Narodna skupština

СТРАНА 536

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗНВ ЗА 1890 ГОДИНУ

не покреће у нас; независност судска у нас ннје ни од скора, као што је она тек лане нрви пут уведена н. нр. у Румунијн. Тако звана судска незавнсност, јесте установа , која у нас има н своју историју, то је установа, која је код нас уведена нре 10 година и ашви својнм животом у нашем народу. Па род је већ могао осегитн корнст плп шгету, а једног од тога лорало је битн; могао је и државннк осетнти да ли она нма мана нлн добрнх страна, те с тога се може данас без нкак внх нлузија, критичкн и са доднесеним подацима говорити о њој. 11а онет за чудо, ово се нитање у Народиом Нредставнишгву водн ево као чнсто теоријеко, као високо начелно н ново. Госнода, која су говорпла иротнву нредлога минпстровог, већпна вих није се ни дотакла већ мпнулог жпвота ове усчанове. Мало се је нстина дотакао пошговани носданик г. Пера Максимовић ; мало само велнм тиме, што је штедљпво константовао, да је наше ириватно нраво за живота ове установе наиредовало, ма да се у питањима иолнтичких а особито крнвица штампарских скретало с правог пута , а то је вели дошло отуда, што су многи судови иартијски склоиљени и што је иолитика унесена у судове, Само је , велим, у толнко додирнуо интање г, Максимовнћ а више пи једаи од нредговорника. За мене је ова обилажења важна појава , а особнто од стране оних н^отпвннка предложене измеие, који се иоказују необично заузети. и који се уираво овде иеку за иравду у народу. Нећу рећи да они желе овам шго са свим друго иостпћп. Ну ја страхујем, да не би иао и ирви назор г. Макспмовића, назор да је ариватно араво нише нааредовало за минулих десет година, када би се прнступпло критичкој 1'роцени овога иптања , када бп се н. ир. ироценио сгепен оне иравде, што је у народ ушла кроз аиелате против општннских иресуда. Г. Максимовић не да да се мешају иолитпчке властп у судовс и да се судпје кажњавају адмниистратпвао, иа, ие даЈући то, он сматра да ће се тиме зачста окрњиги судска независност, ма да прећутно иризнаје да суднје у другнм иаиредним земљака стоје иод админнстратнвном казном п да оиет тамо има судеке независностн. Да би иотврдио штешоег Јога мешања он је поменуо неколпко примера и најважнчје узроке, због чега то не да. Том је приликом повукао иаралелу и.јмеђу енглеских, француских и иишпх властп иолитичких. Уакључио Је речима: ,наше политичке власти, господо, друкчнЈе су него шго су у Француској , Еиглеској и у ве1>иип другнх образоваиих земаља." Мени се особпго допада обзирање ц на СЈране установе на баш и онде, где нежелнм ни словца огуд усвојити. Али ми се не доиада пзвођење опако, како је учинио г. Максимовпћ, и у томе ја се не могу сложпги с њиме. Допуштам, да су друкчије иолитичке власчи у нас, а друк чије у другим земљама, јер оне могу друкчије бптп и у двема једнако образованим земљама; али ако су наше иолитичке власгп друкчије, друкчпје су и судије наше, те мучио да ће то бнти иротпвно установљењу казне, која се предл010М тражн. За разлнку између иолцтичких власти у другим земљама п код нао. иавео је г. Максимовић дваслучаја, један из француско! жпвота а другп из енглеског. Тако потсетно нас је на скорашњн помен на гробу иок. Блаакија, страшнога револуционара, у Наризу а у гробљу Нерлашезу и навео, како је се тамо било искуиило неколико хуљада света, којп је свакојаке узвике цуштао; на пр. „живила комуна", али иолигичка влает држали се на страии тако, да тамо није ироизведен иеред, оиа се ту није нп мешала. Ннје се мешала, велн, јер тамо полигнчка власт иоштује слободу речп и пдеје, п самЈ се онда умеша, када неко покуша да ндеју силом остварп. Еле впдпте, господо, како се одушевљава г. Макеимовнћ лепим збором на гробу Бланкијеву, н прпмернпм редом на нстоме, н то он нрпиисЈЈе ауторнтету власти политичке. Код нас је, вели, са свии друкчпје. Код нас, некад је ауторитет власти јак да леђа нуцаЈу од његове снаге, а иекада толико слаб, да се ио прашпнп ваља. А шго највише жалостн г. Макснмовића, јесте то, што

