Narodna skupština

СТРАНА 664

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

неирекидно радн н целог свога века, онда је нраво да томе човеку оеигура н живот за цело време, док буде служио. Ви знате, госиодо, како се добпјају права чиновиичка. Не може се узетн неко са сокака у службу, иего се каже: покажп ирво атестат, за што си сиреман. Па иосле, иокажи ту твоју сирему, иа се стављају условн, колико кт може у извесном иоложају осгати, каже се, колико се у ком ноложају илаћа; н. пр. секретару — толико н толико, начелннку толнко — све се ово условљава роком од 40 годпиа, иосле ког се може да добнје неизпја. И ја сам н. пр. нспунпо те услове, којн се од једног чнновннка траже. Е сад, како бп то бидо да се држави на један пут ирохте да са чниовницнма тера ћефове п да каже: п ако сн тн нли онај, спктер, не требате ми внше. У једној државн, господо, закон треба да ,је највећа светнња, и кад бп држава почела да тера овакове ћефове, овда шта остаје приватним да раде? Нека су госнода наводнлп ирпмере н сравњиналп државне чиновннке са слугама у ирпватној службн. Господо, и ту иосгоји извеспа иогодба, п када се неко погодп да служи за годпну дана за извесну илату, њему не може његов госиодар казатп : е чујеш ли, ћеф ми је да тн илатпм 15 нара. Такав газда одмах би бпо иредан власти. И када се тако не ради код приватнпх лица, не греба нп овде да се иравнмо, да не разумело пгга је у сгвари један саветнпк. Он је дошао до тог свог положаја по годинама службе, као чиновпнк, и ио заслузи својој И мп сад хоћемо да кажемо: Е хе, впдпш, тн пмаш великЈ илату. Хоћемо мало да ти смањпмо. Алп то не пде, господо. Ја кажем, ако се будемо чпнили невешти у онпм стварима, које су највећа светиња за нас, ми нећемо нмаги компаса, којп ће иас водптн наиретку. За нас све треба да буде закон иајвнша воља. Ја не сиорим то, да један човек може неког убнти,запалити неком кућу, али да ли је то ираво? За цело да вије, и држава пма начина да таког човека веже н казнн, као што закон ироипсује. Мп кад не дозвољавамо у државп да се никоме неиравда чпнп, онда не можемо гражити да се извеспом реду чииовнпка одузима једно легално ираво, које су онн стеклн п својом сиремом п годинама службе. Ја држнм, госиодо, да трсба да се оканемо таквог разговора, кад је закон у том иогледу јасан и прецнзан. Алимпије Васиљевић — Кад бп овде било питање о личном ннтересу мом, онда верујте, да ја не бнх ни узнмао реч, јер ја ннсам ннкада узпмао реч, у таквим нрплиаама, иошто никада ипсам нретпостављао лнчне ннтересе општим народиим пнтереснма. То доказује сав мој досадашњи рад, али сам овде узео реч, јер је у нптању нраво, које сваки Срблн има дужносг да брани, а Народиа Скуиштина нонајвнше. Ову плату, коју ја н још неки државни сиветници сад имамо, ми смо стекли новнм Уставом, којп каже: да законп иемају иовратне спле на шгету раније стеченпх ирава српскнх грађана. Тиме је Устав хтео да оспгура законпту тековпну српскпх грађана, да утврдн у земљи кредит, јер она земља, у којој се стечена нрава не ноштују, та земља губи креднт не само страннх каииталпста него п својнх домаћнх, и домаће каниталисте на тај начин гледају да склоне своју нмаовину н да оспгурају свој жпвот. Ја сам ире казао, да се само шгедњом не може ионравптн фпнанспско стање, алп између штедње н отнмања велика је разлика. Овде се може. вотпратп да се одузму сгечена нрава, али нема тога мннистра, који ће то да нзврпш, нарочнто због тога, што смо мп ономад донелн јсдан закол да ће мннистар бити осуђен на 15 год, робнје ако новредп Устав. Вн сте лањске године донели чакон да се одузнмају додацн офпцприма, алп министар није сме > тај закои да извршн, јер је сматрао да ће тим иов >едпти Устав п бптн за то кажн,ен. Он је дакле у овом случају имао нотпуно нраво. Мој ноштованн пријатељ Рапко казао је: 11а како је то било са енисконима? То је друга сгвар. Енискоиима је смањена нлата вре Усгава. Најносле, ако ннтерес земаљскн захгева да свакп Србнн жртвује трећину свога имања, оида ћу

