Narodna skupština

СТРАНА 748 НАРОДНА СКУИШТИНА^

слу, алн немамо у фииан. н рачунском. Дакле, ова школа имала бн нам снремати фппаисиске н рачунске спремие људе. Уа и.тедпоппце н остале новчане заводе тражпмо н морамо да тражнмо књнговође са стране, јер ће се међу нашпм домаћим школама ретко наћи који за то спреман; а кад створпмо могућност за отварање ове школе бнћс н тнх људп код нас. Јасно је, да су нам оваквн људи неоиходно потребнп. н с тога п овај креднт требао бн да се одобрп а нарочито још с тога, што ностоји иред Скупштнном предлог о установи трговачке школе ; тај предлог је у одбору иретресан н спремљен за решавање у Скупштшш, на можда ће се и свршпти ; не свршн лн се ове године, онда се нп одређепп креднт неће утрошитн, а ако се одобрп, онда ће се бар имати материјалне могућностн да се школа отворп у време,т. ј. у месецу октобру. Са свих овпх разлога налазим да овај креднт греба одобрптн. Витомир Младеновић — Ја ћ/ неколико речп још да кажем. Чннп ми се да не би требало говорптп о овоме, кад је минпстар објасвпо, да до новембра ова школа не може нп иочетн, а у новембру сазваће се Скупштнпа н тада ће се узетп у претрес и оцеиу предлог закона о трговачкој школп заједно са одборскпм мшпљењем којн ће још сад битн готок. Ш иошто се дотле неће ноћн да отвори, то можемо трговачкој школп, која данас иостојн датн иомоћ, која је у прнмедби иазначена. Што се тпче овога, што г. Љуба Јокспмовнћ нребацује менп, да ја налазпм да је већа нотреба да се огворн земљорадннчка н занатлнјска школа него тргов. школа, ја то не иорпчем, Таговац се иомаже тпме, што шнље своје сннове на страну да се спремају, алн занаглијскс н земљорадничке школе доиста су на иреке нотребе и ја не тражим да се трговачка школа не отвара, но да се са овом школом упоредо отворе н ове занатлнјске п земљорадннчке школе. С тога, дакле, мислпм да нећемо ногрешпти, ако оставпмо ову суму за ову годину,а ндуће године кад донесемо закон о трговачкој школн п о осталнм школама занатлпјским п земљорадничкнм, онда да одобравамо креднт ; а ја ннсам нротпван овој школи, но не могу да се сложнм с тим, да се отвара трговачка школа а не занатлнјска и земљорадннчка. Живан Живановић — Госнодо, у нолнтпци важи нравнло, као год н у трговнин : „ие треба давати готово за вереспју", иа тако н овде. Кад је одбор скоро свршио закон о тргов школп, н кад има једна трговачка школа, која ће бити у будуће државна трговачка школа, онда ја не- знам ка кав би био разлог, да ову нозицпју избацнмо на штету трговачког сталежа, Мн вндпмо да с дана у дан малп трговцп нропадају а остаће великп трговцп, којн су тако исто не снремни, јер често внђамо да дође пз света какав Јеврепн, превари га н он нропадие, н тако иаши трговци не могу да напредују и ироиадају. Ви сте скоро ималн прилпке да чујете пз беседе једног нрофееора на Великој Школп (беседа ректора Лозаннћа о Св. Савн ове годиие) којп Је умесно казао : да је Србија учнннла доста за ннтелигенцпју са теорвјском спремом, а сада треба спремитн интелигенцпју за практичну н стручну снрему. Јучеје нзбрпсана једна нозпцпја на ишљање питомаца на страну и с тога би требало да оснгурамо онстанак ове трговачке школе, те да наши синовн не нду на страну п тамо да се школују. Министар народне привреде К. Таушановић— Господо, немам шта протнву разлога, којп су пали и онн су врло умесии. Ако Скуиштпна реши да осгане иозицнја на трговачку школу, онда не треба ова сума од 40000 дпн. с тога, што би школа могла да радп тек од октобра месеца. Пајзнад нека ее дода још 10000 днн. за оно иоеледње неколпко месеца у сумн од 13000 дин. н онда ће у томе случају требати сума до 23.000 дии. А кад се ова школа отвори н кад буде закон вотнраи, онда ћемо гражитн оволпку суму. Милош Обркнежевић — Кад г. министар народне прнвреде вели, да се ова школа неће моћи сад отворити, онда

