Narodna skupština

СТРАНА 642

Скупшгини подиееен, није мој буџет, већ буцет потреба државних, ције грађен по доброј вољи, нзго по нев<|љи, а та невоља, то су, господо, ануитетл од близу 20.000.000 динара, које нам је прошла владавина паметнула. Г. Рпбарац напоменуо је буџет од 1880 год., какав је био, али г. Живан Живаиовпћ је леио сам иоказао, каио се у свима тадањим буџетима од 1880 г. новазује су.фициг а не дефициг, док сви знамо да је дефициг само расхао. Ја не знам шта се мени може да замери, кад ја отворено и јасно нажем : „овај буџет показује оволиин и оволики дефициг и то дефицит, који је исиод половние сведен. Ја мислим, госиодо, да ће блти мало разлпке између фи- | нансиске иолнтпке, која је иредходила данашњој владавиип, п наше фенансаске нолптнке. Ја ћу само да наиоменем иешго и нећу да говорим шга је задобивеио, него ћу само то да кажем, да пскреност, са којом ми пзлазпмо дапас п кажемо колпки је дефицит, иоказује, да је ту већ велика разлика. Можда бп господа пз опознцпје бпла задовољнија, кад би ма саградплп буџег, као што је бно пре иас, са ирпвпдиом равногежом, међутим ја се не би никада тога иодухватпо, а ни мојим иријатељима, друговима у вдади, иикада не би то саве-| товао, да такав буџет износе. Ја сам вам јуче наиоменуо, да је лањска буџетска цифра подигнута од 46 на 57 мплиона п госиода из опозпције пребацивала су, као да сам ,ја то иравдао тиме, што сам ка,зао : ,,да то баш захгева углед Србије". Два разлога, господо, захтевају да буџет буде овакав : Ирвп је, шго Народио Представииштво п иарод треба да зиају, колико свега пмамо ирихода а колико расхода и онда разуме се рачунећп тако, рачунам, да. је и таква буџегека цифра достојнија за Србнју ирема суседима њенпм. Ја сам могао да саграднм буџет, п тако да нзоетавим иозиције бруто ирпхода и расхода и још кад бих шиао тако далеко, као што су мојн претходиицп ншли, те су и оно, што се мора да илагп изоетављали, ја бнх могао сасгавпти буџет ио жељп либерала можда и са 35 — 40 мплпјуна. али ја мислим да ни онп не бп могли бити задовољни са тпм лажним буџетом. То је једна битна разлнка између иређашње фпнансиске иолитике и садашње. Дакле, ту је разлнка у самом грађењу буџета; даље разлпка је у томе, што ја за време мога рада иа управп државној. нисам ни један пзвор државип дао под аренду, ако нисам уснео да га вратим, за цело га нод закуп дао нисам. Тако исго ја се не служим вицевима мојих предходнпка, да кад се појави дефицпт, да га нравдам тиме, што ћу као п они казатн : „па ви сге ми вотирали буџет са толнко и толико прихода и расхода, алп то иије ушло у државну касу и стога је овај дефпцит". Оваквпм вицевима нисам био рад да се служпм нн при грађењу буџета, нн при одобравању. Ја сам вољан да прпзиам дефпцит, и у моме јучерањем говору а п данас кажем, да предвпђенп дефицит може да порасте можда са 2,000.000 днн., ако не предузмемо мере, да се наплаћпвање државнпх нрнхода благовремено вршн. Дефицит се не да,госиодо, уклонптн ленцм речима, не, он се може уклоинти само делнма и ја опег враћам иптање господн нз оиозпције, кад хоћете буџет без дефицнта, свн вп и г. Авакумовпћ као и Ранко и г. Кундовић као и г. Драгнша Сганојевпћ, ја вам онда велпм, треба изнетн нозитнвне нредлоге а ие чинити уштеде ситаим поткреспвањем ноједпних буџетских познцнја, као што је лено рекао г. Рисга Поповић. Треба дакле ноднетп такав нозитиван предлог, који ће донста од једном новратпт! равнотежу у буџету. Ја сам први, који ћу се оваквом предлогу радо поклошггп п ))адо га иримнтп, само ако се таквим нредлогом неиде иа ироето цеиање поједпиих буџегскпх лпстова без питања,да лп се то тако може да чнии, јер оиаква уштеда, какву је г. Ранко наноменуо да је треба учинити у во.јиом буџету у 2 мил., то нпје никаква уштада, већ просто цепање буџетских лиетова. Тако уме свакп нггедитп. Но ја бпх желпо, да неко ноднеее свој предлог и да га ирсд Скупштнном као умеспа оп}>авда, како ће се учннитп уштеда стварна без новреде жквотнпх интереса државних, п ја ћу бити вољаи, да такав предлог примнм!

