Narodna skupština

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1РЛЛЗП СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ИРЕТПДАТУ 11РИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВН4 ШТАМГ1АРНЈА

ЦЕНЛ ЈЕ листу; зл С рвију 6 дип. месечпо од једпога вроја 0*40 дип. 3а страпе земље поштапског савеза 15 дип. месечпо

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Ранко Петровии, Д,обросдав Ружиђ, Љуб, П, Ћирић.

Б рој 91

ПОНЕДЕЉАК 11 МАРТА 1891

Г одина 1

72 САСТАНАК 21 фебруара 185)1 год. у Београду. ИГЕДСЕДАВАО иОТПГЕДСЕДППК Димитрије Кати& СЕКРЕТАР Љуб. Јоксимови&

(пАСТАВАК) (Закон о ттампи) Тома Бојичић. — Ја мислим, господо, да овим члаиом није заштићеи иородични живот, како би требало да буде; овде је унет и приватцц и породичии живот, па се у оделжу трећем каже: ако је то доиста сведоџбом два сведока доказаио, оида се може ослободити. Ми зпамо да се могу 2 сведока наћи, н ту може човек да страда и да се оцрнн и наружи. Има случајева код пас, да штампа може да нападне породнцу тпм, што ће рећи да је она заражспа јекгиком илн лудплом, ге ће онај свет, којн ту нородицу пе познаје, доиста и миелити да је тако. Та нородииа нма момке н девојке, и тим путем може пеко да ее послужн клеветом, те да породнчпп жпвот једне породпце упроиасш. Дакле, то је ошгар мач за породичпн жпвот, и мп би имали да такве поступке пресуђујемо путем, како паша част захгева. Ја бнх био за то, да ова два прва оделжа остану, а онај тре1и1 да се избрише. Иа вама је, да то учшште, али ако не учииите, впдећете, каквпх ће посл.едица у практици бити од тога. Известилац — Кривичмгм законом прописано је, како се доказује истпна у ошнте. Г. Тома бојп се да се могке изнетн за једну породицу, као шго рече, да је луда, иа да се нађу два сведока и онда је дово.1>но да се то угврди да је тако. Али остаиљено је п г. Томп, да он нзнесе више доиаза и противпо томе докаже, па ће оида онај, који је то изпео, бнгп кажњен. Васа Манојловић — Г. Бојпчић лепо је нриметио, да У чл * 3 1 овог проЈекга има неке збрке н да не бн требало да се то тако остави. Ако хоћемо да допусгнмо, да се клевете п бесчашће доказују, опда то греба прецизније казати, и не би требало усвајатм овакну редакцнју какву је одбор предложно, јер и менн се чнни , да бн се тиме гачипила једна збрка и у применп нојмови би били побркани. У пзвесним прнлнкама тада не би знали , ш га треба допустпти да се доказује, а шта не треба. Као што рекох , треба отворено казати, да се клевета може доказивати , да го ннје клевета него нстина ; за то бих предложио, да овај члап овако гиаеи (чнта) : „оптужени може У свнма случајеви.ма оптужеља доказивати, да клевета (бесчашће), није клевета но иотнна, изузпмајући породичпе односе", и тако

бесчашће и клевета имало би се разумети, да је једно и исот, у чему има заиста разлике. — С тим мислим, да би ми бнли пачисто; с тим би рекли , да се клевета може доказивати изузимајући породичне одношаје, јер као што помену госп. Бојичић, може неко да каже: та и та породица је таква и таква , или ма шта да изнесе, па кад би посде неко протпвно доказивао, то би било веома незгодно. Бпло би врло опасно кад бисмо усвојили то у закону о штампи, а кад бп казали овако као што сам ирочнтао, онда би се знало на чисто, које се клевете могу доказипати , и да се породични одпошаји не смеду овим обухватити. Љуба Јоксимовић — Што је тражио г. Тома Бојичић, да оспгура породицу, није ми чудо, али ми је чуло што г. Баса говорн , да породицу треба изузети , а међутим у истом члану етоји ово (чпта) : «од овог правнла изузимају ее случајеви: ако бн се клевега односила на чисго породичне односе н г. д." Тома Бојичић — У првом одељку овде каже се: да опгуженн може доказивати клевету, то је лепо; а.ш ово што се говори о породнчнпм одношајима, не треба нпкако усвојпгн, овде се каже : «ако се дело кл -вете докаже, оптужени се ослобођава казне". Та олредба односи се на оба одељка, и на први одељак п на овај, који говори о породичним одпошајпма; с тога то треба изменити. Ви решите, на послегку, како хоћете; ја и.мам породнцу, па ако је ко увредп , знаћу иа који ћу начин да дам себи задовољења. Љуба Јоксимовић — Опег морам да објаспим г. Томи, јест, овде се каже: „оптужепи може у сваком случају и т. д. <( , а.ш одмах за тим каже се: да се од тога изузима оно, што се одиоси на породице. Дакле, не може. Тома Бојичић — Јесг, али суд неће то нрпмењивати. Љуба Јоксимовии — Верујем да неће примељивати, кад чак и г. Васа као суднја мпсли. да пије тако. Потиредседник — Претрес је свршен. Ко је за то, да : со чл. 31 прп.ми по одборској редакцији, тај нека седн; а ко јп прогпвап, тај нека устаие? (Бећина седи). Оглашујем, да је Скупштнна усвојила чл. 3 1. Известилац чита чл. 3 2 одборског пзвештаја. Министар унутр. дела Ј. "Баја — Одмах ћеге свн увидети, да је ово сувише блага назна. Увреда панесена држав: ној властн, државном падлештву, на да се казни казио.ч од 5 0 до 2 00 динара , — то не пде Ја бих бпо за то, да се казна повиси; јер рецимо, правие личпосги, које се овде .помињу, то су судови, разпе корпорације, и кад им ее напссе каква увредг га се казне, рецимо, само са 50 дипара; то је веома мало. Ја бпх предложио, да казиа буде од 1 00 — 300 динара ц затвор од 10 — 3 0 дана. Љуба Новаковић — Овде је реч о „увреди'', која се не може доказиватп , па ма била и истипа изнесена, па према