Narodna skupština

СТРАНА 613

чланови крштени онакви.м именима, као што то помену г. Рибарац. Ови покушаји полутанског либера.шзма личе на покушаје летеће рибе, покушаји слаби и немогућни да изпрше поправке у оној мери, како би напредовало државно газдинство и с народним газдиЈсгвом текло, како би од суфнцита — вишка у нароаном газдинсгву био к;\о последица суфицит — вишак и у џепу државном, т. ј. благајни државној. Но у том времену може се само још ово рећц, да још није наступио стицај, још се ннсу сустигли сви штетни утицаји по народно имућство. Али сад наступа једна деценија, која се зове деценија задуживања народног, у већој мери у већој разлици. Та деценија одликује се потпуном дезорганизацијом рада. Она је довршила оно, што су наши државници огпочелипре 50 година Из бирократског стабла одвојно се један огранак, који је скоро 7 година владао. Бирократизам је један другом предавао једно у наслеђе и оне принципе са којима се државном уиравља, принципе сада недовољне ненаучне, принцицо који никад не могу бити довољни, да се држава правилно уреди н организује, да јој се даде солидна ооновица за рад и напредак. Као што рекох наступила је деценија задуживања на онако лакомислен начин, као што чине н наши прости сељаци. Он најпре одпесе ђердан и да у залогу а другипуг тај ђердан размена и потроши, затим да парче земље у залогу, па тако редом и друге делове свога имања. Тако су радили и наши државници, сматрајући принцип задужења као користан и резонујући од прилике овако: држава чиш1 оно исто што и сваки трговац, сваки трговац се задужује, један трговац који има 100 дук. може да се задужи са још 10 дук. а трговац који има 1000 дук. може да се задужи још 100 дук. и увек ће моћи да покрије дугове. И ако би тај принцип до некле могао вредити, али принцип претераног задуживања, принцип тај да сс гради жељезпица по врло скупе новце, која не даје могућности, да ће доиети корнстп у будућности на онакав начин као што је грађена. ја сматрам да је принцип ненаучен и савршено противан економији народној и он је нота бене довео да се сустигну деФицити народни с дефпцитом, који се пронашао у благајни државној. Дакле криза у опште то је девиза садањег времена, на и сад је криза у џепу се^ака, криза је у џепу занатлије , криза је у џепу трговца, криза је и у благајни државној. Кодико ми је могуће било ја сам вам изнео н објаснио извесне политичке тренутке, објаснио сам колико могу Нар. Скупштини, од куд је дефицит, који као што мало пре рекох, посстао је нападна тачка противника данашњег буџета Краљевине Србије. Као што вам рекох, ја држим, да то иије дело садашњостн, него дело прошлости и не само то, но као што сам мало пре казао, то је књига бића, које представља не само садање стање већ и пређашње деценије. Јер ако хоћете да читате дугове, који су именовани у буџету, дугове прошлости, они су вам ту. Ту ћете видети на шта се троши, видећете садашњост и видећете распоред оних сила, које су потребне да одрже државу и да је напред крећу и у привреди и просвети и припреме у будућност. Дакле кад сви говоримо о томе тешком и важном питању и нехотице признајем, да се јанљају знаци државне немоћи а на првом месту народне немоћи и изцрпелости. Ти су се знаци пређе прикривали врло брижљиво иза завесе фиктивног буџета и званичним оптимизмом у новинама. Но 1осподо, овај пројекат буџета није уображен, но стварни буџет. У колико је могуће у њему је предвиђено све што треба да се предвиди, а у исто време он износи податке, који су потребни а то су завршни рачуни од прошле године. Као што сам напоменуо, историја дефицита развијала се постепено у државном буџету, аа не само да су се дефицптк оиазпли у каси државној, него овакпм опадањем државног газдинства показао се овај дефицит у самом народу. Да заиста није било абдикације услед стицаја та два дефацнта, морала бп наступити револуцнја, чије бп последице можда дале чистију ситуацију у земљи. Но свакако овде је у питању, Кад је већ после абдикације дошла радикална влада, а и већина из ге странке, да

