Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАТ1 ЗА ВРЕМЕ СКУИГПТШ1СКОГ РАДА ПРЕТИЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВПА ШТАМПАРИЈА

цепа је .шсту: ЗА С РВИЈУ 6 ДИН. МЕСКЧИО ОД ЈЕДПОГА ВРОЈА 0*10 ДИН. ЗА ОТРА11Е ЗЕМЉЕ ИОИГГДИСКОГ САВЕЗА 15 ДИП. МЕСЕТПО

»•*•«* ************* •

УРЕЂУЈУ" СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Рднко Петровић, Доброслаб Ружић, Љ у б, П, Ђириб.

Број 47

С7Б0ТА 26 ЈАНУАРА 1891

Годииа I

45 САСТАНАК '24 јануара 1891 год. у Веограду

11ГЕДСЕДАВАО IIОТНГЕДСЕДИIIК Димитрије Кати! СЕКРЕТАР ЈБуб. Јоксимови!

(нАСТАВАК) (Максим Сретеновић) Нека сваки само прочита мишљење Држ. Савета, мишљење људи, који нису заинтересовани ни за варошке, ни за сеоске дућавције већ ногребе народа а ио врх тога кад сам чуо разлоге г. носланика г Боке Анђелковића као чпноаника и г. БлагоЈа Божића, Впће Радввановића и других, који су говорили у корист овога иредлога а који жпве у селу, који су у неиосредном додпру с народом, ја мпслим да бп сваки који би гласао противу овог иредлога био осуђен од народа, изузев неки сеоски дућанџија, али ја мислим да се свакп закон треба кројити за већину а ие за извесне личностн. Г. Јоксим Па вловић вели у Уставу нма један члан по коме раинје стечена права не могу да се унпшге. 11а леио, стекао је неко право да илаћам на један ектар зегље 4 дин. али иосле дође време и захге иотреба да илаћа впше и кад би тако наводпли гај члан н за остале закоие, не знам кад бп смо могли коракнути у напред и тако ни јсдан закон пс би се могао измедити ни допунити, јер ио с.ваком закону нзвесни стекли су нека права. На основу свегз овог са чистом савешћу гласаћуза предлог у начелу да се као користан прпми. Тома Јовановић — Предлог г. мпнистра који је иоднет и који је данас на иретресу, ја који иознајем ново-ослобођене крајеве, сматрам да је врло корнстан и оодесан ио народ нз узрока овог: до дана ослобођења није било нп једног сеоског дућана н нн за једног сељака није '»ио велнкп умор и сваки се за то спремао да у суботу плн иначе на иазарни дан дође у варош н купи шта му треба. Тада је он на својим коњпма долазио и своју потребу у вароши иодмиривао, гонећи иреко недеље своју децу на рад обећава.јућп нм да ће мм нз варошп донетп сваком шта коме треба. Од ослобеђења настала је ево тринајеста година. Н^ 5 год. носле ослобођења иочело се доиушгатн да се могу отваратн дућанн да се праве кафане п т. д.; то се радпло само за то, да би се узеле таксе а на народ се ннје мислпло, Данас од како су се отворили дућани нема више да девојка од свога рада начини себи јелече, него на се трпа неке риге пз Беча. Ја знам кад су ире неколико годнна, тамо долазили људи да посматрају и оиисују народну ношњу сви су нзјавдивали бла-

годарност, што Је тамошњн народ умео да се сачува од пада на косову, али данас шта видпмо? Видимо свплене сукње, нема више нн ланених кошуља, већ је све прешло на американски памук (одобравање). Како је догала ова мода? За то што је дућанџпја сеоскп по кадкад иоклањао. Турнири се нпсу измислили у Београду, него су дош.ш, па тако исто и дућанџија са својим доласаом доноспо је нове сгварп. У Влад. Хану некада ннје било нн једног дућана а сад пх има 10 —12; данас тамо можемо да видимо но 50 сељака, који чекају да амалишу, да носе оакове а неће да раде своју земљу. Тамо сад има домина. Еад сам пре 2, 3 месеца гамо бпо впдео сам да пграју санса, а ја још не зпам санс, тако ми Бога! Ево позивам г. министра неаа наредн депешом каиетаннма среза сурдуличког, пољаннћког м ичинског, па ако не нађу сто шппла

карага у својнм срезовима, онда ево моје главе! Па како онда могу неки иосланпци на очиглед да тврају ненстину кад се у овом закону не забрањује нпшта друго, него само да дућанџије несмеју продавати свилу, кадифу, памук и г. д.? Зар мора сељакуша да носп либаде ? Ако Нар. Скупшгпна црими овај иредлог, ја држим да ће носле годину дана доћи овоме г. министру, који је ово овако паметно измислио, велики број честитке. Кад је сеоском сталежу иред очпма сеоскп дућаи, о'н купује све и шго му треба н што му не треба. Сад нема више да се впди сељанка, да носи деге на леђима и иреде. Нема више тога. Пре су и људи били паметнпјн ге своју чељад нису водилп сваке суботе на иазар, него пред велике празнике. Позивам се на г. Миту Илиџановнћа ако памти, да је неки Арса дошао са 50 — 60 дин. у џену, на је за 5 год. стекао 5000 дуката. Док су сељаци ишлп у Врању зналн су и цену ране а сад их н у томе варају. Ја сам имао ирилике да видим, како је један чивутпн куиовао жнто у Владичином-Хану по 21 пару док је у Врањн цена много већа била, а зашто то ? За то што сељацп не силазе у варош. Ово сам дакле имао да кажем. Смаграм да је овај иредлог корпстан по народ н с тога Скуиштниа треба да га усвоји. Ја ћу да гласам да се он нримн. Мидош Вогдановић — Госиодо, кад сравнпге члаи 4 ове измене којим се издвајају артикли, којп се могу продавати у сеоскпм дућанима са чл. 5 пстог иредлога, нишга друго не излази до то дт; се сеоски дућанн са свнм укидају, а то с тога, што се нн један сеоски дућанџија не може одржати да нлаћа аренду у напред 50 дуката а да продаје само чпвије клинце и т. д. шго се и у сваком ковачком вигњу и без аренде држати може. Дакле иросго се нде на то да се сеоски дућанп укину а овај је пројект но мом схвахању само прашпна у очн. Дућанско нигање није тако скорагања и лака сгвар н мп као народни иосланнци треба да се добро размислимо, с тога мислим да треба добро да назимо да се не огрешнмо о ннтересе н нотребе народне а тиме н заклетву, коју смо у