ја бптн ирви, који ћу то учнннтн, као што сам н ранпје чннио. Ја сам за време рага жртвовао 700 дуката, иа никад ннсам то помињао, међутпм некп су тражилн да им се платп неколпко ок1 сена, а издавали су се за иатриоге! Верујте, господо, више ће шкодпти опиггем креднту, него шго ће користитн, ако ми ово учинпмо. Ја сам сем тога хтео да кажем неколнко речи ради обавештења онпх, којп иогрошно схвагају ову ствар. То сам н учпнно. Жилош Богдановић. — Овде се иовела реч о неком I сгеченом нраву. Ја мнслим да најпре треба да се заннтамо | од куда је тој госиоди — саветницнма то право. Да ли га је он стекао сам собом илп му га је његова жена као мпраз доиела. Ј& мпслим да овде не може битп говора о гом стеченом ираву, јер је њега сриски народ крвљу н мачем сгекао, а да је тако узмимо ирнмер, да на Србнју дође некаква најезда стране силе п ову земљу да потчини, интам ја да ли би та госнода, онда могла са овим чланом 36 Устава да изађу па да кажу : „не аго, то је моје стечено право", н кол 1ко бп му ово вредило. Према гоме ово нпје никакво њнхово право. Шта внше то им се нраво не крњи но Усгаву. Разуме се да би се крњило онда, К1д бп мн сада једног саветннка ставилн у положај нрактиканга, па да се у плати са њиме равна. Дакле кад се њича савегнпчке плате нмају рачунагн но закону, којнјео гоме донесен онда од куда им се крњп њпхово ираво? Не то но овом не стоји. Но госиода, наводе за пример да ће отуд иасгатп неирилика, јер ће ови саветницп, којима се сад смањује стара плата, да даду оставку н да нзађу кад наврше 65 год. Ца лепо, шта стоји на иуту њему кад навршн 65 год. да одступи п да вуче 10.000 дин. нлате. Баш је сад овде питање да ли је боље да он вуче 10 илн 8 хиљ. дни., а да нншта не ради. Према томе п пошто увиђам, да је умесан нредлог Ранка Тајспћа н у томе кад узмемо у обзир да у тој установп има 16 чланова, самих саветнпка, не само да се слажем са уштедом на саветннке, взћ се слажем да се учнии ушгеда п овим секретарима и практикантнма, дакле у свељу но Ранковом мншљењу, те нека и оип, госиода саветцпци, мало више рада нмају, јер толнко чланова нема нн у једној установи у земљн колпко пх нма у Државном Савету, на богае нека н они по неко решење напишу да не чекају само готовпну. И с тога молим Народну Скупштпну да усвоји иотиуно предлог Раика'Гајсића, ако хоће о шгедњи бригу да води. Јоксим Павловић — По буџетском нредлогу плата на саветнпке одређена је у 145.625 дпн., на коју је н одборска већина ирпстала. Одвојеним мњењем Тајсића шгедп се 9000 дпн.Ја, иотиомажући ово његово мпшљење, не могу да се сложпм са нзвестиоцем, да је ово право нсто тако као и ираво прпвагннх лпца. Скунштипа која кроји буџет, узнма за основу закон, на основу кога даје издатак, и по закону о саветнпцима >1лата пм се рачуна 8500 дин. на сваког, а ако бп Скупшгина друкче урадила, онда зиачи кроји плате назакону, којн не постојп, јер на ономе закону иише да он важи од кад га краљ иотиише. А сад шго се тнче, ранијнх стечених ирава. Ми немамо права да та раније стечена ирава иотпремо, но мпнистар може да одредн један иравипчкп одбор, којп бн видео да ли се ово слаже са законом; алн само Ск,унштина би се огрешила, кад би то решпла на основу закона, који не ностојп. Мп овде кројпмо буџег како Држ. Савег факгички треба да постојн, међу гнм тамо нма сад 4 места иразна, која ће свакако целе годпне остагн, и ту бп онда бпла ушгеда 34.000 дин. Ми овим можемо да уштедпмо 15.000 дин. С тога ја бн бпо да се овдекаже: »на плате саве гника да буде у место 145.000 днн. 130.000 дин. к н тако је уштеда 15.000 дин. те бп се тако учннпла уштеда, као шго Ранко нредлаже. Сад ако је Скунштнна вољна да ме погпомогне, да се овде мете: на илате председника, потпредеединка п 14 члаиова 130.000 динара. (Не потпомажу га). (НАСТАВИЋЕ се)

Оп-онорни уркднн « Ранко Петровић

ШтАМНА КРАЉ. СРИСКЕ Д1 ј ЖАВ»К ШТАМНАРИЈЕ