Narodna skupština

СТРАНА 556

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛ.ИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости божјој и вољи народној Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На предлог нашег министра унутрашњих дела, а по саслушању министарског савета, па основу члана 3 4 Устава. Овлашћујемо Нашег минисгра унутрашњих дела да поднесе Народној Скуиштинн предлог да се село Пиносава у срезу врачарском округа подунавског одвоји од општине ресничке и за себе образује општину „Пиносавачку". Наш министар унутрашњих дела нека по овоме поступи. 2 8 јапуара 1891 год. у Београду. Јов. Ристић с. 1>. К. Протић с. р. Ј. Бели-»Марковић 1-. р, Мннистар унутрашњих дела Св. Милосављевић. Ево предлога: краљевско-српско Министарство унутр. дела ИВр. 20975/90 2 8 јануара 1891 год. у Веограду. Народној Скупштини, Сељани села Пиносаве, које припада онштнии ресничкој у срезу врачарском округа подунавског, моле да се одвоје од општине ресничке и за себе образују општину „Пиносавачку.® Пошто сам расмотрио приложена под •/. акга по овој молби и уверио се, да су испуњени услови члана 2, 3 ц 4 закона општинског, и пошго опшгина ресничка и без села Пиносаве може да остане као општина, јер има довол>но пореских глава, — част ми је предложити Народној Скупштинн да изволи на основу члана 5 истог закона, решнти: (1 да се село Пиносава у срезу врачарском округа подј г навског, одвоји од општиие ресничке и да за себе образује општину под називом : «општипа пиносавачка." Мпшјс гар у::утраши,их делл Св. Милосавл»евић. У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕДИЧАНСТВА АЛЕЕСАНДРА I по милости божјој и вољи народној Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На предлог Нашег министра унутрашњих дела, а по саслушању министарског савета, на основу члана 3 \ Устава земаљског, решили смо и решавамо: Овлашћује се министар унутрашњих дела да Народној Скупштинн поднесе на накнадно одобрење своја решења, по којима је на основу члана 8 8 закона општинског од 2 5 новембра 1889 год., а на молбу сељана дотичиих села и опшгина, извр-

шио делење старих и образовање нових општина у Краљевини Србији, сходно члановима: 2, 3, 4 и 6 истог закона. Наш министар унутрашњих дела нека ово решење изврши.

28 јануара 1891 год. у Београду.

Министар унутрашњих дела Св. Милоеављевић.

Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р.

Тим су решењима образоване општнне и то: 1. У округу ваљевском: Докмирска, Памбуковачка, Цветановачка, Славковачка, Грабовачка, Стублннска, Уиека, Мургашка, Новачка, Туларска, Лукавачка, Таковска, Совљачка, Осгружањска, Лоиатањска, Миличанска, Осечинска, Крчмарека, Рајковићска, Паунска, Драчићска, Петнпчка, Звечанска, Ертниска, Осеченичка, Брежђанска, Планиничка, Берковачка , Г.Топличка, Д. Тоиличка, Врачевпћска, Мпровачка, Пепељевачка, Кључка, Јошевачка, Пироманска, Трстеничка, Бргулска, Паљушска, Радљевска, Јабучка, Скелска, Ушћанска, Лесковичка, Лелнћска, Јовањека, Стубљанска, Оглађеновачка , Голо-Главска, Г. Буковичка, Суводањска, Причевпћска, Грабовичка, Котешпчка, Попучапска, Бајевачка, Рубрибрешка , Лозничка и Орашачка. 2. У округу врањском: Турековачка, Винаревачка, Губеревачка, В. Грабовничка, Бунушка, Мнрашевачка, Трњанска, Вучијанска, Старковачка, Ружићска, Власннска, Бптврђска, Кијевска, Сурдуличка, Мачкатичка, Иредејанска, Маначка, Јелашнпчка, Сувајнпчва, Дубнпчка, Давпдовачка, Д. Нерадовачка, Ратајска, Буштрањска, Леичпњска, Преображењска, Д. Требешињска, Луковска, Тибуждска, Брезовачка, Првонечка, Ћуковачка, Бањска, Корбевачка, Себеврањска, Кривофејска, Теговпшка, Мртвичка, Еалпмањска, Куновска, Прибојска, Моштаничка, Белишевска, Јовачка, Големо-Селска, Грађанска, Округлпчка, Дреновачка, Власачка, Тесовпшка, Врањска, Калиманска, Разгојиска, Вагнчка, Јашуњека, Крушево-Главека, Голело-Селска и Впнарачка. 3. У округу крагујевачком: Грошничка, Драгобраћска, Баљковачка, Забојничка, Киићска, Врбичка, Буковичка, Јеловичка, Вукоеавачка, Бањска, Брезовачка, Блазнавачка, Горњо-Трешњевпчка, Страгарска, Маслошевска, Тополска, Божурњапска, Винчанска, Загоричка, Белосавачка, Јагњилска, Стојничка, Орашачка, Коиљарска, ЈКабарска, Јунковачка, Маршевачка, Рачанска, Баточннска, Бадњевачка, Наталпнска, Сепачка, Клокачка, Сиппћска, Сарановачка, Крчмарека, Јарушичка, Губеревачка, Драчка, Поскуричка, Лужнпчка, Десикпровачка, Ботуњска , Жпровнпчка, Кпјевска, Маршпћска, Комарпчка, Цветојевачка , Реснпчка, Трмбашка, Д. Сабаначка, Гунцатска, Радмиловпћска, Муљачка, Рогојевачка, Опланпћска , Борачка, В. Шењска, Гледпћска, Годачичка, Печеношка, Вптаиовачка, Чукојевачка , Закутска, Иајсијевачка, Губеревачка, Честинека,' Грабовачка, Стубалска, Овсишка, Грбичка, Пајазито ачка, Љуљачка, Становљанска, Добрачка, Јовановачка, Цветојевачка, Ресничка, Блазнавска, и Трошњевачка. 4. У округу крајинском : Поповпчка, Шаркаменска, Трњанска, Паланачка, Лучка, Дубочанска, Глоговпчка, Карбуловска, Јасеничка , Душановачка, Дупљанска, Кладовека, Текијска, Хердапока, Вајушка, Врбккка, Клменнчка, Подвршка, Петрово-Селека, Карбовека, Ратновска. Грабовичка, Бордељска, Салашка, Спколска, Тамнпчка, Речанска, Чубарска, Брестовачка, Д. Мплановачка, Бољетинска, Голубпњска, Клокочевачка, Црнајска, Танђанока, Горњанска, Рудно-Главска, Букавчанска, Кобпшничка, Прахо вска, Самариновачка, Шгубпчка , Плавњанска, Малајничка