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

бих га ја молно да се ностара за земљорадинчке и занаглнјске школе. Јер мн овде у нашој земљи немамо никаку земљораднпчку н занатлнјску школу н заиатлпје су тако уназађенш да о томе нс бп требло ни говоритн као п то, да о њима до сада нпко ннје водпо нпкаква рачуиа. Дакле, кад хоћете да отворите и да установите трговачку школу, онда бпх молио да се иостарамо да усгповимо земљорадничке и занатлијске школе. Известилац Р. Поповић — Кад је г. миннстер нар. ирпвреде пристао, да се смањи н да се овој суми од 13000 дода 10000 дин., те тако да целокунан кредпт на трговачку школу буде па 23000 дин., ја онда одаосио тога не бих ниао шта да кажем ; алн имам да одговорнм г. Внтомиру Младеновнћу кад велн : да се трговцн могу у томе помоћн шнљући своје синове на страну. Госиодо, не шнљу на страну своје синове само трговцн, него п занатлнје н чнновници и сељацн, п ко пзбере ту струку за спрему свога спна, он ће га слатп тамо без обзпра на то, да лп је сељак нли трговац. Ја пак кажем, да је у опште државном пнтересу корисно да се спремају појединн људи за разне сгруке, јер мн нмдмо доста нравнпка, филозофа, којп се овде код нас сиремају, али немамо школе, где би се спреммлн за практичпе трговце и корпсне раднике. Као што рекох, ми других школа имамо доста а у овоме правцу немамо ни једне, и кад хоћемо да се у томе погледу сиремимо, оида мн морамо да ндемо у /Бубљану, Темпшвар и ио другим мађарским местима, да се тамо учпмо трговачкнм пословнма. ДимитријеЋирковић — Ја сам за то, да остане цела сума од 40.000 дпн. и са овом сумом нсћемо нншта изгубити, но ће наша земља добптн. Узмпмо пример, колико нашнх младнћа иде на страиу у школу. Ја знам у Љубљанн у трговачкој школи има иреко 40 наших младића из Србнје. Кад бих хватали рачун колнко Србија издаје на њене синове, којн уче трговачку школу на страни, ми ћемо вндети да Србија пздаје нреко 200000 дпн. на страну. С тога бн бнло потребно да оставимо овај кредпт, јер ће бити у корнст наше земље н иаш ће иовац остатп ту у земљи. Паша ће се деца васнптати у нашој земљн, а не да нду на страну и тамо да се васиигавају. Ја бих молио, дакле, да ова цела сума од 40000 дин. остане, јер ће битп у корист земље и наше деце. Нотпредседник — Претрес је свршен. Дакле ставићу на решење иредлог г. министра народне привреде, да се ова позицнја од 40000 дин. смањи на 23000 дин. Ко је за то, да се кредит на трговачку школу од 23000 дпн. одобри ио предлогу г. мшшстровом, који је усвојио н известнлац, тај нека содц, ко је ирогпван, нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је Скуиштина усвојнла кредит на трговачку школу од 23.000 дин. Известилац чнта иозицију на отварање привредног музеја. Дим. Ђирковић — Ја мислпм да ову позицију пзбрншемо, јер за сад за ову годнну није нам потребан музеј. Ја V опште не могу да видим корнсти од њега. Ја бнх молно ако има 10 иосланика да потпомогну мој предлог. (Дотпомажу га). Милош Богдановић — Нама је нознато да је иредлог г. мпнпстра нроиао на ирвом чнтању, а сумњам да ће га н примпти Скупштина, с тога н ја сам мишљења да треба ову иозпцију изоставптн. Министар нар. привреде К. Таушановић — Ннсам био оида у Скупштннп, кад је једна тачка враћена одбору, алн ја могу вам пзнетн по мом најдубљем уверењу, да ће овај музеј битн у иравом смпслу агенција за извоз наших продуката на страну, другим речима да ће музеј бити централна тачка, која ће везиватн наше пропзводе са агенциЈама н страннм пијацама, и да ће наши трговцн продавати робу помоћу ње. Г. Пирковић био је н нређе нротпван томе музеју. Менн се чинн да г. Ђирковнћ није штудирао те агенције п да не зна какве велике усиехе чнне оне земљи. Кад бн г.Ћирковић огишао само у музеј аустро-угарски да видн колико је посре-