Narodna skupština

СТРАНА 580

ђевине бпло државпе, окружне, среске или опшгинске, не оуду обасипате носле устуиљене лицитацпје, утврђеног илана и иредрдчуна, нечувеиим додацнма? 35 јануара 1891 год. Београд. шг1ерпеланти н ароднii иослаш1ци: Јов. С. Јовансвић, Р. С. Поповић. Др. Ст. Вукчевић, И. М. Душманић, Л.аза В. Милосављевић, Павле Станковић, Анд. Љубичић, М. Ј. Богдановић, Ранко Петровић. Потпредседник — И ова интериелација уиућује се надлежном министру да на њу у законом року одговорн. Част мн је известити Нар. Скуиштину, да је Држ.<вни Савет са својнм мншљењем вратио нредлог Симе Костнћа о измени закони о моноиолу солн. Председннштво налази, да овај иредлог ваља унутнтн фннанснјском одбору. Ирнма лн Скуиштина (11рима). Тако исто Државнн Савет вратио ,је нредлог Радоја Ирошћа са својим мишљењем о нотиори нор^дице I нои. Всљка Јаковљевића. 11 овај је иредлог финанснЈске ири- I роде. С тога га треба уиутитн фннаиснјском одбору. Примали (јкуиштина? (Ирнма). Стојан Рибарац — Госиодо, у ономадашњој скуиштннској седиици кад је нрстресан извештај одбора за оитуживање иосланнка, ја ннсам био због слабости. Тада је један посланнк казао, тражећн да се нрочнтају акта мојих оптужења: како се „шму чини, да сам ја оатужгн и за Ковдинско дело због нссталих акта и . Иредседништво није учиинло ио његовом предлогу. Сиуиштина није нрихвшила тај његов предлог. Ја жалим што ипје учпњсно нн једно ни друго. Јер, ако имим Јчешћа у ћовдинском делу, ма у коме облнку, онда зашто да ме Скупштина трни у својој средипи, а ако тога нема, онда од Скуиштине није лено, што није устала иротив клеветс, која је нанета Једном њеном члану. Јабих сад }правио молбу на председништво да нареди да се прочшаЈу акга шојих оптужења. Неће лп се то да прпми, ја у име мога и Скупштннског достојанства молам Скуиштину да 1,рнми овај мој иротесг иротив те одвјоатне клевете, иротив тога цинизма, Јован С. Јовановић — Оно о чему је говорио г. Стојан односп се ва меве. Ја сам тражио да се прочнтају га акта, т'1 ажио сам да вндим да се ту не налазп нешто, што се односн на ћовдинско дело. Тражио.сам, да видпмо да у том делу г. Рибарац пе буде оптужен као саучесник или је сведок, Јер 3601 тих неставшнх акта леже 2 иевииа трађанина у затвору, а она се код г. Рибарца налазе. Ја мислим да је г. Рибарцу, као адвокату, дужнсст, да он еам то изнесе. Ја нншта друго ннсам тражио но само, да се та акта ирочигају. С. Рибарац — Скупштина зна, да сам ја у иочетку, кад је саоиштепо тражење мпнистра привде, да се предам пожаревачком суду,устао протпву рсферата као да сам ја оптужен за више кажњивих дела, а не за дела штампарске и иолптичке прпроде. Изјава г. Јонановнћа не може да промени ирави карактер намере ономадашње му пзјиве, којим је пи.ао на то, да ме иедостојно осумњичи учешћем у ћовдииској ствари. Ја сам та акта подносио иожаревачком суду, којц води нстрагу. У осталом, ко је та акга украо, то ће знатп органп раднкалае властп и они којп тнм властнма као раднкалн блпзу стоје. Да ли пма 2 грађаннна да леже „невннп" у затвору, то ће знатн ножаревачкн суд, који пх је уапсно, а то ^е знатн и раднкалиа каеацпја, која је то решење ножаревачког суда оснажила. Потдредседник — Један део одговорностн за ономадашњу скуиштпнску идлуку бацио је г. Рибарац на председинштво, што је донустпло да се не чита.ју оптужна акта о њему. Мпслнм да председнинпво не може пматн одговорностн због тога, што Скупштина, усвојивши одлуку одбора, који је то дело испитао, председннштво није могло нншта друго да ради не10 да каже, да се усваја одлука одбора, којп је одбацио те оптужбе, дакле не може ге замерптп и}.едседништву нншта о томе. (Одобравање).

