Narodna skupština

СТРАНА 794

подноси штампане Скупштини. Нигде нема забрањено да посланик не сме подносити свој штампан преддог, а он би, по својој ваљаности, којом је тај предлог спремљен за Скупштину, и био поднесен, да није претходно вдаст узаптида тај преддог. Дакло само због тога, што је то преддог за Нар. Скупштину не може се посланик потрзати на суд, јер нема нигде обедежено, шта посданик сме, а шта не сме износити пред Скупштину. Устав је дао права посданику да може своје мишљење отворено казати пред Нар. Скупштином, па сад може то мишљење бити и погрешно, може бити м будадасто, ади тек није му закраћено да своје мишљење отворено изказује. Ја се чудим како је одбор могао изнети такво мишљење, да се један посданик за такав један преддог може дати суду. Посданику је сдободно да подноси са свим сдободно предлоге своје и ја мисдим, да ће Скупштина заштитити не посданика него сдободу јавне речи и слободу кретања народног посданика. Драгиша Станојевић — (У додужем своме говору објашњавао је смисао иојединих тачака свога иисма). Кад је дошао на издагање својих мисли о уставној монархији, о којој је било такође помена у његовоме писму. Председник министарета Ник. П. Пашић — Го сподо ! Пошто овде Скупшгина расправља иитање о томе: да ли да се иосланик г. Драгиша Станојевић може издати суду или не, а међутим он се упустио у раеправу и одбрану, ко јој би могло бнти места пред судом, а не иред законодавним телом, најпоеле што се он овом приликом упустио и у ирспирање таквих ствари, о којима не може и не треба да буде речи у јавним седнидама, — ја бих молио Председништво, да претвори ову седницу у тајну те да се у њој претрес продужи. Потпрвдеедншс — Седницу ову иретварам у тајиу, и молим господу из иублпке, да се нз дворане удале. После тајне седнице Потпредседник — Молим вас, госиодо, приступнмо гласању. Као што вам је познато има три мишљења. Прво јс мишљење одборске већине, по коме се г. Драгиша може узети на одговор. Ја ћу прво ставнти то мишљење на гласање. Дакле, ко је за то, да се усвоји мишљење одборске већине нека седи, ко је против нека устане? (Већина седи). — Објављујем да је већина седела, и ирема томе је усвојено мишљење одборске већине, по коме се може г. Драгиша Станојевп!. узетн на одговор. Дајем 10 минута одмора, и за то време молим да одсецн изберу по једнога члана у одбор за ироучавање закона о аграрном дугу у новим крајевпма Србије. После одмора Потпредеедник — Продужава се седнпца. Извслте чути резултат избора за закон о аграрном дугу. Секретар Ст. Вукчевић чита: Пзабрани су : Јован Николић, Тод. Радовановић, Ранко Пегровпћ, Младен Живковпћ, Богосав Поиовић, Стеван Нешић, Лаз. Лазаревић. Потпредседник — Именована господа нека дођу да раде у 4 часа по подне. Изволте чути два указа Краљевских Намесника. Секретар Љ. Јоксимовић чита: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛ.ИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по иилости божјој и вол>и народквј Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На иредлог Нашег миннстра народне привреде, а по саслушању Нашег министарског Савета решили смо и решавамо: Овлашћује се Наш министар народне иривреде, да Народној Скуиштинп, сазваној у ирви сазив прве иериоде скуиштинске може иоднети на решење „нројект закона о изменама и допуиама у закону о народној банци од 6 Јануара 1883 п од 23 Септембра 1885 године*. Наш министар народне иривреде нека изврши овај указ 18 Фебруара 1891 год. Београд. Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. г. Ј. Беди-Марковић с. р. Министар народпе привреде К. С. Таушановић. Исти гласп: ПРЕДЛОГ ЗАКОНА о изменама и допунама у закону о народној банци од 6 ЈАНУАРА 1883 И 0Д 23 СБИТЕМБРА 1885 1 Чл. 2. гласи: аСтаниште је Сриске Народне Банке у Београду. „Ван Београда може сна по Србији отвараги своје фидпјале или агенције, ио ирсдходном одобрењу владе краљевске. Но најдаље у року од године дана од вад радњу своју отпочне дужна ће битп да у вароши Нншу свој филијал или агенцију отвори." — Код овога члана да се изостави носледња тачка другод става која гласи: „Но најдаље у року од годипе дана од кад радњу своју одиочне, дужна ће бити да у вароши Нишу свој фплијал или агенцију огвори." 2 Чл. 6 гласи : Краљ. Сри. прив Народна Банка раднће послове: 1. Есконтовање п куповање меница, вараната од сриских производа, разних трговинских вредности, упутница срнске државне благајне (ђопв с1и 1гевог) и државннх куиона под условима, који ће се статутнма одредити : 2. Куиовање и иродавање злата и сребра; 8. Давање зајмова на залогу олата и сребра као и на залогу српских државнпх облигачија, ма које врсте (облигација, лоза,, бонова и т. д.) као и облигације за аоје сриска држава јемчи; 4. Примање новца и других вредности иросто на чување; 5. Прпмање новца и другнх вредности на текући рачун, н с тим у свезн издавање упутница нли чекова ; 6. Посредовање нри остварењу зајмова за рачун државе, округа, срезова, оиштина, као н пндустријских ц трговачких предузећа земаљских; 7. Наилаћивање и исилаћивање за рачун приватних лица, завода, корпорација, (цркава, општпна, еснафа п т. д.) Осим ових послова, Банка може вршити дужност државног благајника, ио условима које са владом закључи," — Код овог чл. 6 да се учине измене у овим тачкама: 1, тачка место речи којом се заиочиње: „есконтовање н куповање" да се заиочне речима: Есконтовање и реесконтовање и куповање и продавање 3. тачка да гласи овако: Давање зајмова на залогу; а) злата и сребра; б) сриских државнпх облигација ма које врсте (облигација, лоза, бонова и т. д.) као и облигација за које српска држава јамчи; в) облигација оишгина већих варошп у Србији, које на основу законског одобрења издаду или саме опшгине, или ко