даље да се сада у нрвом времепу изврши поправка само У ограничавању артикала за продају у сеоскнм дућаннма а да ће доцнпје укунно дејсгво свију осталпх ионравака екопомскпх причнннтц савршен пад њин. Може се учннпха прпговор па казатн ово: зашто да сељацн немају нста нрава као н мп варошанн нли , зашто да варошани носе капут п обуће штпфлетне а сељацп гуњ и онанак ? Не госиодо ! Оваквоме интању нема ои^авданога разлога. Ја ћу се трудптн да докажем његову неумесност тнме, што ћу у кратко напоменути само то, да је друштвенп развитак сионтано и невољно одређнвао средпштима за размену, иа п за сгварање нндустрнје у вишем елислу. Та су средишта с почетка била покретна, која се огледала у вашарима. куда је свет долазпо да разменп своје сувишпе ироизводе, док се извесна места ннсу нашла за стална ј

места где се само куиуЈе п пронзводп нарочнтим повластнцама средњевековнпх уалнх кнезова, земаљских грофова и војвода. И код нас постоје вашарп и варошп, које с почетка нису имале ово значење које н данас, али у главноме остаје то, да су оне ностале друштвеном поделом рада по којој су богатији сељаци долазилп и настаннвали се у варошнма у којнма се скуиљао н новац, који је с иочетка нз чпновничкнх руку прелазпо у народ. Умножеие потребе у варошнма развнле су трговање н занатлијство а у другим земљама мануфакгурну и машннску производњу, Дакле ирпнцип друштвенога развића илн органпзама бпљних или жпвотпњскпх, тај ирннцпп састојн се у томе, да се подели рад; подела рчда у друштву захтева да се извесна места издвоје као средишта за размену а доцннје н за иронзводњу у вишем смислу те речн. Ако дакле узмемо да је корисно да воскреснемо нашу домаћу индустрнју, ако хоћете да сузбпјемо навалу странпх сптннчарија и тричарнја, које долазе да нам кваре наш красан народ, онда ја вас молим да ограничнмо артикле, који се могу иродавати без штете за нашу домаћу индустрију, коју треба свом снагом да нодижемо, чиме би размена добара у сеоским дућанпма под новг.м усмовима утицала иропзводно на пропзвођаче а не штетно. Наша брпга о чувању домаће индустрпје још је оиравданнја, што у данашње време земље, које су живеле културно по 600, 700 н 1000 годпна; те земље васкрсле су домаћу пндустрију из мртвих. Државници њнхни у првоме реду старају се да Је обнове и да сви, који раде, впде асне од свот труда, који не треба да стоји под утпцајем туђе индустрпје. Људи се старају те заводе школе, да васкрену ту домаћу нндустрију, а ми бнсмо хтели и данас да је оставимо нерешено, да оставимо нерешено оно протпв чега и наука и здрав разум има пуно права да војује. Може се казати да једнакост захтева да и села имају што и вароши; но кад би то бнло, онда бп могао да ставнм пигање, да ли треба премептгати она зла, која долазе од цивплизације у села. Нећу нз скромностн да стављам овде које установе — алн онда би требалп многа зла нз вароши пренетн у села па да будемо једнаки. А норед политпчке једнакости, могли бп мп да тражпмо п материјалну једнакост, али гакве тежње могу да расправе векови а не садашња времена. Нрема томе, ја држнм да ово пптање треба расправити што пре, не у корист варошана илн сељака, него у корист целе земље тако, да се зна шта ће који у нашој земљи да радн н чиме да се занима. Један од г. г. говорннка рече, да нам је узалудно борити се нротиву поилаве туђе цндустрије јер гди се она угњезди она се уније као пијавица н снше животне сокове. Узалудно борити се! Зар један народ који се вечпто борио за своје биће, за своју политпчку слободу тако лако може напустнти борбу коју му с.ад са новим снагама воднтн ваља за економску самосталност. Само ако одважно н одлучно зажелн да се ослобађа од притиска разних економских сфера — он то може ностнћн и у том иогледу имам т,а аг.елујем иа оне којн знају псторију североамернканско-енглескога рата, да је Амернка нобедпла Еиглеску највпше тиме, што је се борила иротиво енглеских фабрнката стварајући земљшпте својој народиој пронзводњн и народној нвдустријн. Браћо ! Нутем, којим смо ма ишли до сада он нас није водио онамо, куда су наше онште тежње наш програм. Стари иут треба наиустити , јер се статистнком даје доказатн да народ имовно опада, оиада н фнзички н у многоме је погледу у дефицпту — јер су његове силе непрестано црнане а не надокнађиване; крпза је н код варошана и код сељака, с тога је крајње време да се једном пзврши тај процес иоделе радња н поделе рада у друштву, да свакп има своје заннмање н да сва блага наше отаџбнне цриемо из ње или у њој н да остану иотрошена, као што је то и у другим земљама, нначе остајемо сиротнња и измећари туђину и варошани и сељаци. У земљама као што је Немачка н Аустрнја нстнпа да иоетоји иодела на богаташе и сиромахе, али што је најглавније, сво њихово благо остаје у земљи, но мн немамо тих уредаба, те да наше благо остане овде. Акб мислимо да нођемо један