ли је она икала за начело оно иравило: л дајте нам добру нолптнку, на ћемо вам дати добре финанснје", као и то да рђава нолитпка повлачи за собом и рђаве фннанспје. Ја че надам да свакп озбпљан носматрач, којп неће да говори ненскрено, и којн буде иосматрао оншгн нреглед овога пројекта буџета и н.е г ове главне познцпје, он ће паћи да је овај буџет иравп.игн, Свакако овај буџет, као што је сад уиоређен са буџетпма из ирошлих времена, ннкако не може да се сматра, да је голнко црн, ирема буџетима којм су имали дефицита од 10—12 мнлијуна динара. Буџет. као што неко рече, и))авп је црнп ђаво, алп он у раднкалним рукама нпје тако црн, као што се оп сада прсдставља н молујз, он нам је такав црн дошао у руке, п ми смо ппак учпнплп иешто, те је ои постао бељи, и кад бп га мп уступилп да га пеко другн склаиа, онда бп тек онп увндели, колико смо мн учинплп, а колико они, којп су нам га оставилн у наслеђе са врло гешкпм условпма за нравплио склаиање. После овога доста о.ппирног увода, сматрам за дужност да пређем сада на сам склоп овога буџета, и молпм Народно Представнишгво, да има стрпљења п да ме саслуша, како ја мпслпм односно његовпх цифреннх одношаја. Уа иравилно оиењивање буџета пмам иа првом месту да дам ову изјаву: да, кад хоћемо да меримо^велике даљине, нећемо узети за меру метар, већ кплометар, а кад оћемо да меримо ситну тежину нећемо уиотребитп оку и килограме, већ трамове п драмове. Тако исго за ви.шке ствари треба узети и велико мерило, којим се мере односи н какве резултате дају. Тога прпступа иридржаваћу се и при оценч буџета. Да разгледамо сада како стоје ириходи буџетски Приходи овога буџета су: од неи.<средне порезе 21 мпл. дин.; од посредне порезе 15 мнл; од државнпх прнхода 10 а од осталпх 9. Хоћемо лп да испитамо редои ове четпрп главне позицпје, колину вероватносг имају ти нриходн. Рекао бпх да мп нпје потребно толпко да доказујем, колпкп ће биги прави приход од иеносредне норезе, пошто је питање о вероватностн наплате непосредне порезе врло лепо расиравпо г. мннпстар фпнанснја, доказујући да би количпна неиосредне порезе бнла у много већој цифри нанлаћена, кад би имали довољно финансискнх органа, који бн могли наилату порезе боље да нзврше. Мој поштовани друг Др. /1аза Илић лепо је одговорио на ово иитање, ко уреднпје нлаћа иорезу, да ли сиротнња илп средња класа илп богаташп? Ја мислим ако се озбиљно узме у обзпр и оцену ова ствар, впдеће се да се снротиња увек прнбојава и већином нлаћа иорезу. Тако исто н средњи сгалеж плаћа добро иорезу, но имућннјп сталеж то не чпнн. То се опажа не само у Београду већ н у другим месгпма, ио унутарњостп, да онп не нлаћају порезу па време. Алп кад се узме количпна, која се пма утрошити на ове нореска надзорнике, онда можемо лако ирорачунати опај вншак од тачно нанлаћене порезе. Према томе сматрам, да су сви услови за правплну наилату већ ту. Што се тнче иосредне порезе, ви знате да се она боље наплаћује. Због гога што је посредна пореза на предмете а не на лпчностн, она се лакше и наплаћује, — отуда су нриходи у туђим државама већином од посреднпх пореза. Те порезе утешно умножавају приходе и код нас. Са овим стоји у вези то, да ћемо посредпу иорезу много лакше наплатптп, а го заплаћивање даје се тпм лакше п доказати, јер се оно видп из завршнпх рачуна од ирошле тод. Ако дакле сад узмемо, да ће сем садањпх предмета за иосредну порезу бити н нове трошарпне на кафу и шећер, а пе само на со, као битну потребу, онда се надамо да ће нова трошарпна бпти довољна да правилно притичу приходи у државну благајну. Разуме се да мора пмати још нешто друго, чега ради очекујем да ће бити нравилније уношење прихода у државну благајну, а то ће бити трговачки уговори, које морамо закључцвати у пме божије до годнне н расправпти тако, како би се наша економна самосталност ујемчила, како би правац иолитике, коју је пред\зела радпкална странка, могао бпти што плодоносннјн, са повољнијнм резултатима, а у цељи да се учврсте нашо слободе п нобољша тешко фпнансиско стање ј земљн, тешко стање нашег народа.