Јер ја признајем да не зиам како са на једном минисгарству може да ушгедп 2 1 / г мпл. динара, а да се његови битни интереси не иовреде! То иека ми кажу г. г. иротнвници. На завршетну иека мн буде дозвољено да још једну исиравку учпннм. Г. Драгиша Сганојевпћ у своме уводном иредавању о буџегу, држао је лекцнју о буџетској уставности а све у намери, да Скуиштину доведе до тога закључка, да је буџегско право пскључиво ираво народа и Скуишгнне п да буџег може по Усгаву да важн и без краљева одобрења. Нема сумње, да је Народна Скунштина нозвага да буџег вотира и нп један издатак не може се учиинтн, докле га Народна Скунштпна ие одобрн, алн Драгпшд је прегерао кад каже да буџег може да важи и без иогврде влада >ца, и без његове санкције. Ја, госиодо, морам ово да иснравпм гиме, шго г. Драгншу упућујем иа чл. 35 Усгава, који каже : „никакав закон не може вредетн без нристаика оба законодавна чиниоца". Пошто је буџег закон, то свп оада зиамо да п ои може важити тек, ако га КраЋ погврди. У толико псирављам његов говор, да не оетане Народно Представаиштво под утицајем, да је онако, као и1то је г. Драгиша у своме иредавању о буџегској усгавиосгп говорпо. На завршегку морам онет да кажем, нлн унраво да ноновнм он^, шго сам јуче казао : „л,а п ја нпсам за дефпцит, већ шга внше, ја сам не само за равногежу', него ако се чак може и за суфнцит*. Ја сам дефпццт свео на иоловииу п нснод ње, а сав се скннутц може ио моме уверењу само иовнм пзворпма. Дефнцит је за мпнистра фииаиспја највећа невоља, јер у току годпие, ја сам уверен, да се иеће тражити само онп издацп, којн стоје у буџегу, него ће биги н ванредних нотреба, тражпће се прекорачење п то аа основу сгарог буџетског закона, ио коме се тп нздаЦп могу учниитп из гоговнне државие благајне и мннистар мора оваао да пх чинп нз дефицита држанне благајне ! Ја на завршетку имам да кажем, да из онога стања, у коме је земља бпла блпзу банкрогсгва, пз таквог стања, није могуће 6,1 .10 од једном ускочити у буџетску равнотежу. Програм целе фииансиске политике наше у томе је, да она буде уиућена оним иутем, којим се пде иоправцп овога стања н ја имам уверења да се искреном н отвореиом радњом, тачиим исиигпвањем тога сгања и иозитнвном лечењем, дакле и новим жртвама може Србпја довестн, да пз банкротства ноиајлакше нређе у правилно финансијско сгање. Ј. Авакумовић — Г. мпниетар фннаисије у својим одговорима често имаобичај, милује да се служн впцевнма, па ц у овој прилици тако је уч;:нпо. Одговарајућн мени нозвао се у помоћ на Пелагића и на иеке његове ногрешке. Ја нећу у томе да следу јем министру ; ја хоћу да исирављам оно, што је погрешио схватио из мог говора, да иокажем да инје пмао месга да одговара, а најмање служи рицевима, кад је реч о овако озбнљној стварп. Еио мога говора у стенографским белешкама, н у њему стојн шта сам казао о зајму 0 мнлиона динара. Ја сам сигуран кад г. мпннстар ирочнта овај мој говор, да ће наћи, да није имао шгада замери, а иајмање на овај начин као што је учпнио. 0 заложннцама, обвезницама г. мннистнр пзволео је казати, да је било 50.000 кад су радпкали ирнмпли уираву. Бпће 70.000, кад .је дошла радпкална влада да је нрпмпла; а ако пе баш 70 000, алн нреко 50.000 извесно. У свом извештају од 3 нов. 1889 сам је минпстар нрнзнао, да их је ирошле годнне нмао 68.000 комада. Ну главно је да исиравим о зајмовима. Г. мнннстар фннанснје изволео је рећн, да зајам од ( 30 мнлноиа ннје учинила радикална влада. Ја се чудим | да то сме јавно и иред Скуиштниом да каже, кад је нозиаго, да је баш он, као радикалии министар иосле савезне владе, тај зајам Скунштнни предложио п том прилнком нред Народном Скупштииом казао: ово је иоследњи зајам, који''ћу ја учииити. Стенографске белешке оиога доба то потврђују. Председник министарства С. Грујић. — Госиодо! Иосле онако исцриних беседа мога иошговаиог друга мпнпстра