се его тако што јавља и под владом новога Усгава, иод владоМ радикалном. Да бн јасније потврдио ову разлику пзмеђу нолптнчких властп оннх и нашнх, иоменуо је како је код пас скор ) држан нзвесан збор, којн свн памтпмо, како је тај збор био нанаднут с улнде н како је ту политпчка власг бнла елаба да очува слободу збора, слободу идеје. Дакле ннје учпиила оно, што бп учпннла полигпчка власт Француске републпке. Ја, господо, не могу то да одобрнм с тога, што и г. Макспмовпћ треба да се сетн мало ранијнх догађаја на оном гстом месту у Нарнзу, које је иоменуо : како су тамо често за сптне стварн главе разбијане, како се крв нотоком лпла, а због манифестација на погребу нлп помену поред оног истог ауторптета власти, који он преузносн. А сем тога, ако 611 се оегпо г. Максимовић оне нсте комуне, којој су викали „жпвпла", сетнће се и тога, како је пре 20 година био Париз у иравом опсадном стању, н како су због тога заиста све улице к вљу орошепе. А уз онај други ирпмер пз енглеске историје ја бих слободан био иотсетитн г. Максимовнћа, како су на пстом месту и близу ономе времену, нз којега му је прпмер, револуцпје ницале ц улице стотинама лешева иретрпаване, а све због зборскпх сукоба, поред свега хваљеног ауторптета нолигичке власти. Исто тако, навео је г. Макснмовнћ н једаи прпмер из енглеског живога, поменуо је Магну Карту, којом су гарантована нрава н слободе Енглеза ире толпко стотпна годпна. А један Краљ (Карло I,) који је пасрнуо на та основпа права својих поданпка, главом је платпо. И то је доказ, како су тамо друкчије полптичке властп но што су код иас! А н револуцпја н терор Кронвелов у Еиглеској биће иротнвш: оиаком нзвођењу како де учинпо г. Макспмовпћ, иротнвиц ономс реду какав нам он за узор нзиоси. Сећам се речн поштованог мога професора г. Панге Срећковнћа, које је пзрекао једиом прилнком, т. ј, да су сс сви важнији догађаји у нас свршавали са мање крви но игде у другом свету. Нећу тврднтп, да ли то олакшава илн усиорава наше полнтичко образовање, алп несумњива је то иотврда назору моме, да ми нз поменутчх примера г. Макспмовића имамо понетн иохвалу а не прекор према другим земљлма. ^Зборовн, којп су држанн само ирошле године, иајбољн су мп доказ; мн смо нмалн зборова на којима су бнле хнљаде место оних стотина на нзвесном збору »којн свн знамо" како рече г. Максимовпћ, а где нолитпчка власт нпје се нн видела, иијс се нн јавпти морала, п опет је бнло прнмерног реда, п опет нпког нпје глава заболела. А онај догађај „којп свп знамо", н којп је г. Макспмовнћ поменуо, оиај догађај равна се, госнодо, онпм догађајима на страии, кад крв улпцама нотечс, он се равиа крвавнм револуцпјама, које на стотине мртвих осгављају, које чнтаве вароши п села уннштавају. У нае, хвала Богу, такви се догађајп ето свршавају са мало рђавнх носледица, и ја се бојим да не бисмо тнме самнсебеи свој народ оитужпвалп, када бп друкчнје закључке овде изводнли. „У н зс се расељавају читава села" вели даље г, Макспмовнћ, само што тако хоКе нолитнчка власт, а „влада 188 3 године, аошто је аретраила иораз на изборима, оатужује свпј на род как онеће аромену Устав а." И овпм примером погврђује, како је у нас друкчија иолнтпчка власт него у другим земљама, и да с тога треба чувати суднје од њена утицаја. Ту ствар морам да одвојим од ствари онога збора, којп је номеиуо г. Макспмовнћ, ц којн ми сви знамо, као л од свнју нретходннх ирпмера, јер што се шче расељавања, што се тнче нрогоњења појединих грађана у земљи и ван земље, н што се тнче онтужнвања народа на највншем месгу — то су ствари системе, те ствари нису сличне револуцпонарпнм сгварпма нн употреби слобода од стране самога народа. А кад Је систем;. таква, да може допустптн ц таква дела, онда се на снстему нанада друкчије. Снстема се у осталом може иромеиитп законом н новим установама. (наставиђе се)

Ол?оворни уркдиак Ранво метрови!.

штам11а краљ. српскк ДРЖАВВК ШТАМПАРНЈЕ