Станко Петровић — Још у Децембру месец^ иоднео сам једно пнтање на г. мнннстра унутрашљих дела, па до данас ми ништа внје одговорено. Молим председнпштво да уиита г. мннпстра мнсли лн и кад, да на ово моје ннтање одговори. Потпредседник — Г. мннистар унутрашњих дела казао је да ће одговорптн за 10 дана. Дакле, већ може да одговара на оне ннтерпелације, које су биле упућене на његовог прегходника. Ако је Скуиштина всљна. можемо то ставитн на дневнн ред одма иосле буџега. Ст. Рибарац — Ја бнх хтео да обратим иажњу Скупштпни на једну одредбу нз пословника, која каже да ће министар каза^и кад ће да одговорп на интериелапије. Скуиштнна је дужна да водп рачуна о томе. Поема томе, кад је мннистар казао да ће за 10 дана одгсворпти, н кад ,је Скуншгнна то иримнла и одј.еднла дан за одговор на те ннтериелације, нема разлога да се од тога одстуиа. Ја мислим да Скунштина треба да водп рачуна о својпм одлукама. Потпредседнрк — Ирелашмо на дневни ред. На дневном је реду извештај одбора за молбе н жалбе о молби ђака земљомерског курса. Молпм г. известиоца да заузме своје место. Известилац Мих. Рнстић чита пзвештај одбора (ст. 552). Потпредседник — Тражн ли ко год реч да говорн о овоме? (Не тражи нико)(Јтављам на гласан.е, иошто ннко иетражи реч: Ко је за то да се усвојп одборско мпшљење иека седн, а ко је протпв, нек устане (Свн седе). Објављујем, да је Скупштина усвојпла мпшљење одборско. На дневном је реду, продужење дсбате о буџету. Имт реч г. Авакумовнћ. Јован Авакумовић — Браћо! Тешко је у једном говору обухватптн целу буџетску зграду, а још теже иредставитн слику правог буџеп-ког сгања. Ну за саму начелну дебату о буџету, којн је Данас пред нама, то, ио моме мишљењу, пије ии потребно. На иротив, доста је да се обрагн нажња, да се уоче, да се нравнлно оцсне главнн саставци буџета; н ако то урадимо, мп ћсмо тнда иматн ираву слпку буџетскога С1ања. Ја ћу у овом говору иокушагп да Народиоме Предсгавнишгву представпм како пзгледа наше данашње фннаисиско стање нрема буџету, којп је данас на ирегресу; илн другпм речнма, како нам изгледа овај буџег, који је дапас иред нама, о коме данас већамо. Нпје нпкаква тајна да под радикалима н радпкалнпм владама буџети гигаитскн расту. — Сви знамо да је радикална влада, кад је дошла 1889 годнне после абднкацпје, затекла б\џет од 43,500.000 тачно. Прошле годпне дигнут је буџет на 47,000.000 скоро. Овс године као шхо впдиге нз б\џета којп је поднео г. миннстар, буџет се аодигао на 57 милиона. Кад човек зна та факта, прво је о чему мора да се заипта: шта може бити узрок гоме да се ти буџети овако нагло подижу. Мора да се заиита за узрок том увећању због тога : што ће одговор на то пптање бпти уираво ррзрешница целога оања. Одговор ће нам > атн ноуздану сталну воднљу: да лн смемо, да лн можемо да одобримо буџет овакав какав нам је нредложен. Г. министар финансија, у своме извештају, са којнм, Је спровео буџет за 1891 годпну, покушао је да нам да објашњења о узроцнма зашто је буџет за 1891 годнну од 46,000.ОиО дигао на 57 мплиона. Он је го н у говору своме нред Народном Скуиштнном објаснио у истом смислу, у коме стојн л у еироводном пнсму буџета за 1891 год. Повишење буџета од ирошле годпие за 10,000.000 милиона, г. мннистар фпнансиЈа објашњава тнме, што вели ове годнне ушли су бруто ирнходн од железнпце, монопола дувана, соли нт.д. Наравно кад су, велн сад, ушлн бруто ириходи, а лане су ушли нето, онда је б\џет морао да порасте на 57,000.000. И г. министар финансије држећи да нам је тиме донста објаснио прави узрок иовншења буџета, даље резонује у свом спроводном писму — а то је и јуче поновио — да је то урадио колико тачности рачуна радн, толнко н с тога, што се на тај начин диже углед државног кредита. Браћо, кад би доиста то био узрок што је буџет од 47,000.000 дигнут на 57,000.000, кад би доиста углед Србије то захтевао; кад би и ириходи државни донста били оноликн, колико мннистар финанснја иредставља; кад би ти приходи са угледом Србије раслп — ја би